Miodrag Kostić neće biti sahranjen u Aleji velikana || Hello Magazin!

Poslednja u nizu tužnih vesti, zatekla nas je smrt Miodraga Kostića koji nas je napustio u 65. godini, a iza sebe ostavio je troje dece.

Srpski biznismen neće biti sahranjen u Aleji velikana, već u Aleji zaslužnih građana, kao i mnoge poznate ličnosti, a za to postoji opravdan razlog.

Mnogi stanovnici Beograda ne znaju da postoji razlika između dve Aleje u Ruzvaltovoj.

Na nekoliko desetina ari, unutar zidina beogradskog Novog groblja, u dve Aleje, večni san snevaju jedni do drugih - Jovan Cvijić i Ilija Milosavljević Kolarac, Paja Jovanović i Ivo Andrić, Dragan Nikolić i Milena Dravić i mnogi drugi umetnici, naučnici i književnici.

U javnosti često dolazi do zabune oko starije - Aleje velikana i mlađe - zaslužnih građana, jer su na obe parcele sahranjene poznate ličnosti srpskog i jugoslovenskog društva.

Pročitajte: Ovo je rodno mesto Miodraga Kostića - Poreklom Nikšićanin, ali nije rođen u Crnoj Gori

Međutim, Aleje se razlikuju, što ih čini, smatraju mnogi, jedinstvenim.

„Nastale su u drugačijim društvenim okolnostima - u Aleji velikana je akcenat na porodici i naslednicima, dok se kod Aleje zaslužnih građana ličnost izdvaja iz društva kao jedinka i ne sahranjuje sa članovima porodice", objašnjava za BBC na srpskom Violeta Obrenović, istoričarka umetnosti preduzeća Pogrebne usluge.

Obrenović smatra da Aleja velikana, izgrađena 1920-ih, baštini tradiciju 19. i 20. veka, te da pored doprinosa društvu sahranjenih ličnosti, prepoznaje i značaj njegovih potomaka.

„To je bila prvobitna ideja kada se cenila porodica kao jedinica društva".

Osnovna ideja Aleje zaslužnih građana, bila je da se istaknute ličnosti, u većini slučajeva, sahranjuju pojedinačno,

„To je bila jugoslovenska ideja, da oni jednostavno pripadaju društvu - svima nama", objašnjava Obrenović.

Razlika koja se često pominje je i da ne postoji mogućnost prostornog širenja Aleja velikana, dok je površina Aleje zaslužnih građana nekoliko puta povećavana.

Aleja zaslužnih građana

Aleja zaslužnih građana rađena je po projektu arhitekte Svetislava Ličine, a izgradnja je završena 1965. godine.

Isprva je nazivana Groblje zaslužnih građana.

Nalazi se na površini od oko 4.200 metara kvadratnih i nekoliko puta je proširivana.

Predstavlja posebnu arhitektonsku celinu gde je sahranjeno skoro 800 ličnosti od posebnog značaja za srpsku i jugoslovensku istoriju i kulturu.

Čovek može biti sahranjen u grobnici - gde se polažu sanduci, rozarijumima - koji su predviđeni za polaganje urni u zemlju i kolumbarijumima - pregradama u polukružnim betonskim zidovima, konhama.

Grobnice mogu biti raspoređene jedna do druge ili postavljene kružno po pet u nizu, zrakasto se šireći.

Zbog koncepta da su svi sahranjeni „jednaki po zaslugama - bez obzira na zanimanje, izgled ploča je istovetan.

Početna ideja je bila da se na pločama ne ucrtavaju religijski simboli - prvenstveno krstovi, kao ni ideološki - petokrake, ali se toga nisu svi pridržavali.

Ko može biti sahranjen u Aleji zaslužnih građana?

U Aleji zaslužnih građana, jedni pored drugih, sahranjeni su glumci, književnici, pesnici, sportisti, pevači, političari i značajne ličnosti drugih zanimanja.

Za razliku od Aleje velikana, gde se danas sahranjuju samo potomci, pogreb u Aleji zaslužnih građana reguliše se gradskom Odlukom o uređivanju i održavanju groblja i sahranjivanju.

Pored nosioca najviših državnih odlikovanja, članova Srpske akademije nauka i umetnosti i počasnih građana Beograda, u Aleji mogu počivati i osobe koje predlože relevantna udruženja kojima su pripadali i njihove porodice.

„Gradonačelnik grada Beograda, može izuzetno odlučiti da i drugo lice može biti sahranjeno u posebne parcele, koje je u toku života bilo istaknuto u oblasti u kojoj je delovalo", piše u Odluci.

Iako krajnju odluku donosi kabinet gradonačelnika, porodica preminulog mora biti saglasna da li želi da pokojnika sahrani na tom mestu.

„U grobnicama u Aleji zaslužnih građana ne mogu da budu sahranjivani članovi njihovih porodica.

„To treba porodice da znaju da bi se eventualno odlučile da li hoće da sahrana bude u Aleju zaslužnih građana ili je možda uputnije da to bude u nekoj porodičnoj grobnici", izjavio je ranije za RTS Dragan Baltovski, direktor JKP Pogrebnih usluga, u čijoj je nadležnosti Novo groblje.

U grobnicama Aleje zaslužnih građana uglavnom su položeni sanduci više osoba, ali postoje i pojedinačne grobnice - na primer Zorana Đinđića, nekadašnjeg premijera Srbije.

Obrenović kaže da se nekada više vodilo računa da u istoj grobnici budu ljudi istih i sličnih zanimanja, no manjak prostora je promenio pravilo.

Prvobitna ideja je takođe bila da supružnici ne mogu zajedno da se sahranjuju, ali i tu postoje izuzeci.

Zajedno su sahranjeni pesnik Vasko Popa i njegova žena Haša Popa, kao i slikar Paja Jovanović i njegova supruga Ermina Muni Jovanović.