Naš glumac odrastao u 9 kvadrata, ali ljubavi nije nedostajalo: Utonuli bi u san držeći se za ruke

Svetozar Cvetković, jedan od najcenjenijih srpskih glumaca, nikada nije voleo da otkriva previše detalja iz privatnog života. Istovremeno, nije ni krio da mu je porodica svetinja.

A.K./ATAImages

Iako ima 66. godina, do nedavno je uživao u privilegiji da je nečije dete. Pre tri godine ostao je bez oca, a pre dva meseca preminula je i njegova majka.

Pročitajte Svetozar Cvetković nagradu za životno delo posvetio ženi koja mu je spasila život, rekla mu je - Vi jeste bolesni, ali...

Gostujući u emisiji “Agape”, Svetozar Cvetković otvorio je dušu i krajnje iskreno progovorio o roditeljima, koji su njemu i devet godina mlađem bratu do poslednjeg dana pružali bezrezervnu ljubav.

Kako je istakao, koliko god čovek imao godina, kad ostane bez oba roditelja, oseća da nema gde i nema šta.

- Brat i ja smo do 29. decembra prošle godine, kada je mama preminula, držani kao malo vode na dlanu. Imali smo tu privilegiju da ceo život budemo ušuškani u ljubavi naših roditelja. Ne prođe dan a da ne poželim da pozovem majku telefonom i pitam je kako je ili da se požalim ocu da me boli krajnik i pitam ga za savet kako da se lečim. Ima istine u onim rečima da ljudi i kada odu ostaju tu, sa nama. Ja to osećam na svojoj sudbini – priznao je glumac, u emotivnoj ispovesti.

Svetozar Cvetković odrastao je u stanu od 9 kvadrata, u kojem je živeo do svoje osme godine.

Otac je došao u Beograd sa juga Srbije da studira medicinu. Majka, koja je postala ekonomista, krenula je za njim. Bila je manekenka na prvim revijama u Jugoslaviji, nosila je modele širom Jugoslavije. 

Roditelji Svetozara Cvetkovića zajednički život počeli su u malom, iznajmljenom stanu.

- Živeli smo kao podstanari u ulici Jovana Avakumovića 2, u jednoj sobi koja je bila veličine tri sa tri. Još uvek pamtim kako je ta protorija izgledala, kako smo uveče spuštali dva kreveta pa bi se cela soba pretvorila u jedan veliki krevet. Pružio bih ruke ka njima i tako bismo zaspali, držeći se ruke.

Kako je naveo, ništa se nije promenilo ni kada se brat rodio, osim što je ljubav postala snažnija.

- Nas dvojica se nikada nismo posvađali. Mogli smo da imamo različita mišljenja, kao što imamo i danas. Bavili smo se različitim poslovima: on jevodio jednu od najjačih svetskih kompanija u domenu softvera, ja sam se bavio vođenjem nečeg imaginarnog kao što je pozorište.

Antonio Ahel/ATAImages

- Slobodno mogu reći da smo, zajedno sa roditeljima, izgradili život na kom bi svako mogao da nam pozavidi. Ono je preneo na nas ono što je poneo iz jedne čestite građanske kuće iz Leskovca, a brat i ja smo se trudili da to dalje prenesemo na našu decu - zaključio je priznati umetnik, u intervjuu za Insajder televiziju.

 

Komentari (0)

Vaše ime*

Vaš e-mail*

Vaša poruka*

Ostavi komentar +

svi komentari ostavi komentar +