Suzana Mančić postala penzionerka: Ništa se neće menjati, samo ću se malo manje pojavljivati

Suzana Mančić penziju dočekuje sa osmehom

Nakon sjajne karijere, televizijska voditeljka Suzana Mančić zvanično je postala penzionerka.

Ona je 22. novembra napunila 63 godine, čime je stekla uslov za odlazak u penziju.

Najpopularnija “loto devojka” dočekuje penzionerske dane isto kao i sve drugo – sa osmehom, jer joj se život neće mnogo promeniti. Puna energije, planova i zakazanih obaveza, u intervjuu za Gloriju otkriva kako će njen život izgledati nadalje, kao i sa kakvim naporom se susreće zbog života na relaciji Beograd-Atina, gde joj je suprug Simeon Ocomokos (69).

Suzana Mančić: Uživam u braku, ali ću voditi računa kako izgledam dok sam živa

– Smejem se penziji i radujem joj se. Celog života sam slobodnjak, ali ne verujem da ću prestati da radim i da ću otići u totalnu mirovinu. Radovaće me penzionerski status. Zaslužila sam ga, kao što sam zaslužila i da ostarim. Često su mi prebrojavali kilograme i bore, ali zar moje telo nema pravo da ostari? Naravno da bih volela da lepo ostarim, da budem lepa starica, negovana i doterana, dobro raspoložena i zdrava. Ali nemojte me upoređivati sa generacijama koje bi mogle da mi budu deca - sa osmehom kaže Suzana na magazin Gloria i potvrđuje da se u njenom životu neće mnogo toga promeniti, uprkos penziji.

– Ništa se neće menjati. Možda ću se samo malo manje pojavljivati. Svakog dana sam doterana i ne možete me zateći zarozanu, neočešljanu i musavu, čak ni ujutru kada u parku šetam psa. Uvek sam blago našminkana i lepo obučena. Volim da sam takva i sebe doživljavam tako. Još sebe vidim kao onu veselu, zavodljivu ženu od 35 godina, iako znam da više nisam takva, ali tako se osećam. Neka mi se godine samo nižu, neka jednog dana budem okružena zetovima, koji će valjda biti dobri, i unučićima.

Suzana živi na relaciji Beograd-Atina i otkriva da li joj je ovakav život naporan.

– Živim na dve adrese. Moj muž je postao vrlo zahtevan. Sve češće sam sa njim i kod njega. Volim Beograd jer mi je tu kuća, a u Atini mi je jedino on. To treba pomiriti i na tome insistiram. Takav život ponekad jeste naporan. Ako u Atini ostanem samo dan duže, to trostruko moram da nadoknadim u Beogradu. Imam ugovorene obaveze, promocije, snimanje moje emisije “Suzanin izbor”.

Voditeljka ne krije da njen osmeh ume da nestane sa lica, a otkriva i zbog čega.

– Iznerviraju me bezobrazluk i bahatost. Kad se to desi, odem u Moštanicu, na plac koji mi je ostao od oca. Tamo imam brvnaricu, sednem, dignem noge na ogradu i slušam tišinu. To mi poslednjih godina vrlo prija i verovatno ide s godinama. Gledam u zelenilo, slušam fazane, nekad protrči srna. Nekad malo i okopavam. Taj moj raj zovem Aleksandar plac, po tati. On je tamo produžio sebi život.