Vek i malo više, života koji nadahnjuje: Branka Veselinović danas slavi 101. rođendan!

Retki su srećnici na ovoj planeti koji su proživeli čitav jedan vek, a još ređi oni koji se mogu pohvaliti tako bogatom biografijom.

Branka Veselinović je ovog 16. septembra napunila 101 godinu. U celo stoleće i jednu godinu pride, najstarije žive srpske glumice i zvezde jugoslovenske filmske, pozorišne i televizijske scene stali su šest i po decenija aktivne karijere, titula počasnog ambasadora „Unicefa“, književni i slikarski rad, humanitarni angažman, brojna priznanja. Obišla je pola sveta, bila bliska prijateljica mnogih uvaženih ličnosti koje su svojim umetničkim radom ostavile neizbrisivi trag, kao što su Desanka Maksimović, Mira Stupica, Marija Crnobori i drugi.

Iako nije bila član partije, kod Tita je više puta pozivana na lovačke prijeme, gde bi, zajedno sa Čkaljom i Mijom Aleksićem, pred uglednim zvanicama izvodila skečeve iz popularne emisije “Veselo veče”. Bila je 62 godine u harmoničnom braku sa kolegom Mlađom Veselinovićem, o kojem govori s nežnošću i ljubavlju. Dece nisu imali, ali su osnivanjem Fonda “Branka i Mlađa Veselinović” iskazali veliku brigu o najmlađima. I danas pomaže, kad i koliko može.

Poslednja vremešnoj umetnici bliska osoba koja je napustila ovaj svet, koleginica i venčana kuma Mira Stupica prva je shvatila da su Branka i Mlađa rođeni jedno za drugo, a potrudila se da i njih dvoje to uvide.

- Divna moja Mira - prisetila se slavna glumica sa setom u prošlogodišnjem intervjuu za Hello!, ali je brzo vratila osmeh na lice i kao pravi profesionalac konsultovala se sa fotografom gde bi bilo najbolje da se slika i kako bi trebalo da sedi dok pozira.

- Ima glumaca, i mlađih i starijih, koji ne žele da se slikaju. Ja u tome uživam. I da vam kažem nešto: treba zaslužiti da vas se sete u ovim godinama, da ih zanima šta još imate da kažete. Možda će nekom penzioneru značiti moje reči, pa što da mu ne ulepšam dan. Kad god mogu obilazim domove za stare. 

Recitujem im, govorim monologe... Imam pozive sa svih strana. U Novom Sadu sam živela i išla u školu, za njega me vezuju predivna sećanja.

Dok smo tog septembra 2018. godine pričali sa našom domaćicom u njenom dvorištu, okruženi mirom i zelenilom, primetili smo da joj povremeno zadrhti glas. I ona je svesna toga, pa nam je pojasnila da je uzbuđenje zbog činjenice da je njen život nadmašio vek tek sada učinilo svoje:

- Da li je moguće da imam toliko godina? Teško mi je da u to poverujem. Dobro vidim i još bolje čujem. Dakle, nema potrebe da vičete dok pričate sa mnom. To stalno moram da napominjem ljudima. Skoro sam bila kod lekara. Iz sveg glasa me pita: “Branka, kako ste?” Kažem da sam dobro, ali da ne galami jer nisam gluva. Posebna priča je kad negde krenem, onda me obično savetuju da hodam polako. Nisam blesava da žurim.

Rođena je 1918. godine u Starom Bečeju, kao šesto dete Jovanke i Aleksandra Ćosića. Iz roditeljskog doma ponela je lepo vaspitanje, manire, ljubav prema knjizi, ali i naviku da se izražava u stihovima. U njenoj biografiji piše da je poliglota. Govori engleski, ruski, nemački, francuski i mađarski, pa ne čudi što uobičajenu konverzaciju ume da “prošara” i rečenicom na nekom od pomenutih jezika.

- Često me pitaju za tajnu dugovečnosti, ali valjan odgovor nemam. Uvek sam bila umerena u svemu. Trudila sam se da širim dobrotu, za zavist i sujetu nisam znala. Hodam, dišem, čitam, mislim. Malo li je u mojim godinama? Uz to, svaki dan ponešto zabeležim, a volim i da crtam. Gledam televiziju, slušam muziku, dan mi obavezno počinje gimnastikom. Bez vežbanja nema zdravlja.

U mlađim danima bila je pravi akrobata na biciklu, uvek vitka i okretna. Dugo je bila i za volanom automobila. Obišla je zemlju uzduž i popreko, svuda i uvek srdačno su je dočekivali. Jedni su je voleli zbog uloga, drugi zbog humanitarnog rada, a prepoznavali su je i van granica, jer je kao ambasador „Unicefa“ bila aktivno uključena u mnoge kampanje. Na tim putovanjima, uz supruga Mlađu, društvo joj je često pravila i omiljena lutka Sarmiko. I danas su nerazdvojne. Udruženim snagama mašu nam dok nas prate prema kapiji.

- Imala sam lep i bogat život. Bilo je teških dana, ali nisam sebi dozvolila da klonem. Entuzijazam i veru u ljude nikada nisam izgubila - poručila nam je Branka pre tačno godinu dana, a mi joj danas čestitamo i ovaj 101. rođendan, jer takav život može samo da sve nadahne i pokaže da ga je vredno živeti svake sekunde i svakog udisaja.