Dušica Spasić: Moji prijatelji su moj najlepši poklon

Pravi je majstor za torte, obožava sladoled u svakom obliku, ne odvaja razum od emocija i mašta o tome da živi negde pored mora

Mnogi ne znaju da ste majstor za torte. Možete li neku da napravite za pola sata?

- Mogla bih onu koja se ne peče, takozvanu presnu, i to ubrzanom metodom.

A da je pojedete?

- Teško.

Koji sladoled najviše volite?

- Sladoled. (smeh)

O čemu maštate ovih dana?

- Uvek i stalno maštam, još od detinjstva.

Koliko su se teme menjale s godinama?

- Menjale su se baš kao i sam pojam maštanja i njegovo shvatanje, što je nailazilo na oprečna mišljenja psihologa, od lošeg do poželjnog. Ipak, jedno se provlači sve vreme - da živim negde pored mora.

Trenutno stanje vašeg uma?

 

View this post on Instagram

 

A post shared by ?ℝ???ℕ ????ℂ (@srdjanvekic) on Nov 7, 2016 at 1:15am PST

- Od smirenog i fokusiranog do potpuno haotičnog i rasejanog.

Kako izgleda vaš savršen dan?

- Samo da su svi zdravi i dobri.

Najlepši poklon i od koga ste ga dobili?

- Moji prijatelji. Dar od duše.

Šta ste želeli da budete kad ste bili mali?

- Pilot.

Jeste li nekad skakali padobranom?

- Ne. Žarko sam želela, ali samo kad sam bila mlađa.

Koje slike iz detinjstva vas uvek nasmeju?

- Uglavnom sve, posebno one na kojima me kao bebu u naručju drže brat i najbolji drug. Njihovi izrazi lica su neprocenjivi, kao što su i njih dvojica.

Najdraži junak iz crtanog filma?

- Duško Dugouško, koji je davno shvatio suštinu.

Kad ste poslednji put pročitali knjigu?

- Pre deset dana.

Nastavak pročitajte na sledećoj strani...

A koju biste svima preporučili?

- Svako bira i čita prema sopstvenim afinitetima. Za početak, bar lektiru bi trebalo pročitati. Veliki utisak na mene ostavio je “Vrli novi svet”, Oldosa Hakslija. Neverovatno da je pisan 1931. godine.

Omiljeni izgovor za kašnjenje?

- Nije do mene.

Na šta najviše trošite novca?

- Kako kad, ali recimo da je kuća uvek inspirativna.

Razum ili emocije?

- Razumne emocije ili emocije s razumom. Neodvojivo.

Pamtite li neki gaf pred kamerama?

- Uglavnom poneki lapsus, ništa posebno, što je odlično. Najsmešnije stvari, srećom, kamera nije zabeležila.

Otkrijte nam bar jednu smešnu situaciju iza kamera?

- Branko Veselinović i ja vodili smo "Jutarnji program". Kolega je stao između nas dvoje da namesti kablove, a pošto je prilog kraće trajao nije uspeo da se skloni, već je čučnuo ispod stola. Uspeli smo da se suzdržimo i ne prasnemo u smeh.

Bili ste najmlađi voditelj "Dnevnika", „Jutarnji“ radite 13 godina, šta biste voleli da budete u narednih pet?

- Isto što i do sada, Dušica Spasić. (smeh)

Nedavno se pričalo da prelazite u drugu kuću. Kako to komentarišete?

- Volela bih da sam kupila kuću, pa da se preselim iz stana. (smeh) Šalu na stranu, prirodno je menjati poslovni ambijent i firme.

Trenirate li svakog dana?

- Uglavnom dva puta nedeljno, po dva sata.

Otkad ste ušli u naše domove, imate plavu kosu. Da li biste se ofarbali u crno?

- U jednom trenutku, ali samo nekoliko dana, imala sam crvenkastu boju. U crno ne bih, u smeđe da.

Šta u vašem slučaju podrazumeva nega lica?

- Redovno pranje i dnevnu kremu. Kozmetičarka će me ubiti jer me nije skoro videla.

Visoke potpetice rezervisane su za?

- I posao i svečane događaje.

Vaš trenutni emotivni status?

- Veoma sam srećna.

Nastavak pročitajte na sledećoj strani...

 

View this post on Instagram

 

A post shared by ?ℝ???ℕ ????ℂ (@srdjanvekic) on Dec 14, 2016 at 3:16am PST

Znači, srećno zaljubljena?

- Znači da sam veoma srećna. (smeh)

Šta ste rekli da nikad nećete, a život vas je demantovao?

- Koliko puta sam to izgovorila i na kraju izmenila izraz u "ne bih želela"... Na primer, rekla sam: "Nikad ne bih mogla pred kamere", pa "Nikad ne bih mogla da radim "Jutarnji". Je li dosta? (smeh)

Zbog čega je lepo biti voditeljka "Jutarnjeg programa"?

- To mi je objasnio neko od gledalaca, u prodavnici ili na nekom drugom mestu, kad mi je rekao: "Vi nam prvi u kuću ulazite i uz vas se budimo i pijemo prvu kafu".

Da li lepota pomaže ili odmaže u vašem poslu?

- Nema apsolutno veze s poslom, a ni sa polom. Procene ljudi na osnovu izgleda nisu poželjne, a predrasude sputavaju i ograničavaju.

Verujete li u teorije zavere?

- Čuvena debata koju, ako u nju uđete, možete da završite na neočekivanom mestu. Ima nekih sumnji, kad ti se dobro argumentuju i predoče činjenice, ali onda počneš da se klackaš sa paranojom.

Kad ste poslednji put sačekali zoru u kafani?

- Ne pamtim, mnogo je godina prošlo.

Pevušite li često bez razloga?

- Tokom vožnje, ako me pesma ponese, ali samo ako je pojačan zvuk, jer moj glas ne sme nikako da prevlada. (smeh)

Kad ste poslednji put svojom iskrenošću nekog šokirali?

- Možda sam ga pre iznenadila. Obično se to dešava kad je neko ubeđen da me poznaje.

A srušili tabu ili prekršili neko pravilo?

- Koje pravilo? Sami sebi ih postavljamo ili im se nesvesno priklanjamo. Davno je neko rekao da su pravila tu da bi se kršila. (smeh)

U kom gradu biste voleli da živite kad odete u penziju?

- Sve više imam utisak da to neće biti grad.