Siniša Mihajlović otvorio dušu: Istrošio sam sve suze, sad sam spreman za bitku!

Siniša Mihajlović, čovek stena, legenda fudbala i trener Bolonje, onaj koji osmehom razoružava i taktikom pobeđuje najmoćnije protivnike na travnatom terenu, morao je da zastane, svoj život zaustavi i krene u jednu sasvim drugačiju borbu u kojoj ima protivnika čije trikove ne poznaje, čiju taktiku ne zna. Siniša Mihajlović će morati da se uhvati u koštac s leukemijom, da je savlada, uništi i uzme zdravlje i život nazad u svoje ruke.

Mnoge je ova vest o njoegovoj bolesti zatekla. Niko nije mogao da poveruje da se baš njemu dešava ovakva igra sudbine. Bolest. Teška, ali ne i nepobediva. Uz njega su njegovi najbliži, supruga Arijana i njihovo petoro dece, ali i čitav svet, znani i neznani koji mu od momenta kada je pred javnost izašao sa strašnom istinom, pružaju bezrezervnu podršku.

Dirnut tolikom pažnjom i ljubavlju koju dobija, Siniša je rešio da se obrati javnosti, otvori dušu i zahvali svima. Onima koje ne poznaje, onima koje dobro zna, prijateljima, fanovima, svima koji veruju u njegovo ozdravljenje. Pismo koje je napisao objavljeno je u magazinu Gazzetta dello Sport. Mi vam ga prenosimo u celosti:

"Postoje trenuci u životu kada ostanete sami u borbi naspram protivnika kojeg je teško savladati ili kada ste pred problemom koji je teško rešiv. Trenutno živim u jednom takvom trenutku. Ali, osećam se veoma srećno što znam da - nisam sam.

Otkrio sam da imam nestvarnu podršku. Ovih dana sam dobio pravo more pažnje, solidarnosti i pozitivne energije koji su mi dali neverovatnu snagu i uverenost da ću dobiti ovu bitku protiv leukemije. Primio sam hiljade poruka. Uveravam vas da sam ih sve pročitao, jednu po jednu. Svaka od njih predstavlja istinsku brigu, zagrljaj koji je dotakao moje srce. Bio je to težak dan i izvinjavam se što nisam odgovorio svakome od vas. Ali, evo, zahvaljujući Gazeti i (predsedniku kluba) Urbanu Kairu, omogućeno je da se otvori prostor u novinama za mene.

Hvala svima na prisnosti, da počnem od predsednika klubova u kojima sam igrao ili bio trener, ali hvala i onima u čijim klubovima nisam nikada bio, a pokazali su poštovanje i saosećajnost. Hvala mojim bivšim saigračima i rivalima tokom silnih igračkih godina, pa sve do fudbalera koje trenerim danas. Hvala i onima koje nikada nisam, a koji mi svi odreda kažu "Forca, mister!".

Hvala i navijačima 'mojih' timova i onih naspram kojih sam se nalazio noseći druge dresove. Mnogi od onih koji su mi verovatno zviždali i provocirali me na terenu, sada me ohrabruju i pišu: "Ne odustaj, Siniša!".

Hvala svima na ovoj planeti, ne samo iz sveta sporta, već i iz politike, zabave, koji su mi bliski. Hvala prijateljima koje sam tokom karijere upoznavao u brojnim gradovima. I, hvala običnim ljudima koji nisu poznati. Oni koji me znaju, vrlo su svesni da poštujem svakog čoveka zbog onoga kakav je, a ne ko je.

Dobijao sam poruke od šefova država (da ne poverujete...), ali i pismo deteta koje je nacrtalo osmeh za mene. Svi ste mi važni.

Hvala vam, hvala, hvala!

Dirnuli ste me...

Istrošio sam sve suze.

Sad sam spreman za bitku.

Vidimo se uskoro"