Sofija Juričan: Ružne misli rasteram tako što ih podelim sa bliskim ljudima

Volela bi da se budi pored mora, rado uči iz sopstvenih grešaka, a tokom sedmogodišnjeg iskustva shvatila je da su za dobar brak najvažniji ljubav i kompromisi

U kom gradu biste voleli da ste se jutros probudili?

- Ne pravim pitanje, samo da taj grad ima more. (smeh) Uzgred rečeno, jutros sam se probudila odlično raspoložena. Sinoć smo u pozorištu “Slavija” imali premijeru predstave “Šta ćemo sad”, po motivima teksta Branka Đurića Đure i u režiji Erola Kadića. Rekla bih da je publika kući otišla zadovoljna, pa slobodno mogu da zaključim - vredelo je truda i rada.

I, šta ćete sad? Šta dalje?

- Bilo bi fino kada bih mogla da se malo odmorim, ali to se neće desiti u narednom periodu. Uskočila sam u predstavu “Ovaj će biti drugačiji”, koju igram paralelno sa “Režimom ljubavi”. Uskoro nas očekuje odlazak na festivale u Sombor, Budvu, Zagreb, Aleksandrovac... Sve u svemu, smeši mi se radno leto.

Šta radite kad vam se učini da dan nije počeo onako kako ste zamislili?

- Ružne misli najlakše rasteram tako što ih podelim sa nekim meni bliskim ljudima. Uz njihovu pomoć prebrodim problem i nastavim dalje. Na kraju krajeva, ne znači da će se dan koji je loše počeo tako i završiti. Treba biti optimista.

Pogledate li vremensku prognozu pre nego što izađete iz kuće?

- Da, zato što sam zimogrožljiva, a veći deo dana nisam kod kuće. Tačnije, prognozu gledam uveče. Pre spavanja pustim informativni program, a uz put pažljivo ispratim kakvo će vreme biti ne samo sutra, već i narednih dana.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Sofija Juričan (@sofijajurican) on Dec 16, 2018 at 4:22pm PST

Koja je poslednja predstava koju ste odgledali za svoju dušu?

- Gledala sam dosta predstava u skorije vreme, izdvojiću monodramu mog kolege Željka Maksimovića “Granična lepota”.

Šta radite kad usred pozorišne predstave nekome u publici zazvoni telefon?

- Okrenem se u tom pravcu i kažem “cccc”, dovoljno glasno da me ta osoba čuje.

Kako se oseća glumac na sceni kad iz mraka začuje “bravo”?

- Veličanstveno. Za glumca je to najlepši osećaj na svetu, trenutak najveće sreće. Posle kreće novi krug rada i nova preispitivanja.

Imate li tremu uoči premijera?

- Malu, pozitivnu. Nemam tremu koja me sabotira na bilo koji način.

Po čemu pamtite prvi angažman?

- Po porodičnom gubitku.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Sofija Juričan (@sofijajurican) on Nov 16, 2018 at 11:17am PST

Da ne igrate u seriji “Istine i laži”, zbog čega biste je pratili kao gledalac?

- Reč je o lepoj, porodičnoj seriji koja obiluje zanimljivim životnim situacijama u kojima svako može da se pronađe.

Koje uzrečice nikako ne možete da se rešite?

- Nisam sklona uzrečicama.

Šta ima Pančevo i nijedan drugi grad na svetu?

- Moje detinjstvo.

Ko vam je dao ime Sofija?

- Mama. Imala je spisak od nekoliko imena, ali je izbor pao na Sofija, jer je smatrala da uz to ime ne ide nadimak. Međutim, nadimak nisam izbegla. U Pančevu me svi znaju kao Sonju, a i tu je mama morala da “interveniše” da nadimak ne bi prerastao u Sofka, Soka... (smeh) Tek od 19. godine, kada sam se preselila u Beograd, počeli su da me zovu punim imenom.

Ispričajte nam nešto više o poreklu vašeg prezimena?

- U Istri postoji selo Juričana, koje je ranije imalo oko trista kuća, a sada nešto manje. Prezime je iz davnina italijanskog porekla. Odrasli ga često pogrešno izgovaraju, za razliku od dece koja nemaju taj problem jer su ga naučila slušajući na kraju crtanih filmova imena glumaca koji su dali glasove njihovim omiljenim junacima. Volim svoje prezime, neobično je i jedinstveno.

Kojom muzikom se borite protiv saobraćajne gužve?

- Ne vozim, a nemam naviku ni da slušam muziku dok hodam. Plašim se da nešto ne naleti na mene ako držim slušalice na ušima.

Učite li na svojim greškama ili ste skloni da ih ponovite?

-Učim, i te kako. Trudim se da napredujem.

Šta je za vas brak?

- Ljubav i kompromis. Tako kaže moje sedmogodišnje bračno iskustvo. (smeh)

Postoji li savršen muškarac?

- Niko nije savršen.

Ko je zadužen za prvu jutarnju kafu, suprug ili vi?

- Nisam sklona ritualima, obično skačem iz kreveta čim otvorim oči i krećem u novi dan. Pravo da vam kažem, nisam neki “kafopija”, niti bih ispijanju jutarnje kafe dala prednost na uštrb dužeg spavanja.

Da li ste sujeverni?

- Nisam.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Sofija Juričan (@sofijajurican) on Jun 26, 2018 at 12:17pm PDT

Koju knjigu ste pročitali najviše puta?

- Pre bih mogla da kažem ko su pisci kojima se i danas rado vraćam. Među njima su: Dostojevski, Čehov, Šekspir... U mlađim danima Skot Pek.

View this post on Instagram

A post shared by Sofija Juričan (@sofijajurican) on Nov 8, 2017 at 1:07pm PST

U koliko predstava je “igrao” vaš patuljasti šnaucer?

- U tri: “Veliki Getsbi”, “Na dnu” i “Čarobni kliker”. Iako nije dresiran, dobar je i poslušan. Niko od kolega se nije požalio. Džoni, inače, ima i svoj hešteg na instagramu #džonifabio.

Ima li istine u devizi: “Ko rano rani dve sreće grabi”?

- Ne baš. Ja sam srećnija kad se naspavam. (smeh)