Srđan Karanović: Pokušavam da budem strog otac, ali me sinovi „razoružaju“ šarmom

Protiv stresa se bori igrom sa sinovima, putovanjima i plivanjem, i još ne zna kako da definiše pojam braka, iako mu na tom polju cvetaju sve ruže

Koja „eksplozivna“ vest je, po vama, obeležila ovaj mesec?

- Prilog o dr Dušanu Šćepanoviću, kome je pre 12 godina izvršena transplantacija srca i koji danas uživa u igri sa svoje troje unučadi. To je priča koja nas podseća na ono najvažnije i najlepše što život nudi. Kada određujemo prioritete, dešava se da zalutamo, zato su ovakve priče korisne nama gledaocima.

Koliko ste u startnoj postavi emisije „Exploziv“, na televiziji „Prva“?

- Deo sam ekipe „Exploziva“ od početka emitovanja u jesen 2010. godine i zaista nisam mogao ni da naslutim koliko bi taj angažman mogao da potraje. Eto, sezonu po sezonu, izgurasmo skoro deceniju. To je dokaz da neke stvari u životu koje počnu spontano, tiho i nenametljivo, najčešće potraju i na neki način nas obeleže. Neke druge, zvučnije i pompeznije, samo prolete, prođu i relativno brzo se zaborave.

U čemu se ogleda veza između glumačkog i voditeljskog posla?

- Veza je u tome što si izložen, na sceni si, u oba slučaja koristiš sebe i svoja izražajna sredstva da bi izvršio zadatak. Istovremeno, razlike su značajne, u glumi se pomalo „kriješ“ iza lika koji tumačiš i čiji si „advokat“, a kao voditelj nastupaš u svoje ime. Naravno, gluma nudi širi dijapazon zadataka i zahteva da daš mnogo više, a kod voditeljstva granice slobode ipak su nešto kruće i vidljivije, pa su samim tim i zahtevi manje složeni. Podrazumeva se, to zavisi i od vrste emisije koju vodiš. U slučaju „Exploziva“ moj prostor jasno je definisan i prilično ograničen tako da ne pruža mogućnosti za improvizaciju. U nekim drugim formatima koje sam vodio zahtevi su bili bitno drugačiji.

Da li ste zadovoljni kako vas „slušaju“ studenti Fakulteta dramskih umetnosti?

- Glumačku pedagogiju smatram primarnim pozivom. U tome sam od 2003. godine, trenutno samostalno vodim svoju drugu klasu od desetoro studenata glume. Studenti su inspirativni. Slušaju me uvek, ali malo ređe zaista „čuju“. Velika je privilegija raditi sa mladim i talentovanim ljudima. To podmlađuje.

Kao osoba koja je ovenčana nagradom za najbolju dikciju, kako ocenjujete ono što se danas može čuti u etru?

- Što sam stariji, više me zanimaju i sve češće nerviraju sadržaj i smisao onoga što čujem, a ne način na koji se izgovara.

Kojim profesionalnim komplimentom se najviše ponosite?

- Jednom prilikom mi je pretpostavljeni, koji je puno radio i profesionalno se formirao u inostranstvu, rekao da sam „najveći profesionalac koga je do tada sreo u Srbiji“. Dobro zvuči, zar ne?

Ljudi iz medija često imaju profesionalnu deformaciju da ispravljaju ljude koji nepravilno govore. Vi?

- Ne, to radim samo kad me neko angažuje i plati za takvu vrstu intervencije.

Da li je između vas i kamere bila ljubav na prvi pogled?

- Postojala je trema u određenoj meri, ali pošto sam davno počeo toga dugo skoro da nema. Dakle, uspostavili smo blizak odnos.

Koji vam je od svih animiranih junaka kojima ste pozajmili glas bio najsimpatičniji?

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Ne Oklevaj Improvizuj (@neoklevajimprovizuj) on Jan 14, 2018 at 4:14am PST

- To je svakako jedan od likova u filmu „Artur i Minimoji“. Izabrao sam da govori srpski sa italijanskim akcentom. Na premijeri je reakcija dece na taj lik bila vrlo dobra, a moji prijatelji koji su sedeli oko mene uopšte nisu „provalili“ da sam to ja.

Umete li da skuvate kafu?

- Prepuštam to drugima jer kafu pijem samo u kafićima.

Idete li na pijacu?

- Ne, tu aktivnost čuvam za penzionerske dane.

Kad ste poslednji put odigrali košarkašku utakmicu?

- Pre šest godina, posle serije sitnih povreda, „okačio sam patike o klin“. To sam shvatio kao znak da je bilo dosta.

Kako glasi vaša definicija braka?

- Još sam „zelen“ na tu temu. Učim, otkrivam, analiziram. Rano je za definisanje, to zvuči kao neko svođenje računa, a daleko sam ja od toga.

Koja je vaša antistres terapija?

- Igra sa mojim sinovima, putovanja i plivanje. Nekada, u prošlom životu, i izlasci, ali to davno beše.

Da li ste strog otac?

- Pokušavam da budem, ali me često „razoružaju“ šarmom.

Koje momente iz detinjstva pamtite, a voleli biste da i vaša deca imaju slična iskustva?

- U jednom periodu provodio sam dva-tri meseca godišnje na moru jer smo tamo imali kuću. To je za mene bilo izuzetno dragoceno iskustvo na mnogim poljima. Moraću da se potrudim da nešto slično jednog dana obezbedim mojim klincima.

Koji film vas je u poslednje vreme ostavio bez daha?

- Ne pada mi ništa na pamet. Možda zato što u poslednje vreme najviše gledam strane serije. Moji omiljeni filmovi davno su snimljeni.

Koje tri reči vas najbolje opisuju?

- Istrajan, pouzdan, nenametljiv.

Šta radite kad ništa ne radite?

- Nisam talentovan za tu disciplinu. Meni uvek nedostaje vremena za sve što sam naumio.