Nikola Rokvić: Zar da dobrog, nedužnog, gledamo kroz grupu loših?

Pevač Nikola Rokvić je neko ko je zaista primer koliko je čovek suštinski dobro biće, samo što povremeno na to zaboravi. Nikola reaguje na nepravdu rečima, osmehom, istinom, koju nesebično deli sa svojim fanovima i prijateljima.

Tako ga je i stradanje Notr Dama, kao i ostrašćeni komentari koji su se pojavili, nagnalo da odreaguje.

- Zašto kada se saosećamo sa trenutnim stradanjem nedužnih ljudi, bili oni Hrvati, Bošnjaci, Francuzi, Amerikanaci, Englezi, Srbi gotovo uvek nailazimo na izvlačenje nečeg lošeg što su počinili pojedinci ili grupe ljudi u ime tog naroda? - započeo je Nikola svoj post.

- Da li nam je u prirodi da uvek tražimo uslov za saosećanje, uslov da volimo, uslov da pomognemo običnom stradalnom čoveku? Sa uslovom smo svoju platu zaradili... Ako žalim zapaljenu dzamiju, problem, ako žalim zapaljenu katedralu, problem, zapaljenu pravoslavnu crkvu, problem... Zar nam nije dovoljno što znamo da makar jedna čista duša pati za svojom izgubljenom svetinjom, duša koja nikome nije želela zlo... Zar nam to nije dovoljno da ostavimo po strani zlo koje su činili ili čine pojedinci? - objasnio je svoje viđenje Nikola i naglasio:

- Da li je moguće da dozvoljavamo da njihovo zlodelo kvari naš život, sakati naš pogled, tera našu ljubav i tako nas sve zajedno vodi u novi bezdan... Zar da nam oni i dalje prljaju svetlu stranu koja se nalazi u svakom čoveku... Kako nam taj jedan ispravan, a ima ih mnogo više, nije dovoljan da sagledamo kako treba... Zar da dobrog, nedužnog, gledamo kroz grupu loših... Kakav sam onda ja? Kakav si Ti? Kakvi smo svi?Šta da očekujemo? Znam jedno: Davno smo poznali dobro i zlo... Izbor je samo tvoj - poručio je Nikola koji je uz post postavio sliku svog deteta, aludirajući na nevinost i čistotu svakog ljudskog bića.

 

Glumac Viktor Savić se uključio u diskusiju i dao svoje viđenje događaja koji je potresao svet, ali i koji je izazvao različite komentare kod naših ljudi.

- Nikola, ko ne oseća bol zbog pada katedrale ne znači da oseća zadovoljstvo i sreću zbog istog. Da, ovakvi trenuci me i te kako podsete na naša stradanja u kojima niko nije saosećao sa nama... a da ne pričam o svim drugim razorenim zemljama i napaćenim ljudima koji zbog toga stradaju. To opet ne znači da iz mene izbija gnev, bes ili mržnja, već samo da mi probude osećaj bola zbog mržnje koju trpimo na našoj koži od pre nego što smo dobili državu i crkvu, pa sve do dana današnjeg. I da, boli me što je ta ista katedrala istakla zastavu izmišljene države čija su “deca” palila naše svetinje. Ljubav za svu braću i sestre širom sveta, ali za Srbe na prvom mestu!  - poručio je Viktor.

Ali svi koji su mislili da će se iz ove razmene mišljenja izroditi svađa su se prevarili, jer, suština je reći svoje mišljenje, ne tražeći njegovu apsolutnu potvrdu negiranjem svih i svega ostalog. Zato je Nikola odgovorio svom prijatelju.

- Dragi brate! Nisam pričao o ljudima o kojima ti govoriš. Pričao sam o ostrašćenima... Niti je zastavu okačio neko poput Arno Gujona ili drugog dobrog čoveka kome je ta crkva svetinja... Svi ti koji kače takve zastave, koji ubijaju, koji pale i koji vode glavnu reč i to rade u ime naroda, nisu dostojni obeležavanja istog tog naroda svojim nedelima... Verujem da je mnogo više dobrih ljudi u Francuskoj od onih koji su činili zlo drugome... Govorio sam, na žalost, o mnogo ostrašćenim ljudima svih narodnosti koji su pod nesvesnim uticajem loše manjine... Živ mi bio! - poručio je Rokvić uz emotikon belog goluba, simbola mira.