Danijela Pantić: Životni kutak ispunjen uspomenama s putovanja || Hello Magazin!

Poznato televizijsko lice Danijela Pantić, koja godinama na „Radio-televiziji Srbije“ sa koleginicom Marijom Veljković vodi popularni kviz „Slagalica“, stručnjak je za komunikacije u medijima i angažovana je na društvenim projektima Evropske unije. Lepa Šapčanka magistar je nauka u oblasti teorije umetnositi i medija, a magistrirala je na temu „Nove komunikacije u medijima: reklama i potrošačko društvo“. Napisala je knjigu „Probaj me, prodaj me“, koja je objavljena pre dve godine, a manje je poznato da je i autorka detektivskog romana pod nazivom „Šifra 2971“, koji je u nastavcima objavljivala na internet sajtu.
Zanimljiva i talentovana plavuša srdačno je dočekala ekipu magazina „Hello!“, najpre ponudivši kafu za dobrodošlicu. U njenom domu dominiraju bela boja i nameštaj jednostavnih linija, a Danijela duhovito opisuje sa kog putovanja je donela mnoštvo sitnih komada pokućstva. Očigledno je da je mnogo ljubavi i uspomena utkano u njen životni kutak. Iako se zna da je godinama u skladnoj emotivnoj vezi, i dalje je misteriozna kada je reč o otkrivanju identiteta izabranika, ali ističe da on nije poznat javnosti.

Na početku razgovora za magazin „Hello!“ dugogodišnja vegetarijanka priča kako je uređivala svoj životni prostor.
- Osmišljavala sam enterijer duže nego što sam ga opremala, jer mi se čini da svako od nas ima sliku svog idealnog doma. Godinama sam živela kao podstanar u Beogradu, sanjajući svaki detalj sopstvenog kutka i aranžirajući svaku sitnicu, boje zidova i nameštaja, kao i vrste materijala. Većina stvari koja se može videti u stručnim časopisima uglavnom je namenjena velikim stanovima ili kućama, tako da sam od mnogih ideja odustala, da ne bih „gušila“ prostor u svom domu.

Da li ste sami uredili enterijer ili ste imali pomoć stučnjaka?
- Stručni časopisi za opremanje stanova, kao i oni za dizajn nameštaja, omiljena su mi vrsta magazina, među kojima „Ikeini“ katalozi imaju najbolja i najfunkcionalnija rešenja i za veće i za manje stanove. Tako se može reći da sam koristila stručnu pomoć.
Šta vam je zadalo najviše problema?
- Krevet u dnevnoj sobi. Htela sam beli dvosed na rasklapanje sa prekrivačem koji može da se skida. Na kraju sam uspela da nađem takav, ali ne kod nas. Veliku muku zadale su mi i pločice u kupatilu. Želela sam da budu postavljene kao mozaik i imala sam jasnu predstavu kako to treba da izgleda, ali sve mozaike koje sam videla bili su u bojama koje meni nisu odgovarale, ili je, pak, cena bila previsoka za moj budžet. Srećom, i to se dobro završilo.
Da li ste nešto renovirali ili promenili u enterijeru?
- Ne, stan je nov i sve prostorije su odlično raspoređene. Jedino sam u kupatilu promenila pločice i lavabo.

Imate li kućnog ljubimca?
- Nedavno sam za rođendan dobila papagaja od svoje sestre. Zove se Milica i mnogo me raduje. Ne plaća račune, ali zato stalno „peva“, posebno oko šest ujutru.
Posećujete li često rodni Šabac i da li vaša porodica dolazi kod vas u Beograd?
- Sve češće odlazim u Šabac, jer mi nedostaju moja sestra Nela i njena porodica. Svi su divni prema meni kada odem kod njih, i žao mi je da se vratim za Beograd. Nedavno su Nela i njen suprug Siniša Vučinić bili kod mene za vikend i divno smo se proveli.
Veoma ste vezani za porodicu.
- Mnogo sam vezana za Nelu, čujemo se skoro svakog dana. Uživam da provodim vreme sa njom, Sinišom i njihovom decom Matejom i Teodorom. Sa klincima uvek smišljam nove igre, zajedno idemo na treninge, kao i u kupovinu, šetnju, vožnju biciklom. Večeri sa Nelom i Sinišom uvek se završavaju obaveznim partijama remija, koje traju do kasno u noć.

Otkud interesovanje za krimi-romane?
- Ne znam ni sama kako se javila ideja da napišem detektivski roman. Razmišljala sam o životu plaćenog ubice, njegovim danima, mislima, oseća li grižu savesti. Toliko sam intenzivno razmišljala o tome da nisam mogla da se oslobodim tih misli, pa sam odlučila da ih pretočim u roman. Tako je to krenulo.
Imate li energije da posle svih obaveza i kuvate?
- Tokom dana sam veoma zauzeta. Osim „Slagalice“ koju vodim, radim i kao savetnik za odnose sa medijima na projektu Evropske unije - "Obrazovanje za sve". Volim da kuvam, ali to se uglavnom svodi na vikende, jer sam tada rasterećenija. Uživam da smišljam nove recepte, a trenutno su mi na meniju zdrave torte i kolači, koje pravim bez šećera, margarina i jaja. Moji prijatelji kažu da su ukusni.

Objavili ste knjigu „Probaj me, prodaj me“, a niste napravili reklamu od toga, na primer promociju. Zašto?
- Knjigu je izdala „Čigoja štampa“ 2009. godine, a ja sam je pisala pet godina u saradnji sa mojim profesorima i stručnjacima iz oblasti reklame i medija. Knjiga se dobrim delom bavi kritikom reklame, analizom psihologije i komunikacije u njoj, pa možda i zato nije bilo primereno "reklamirati" je na uobičajen način. U pisanju mi je pomogao Bojan Joksimović, direktor jedne marketinške agencije. On je najzaslužniji što je knjiga objavljena, ali i što sam "ublažila" stavove i dodala veoma interesantne analize poznatih reklama. Sledeće godine planiram da objavim još jednu knjigu iz iste oblasti: mediji i potrošačko društvo.

Poznato je da imate dečka sa kojim ste u dugoj i stabilnoj vezi. Planirate li da zajedno živite?
- Za sada živim sama, dečko je kod mene vikendom i kad nam obaveze dozvole, jer oboje mnogo putujemo, i privatno i poslovno.
Imate li neki plan koliko biste voleli da imate mališana?
- Obožavam decu i jedva čekam da ih rodim, imaću ih bar troje.
Pitaju li vas roditelji kada će dobiti unuče?
- Da, svaki put kad se vidimo.

Možete li da pretpostavite hoćete li biti strog ili popustljiv roditelj?
- Nisam sigurna. Od kada sam promenila način ishrane i izbacila meso iz jelovnika, moja narav je postala znatno blaža. Volim da tepam dragim bićima, da ih čuvam i pazim, i znatno sam osetljivija na njihovo ponašanje, posebno reči. Verujem da će se to odraziti i na decu, kad ih budem imala. Iako mislim da umem da budem stroga, ponekad se iznenadim koliko sam popustljiva.

Pasionirani ste ljubitelj putovanja. Donosite li suvenire sa puta?
- Sa svakog putovanja donesem ponešto, tako da mi je stan pun brojnih predmeta sa putovanja: klub-sto sa duborezom, maska iz Venecije, tri drvene mačke sa Stavrosa, timpani sa Halkidikija, magneti za frižider iz celog sveta, staklene figure sa Malte, lampa iz Egipta, i mnoštvo drugih sitnica. Pošto uskoro idem u Tursku na odmor, verujem da ću se vratiti sa nekim interesantnim detaljem iz te zemlje.