Dragana Ćosić: Hrabrost, odlučnost i osmeh kao pokretačka snaga

Naizgled krhka i nežna, voditeljka „Studija B“ Dragana Ćosić dokazala je da je borac koji se nikada ne predaje, već hrabro korača napred. Po stavu čvrsta i samouverena, u poslu perfekcionista, ova šarmantna dama nije slutila da će je na putu ka velikom uspehu i blistavoj televizijskoj karijeri za tren usporiti opaka bolest. Posle prvog puta, kada joj je pre deset godina otkriven rak dojke i kada je bila najmlađa pacijentkinja na „Onkološkoj klinici“ u Beogradu, Dragana je shvatila da bolest ne bira ni godine ni zanimanje. Pomalo uplašena, ali spremna da pobedi „stranca u telu“ zgodna voditeljka uspela je da se izbori za svoje zdravlje. Njena emisija „Beograd noću“ postala je kultni vodič za najbolja zbivanja i aktuelne teme u prestonici. Sa velikim osmehom ova hrabra devojka odvažno je koračala napred, sve dok je saznanje da je bolesna nije omelo u planovima. Mada bi i najneustrašivije ova situacija obeshrabrila, voditeljka koja se celog života bori osmehom uspela je da se posle dve operacije upusti u borbu za bolje sutra. Podignute glave i raspoložena šarmantna Dragana se vratila svakodnevnim obavezama i uređivačkom poslu iza kamera na televiziji „Studio B“. Redovno posećuje časove logopeda, kako bi što pre povratila govor koji joj je oštećen zbog bolesti. Slobodno vreme koristi za šetnje, dnevno prepešaći po nekoliko kilometara, svakodnevno sa društvom izlazi i već razmišlja o kupovini kupaćeg kostima i letovanju na Hrvatskom primorju.
- Poslednjih nekoliko sezona stalno sam kupovala minijaturne dvodelne kupaće kostime. Sada želim sebe da obradujem jednodelnim sa otvorenim delom na stomaku - na početku razgovora za magazin „Hello!“ kaže Dragana Ćosić.
- Ove godine planiram da letujem u Rovinju, dva puta u toku leta, na početku i na kraju sezone. Hrvatska mi veoma prija i na njihovo primorje odlazim već nekoliko poslednjih godina - kaže poznata voditeljka.
Da li ste tokom boravka na Hrvatskom primorju doživeli neku neprijatnost?
- Za sve ove godine koliko idem u Hrvatsku nikada nisam doživela nijednu neprijatnost, niti sam osetila neki gard od strane domaćina. Bila sam i sa prijateljima, muškom ekipom, ali i samo sa prijateljicama na krstarenju, kada smo se fenomenalno provele. Posetila sam Korčulu, Pelješac i Hvar. Onda sam otkrila Istru, tako da sam sada u potpunosti osvojila hrvatsku obalu na kojoj uživam.

Plašite li se ajkula?
- Jedne godine bila sam na Maldivima, tamo je svaki dan glavna turistička atrakcija hranjenje malih ajkula. Turisti stoje u vodi i bebama ajkulama daju parčiće tune. Mogu vam reći da mi nije bilo svejedno, tako da se nisam kupala na tom delu ostrva. Inače, svi oni koju pričaju da su Maldivi prelepi, ne govore istinu. Maldivi su lepo, ali užasno dosadno mesto.
Da li se ulepšavate prilikom odlaska na plažu?
- Prvo da kažem da se nikada ne šminkam pre odlaska na plažu. Što se tiče odevanja za plažu, obožavam da lepo izgledam. Tu je uvek veliki šešir, nakit koji zvecka, torba i još nekoliko detalja. Uživam u tome.
Smatrate li sebe kupoholičarkom?
- Negde sam nedavno pročitala da je prosto sramota u zemlji u kojoj narod nema šta da jede izjaviti: „Ja sam kupoholičarka“. Ako treba da lažem, eto ja ću da lažem i da kažem da ne volim da kupujem. Nisam od onih devojaka koje šopingom leče depresiju. Kupovina ne utiče na moje raspoloženje, ali u njoj zaista uživam.
Ako vam se dopadne neka stvar u izlogu , morate li da je imate po svaku cenu?
- Naravno.
Na šta najviše i najčešće trošite novac?
- Kao i svaka žena, volim da kupujem obuću. Zatim tu su kožni mantili i jakne, haljine i, naravno, džins.

Uživate li u cipelama sa visokom potpeticom?
- Godinama sam nosila štikle, ali sada sam najčešće u baletankama. U stvari, dešava mi se da od kuće krenem u patikama, pešačim do posla, gde se preobujem u cipele sa štiklom, a potom opet pri povratku kući nazad u ravnu obuću.
Da li vam je, prilikom odsustvovanja sa posla zbog zdravstvenog stanja, nedostajao „Studio B“?
- Nemojte me ni pitati za to, meni je to bilo strašno. Tokom bolovanja, dok sam ležala u krevetu, počela sam da pišem neke tekstove za  nekoliko magazina, a neke čisto onako za sebe. Padalo mi je na pamet da napišem i knjigu, ali sam na kraju odustala od toga.
Planirate li da se uskoro vratite pred male ekrane i ponovo počnete da vodite emisiju „Beograd noću“?
- Volela bih, ali prvo moram da sredim glas i govor koji mi je posle bolesti i operacije oštećen. Redovno odlazim na vežbe kod logopeda.
Izgleda da vam se glas i govor gotovo u celosti vraćaju?
- Kažu da je tako. Trudim se da pričam što pravilnije. Nekad se zaboravim i zanesem, pa malo grešim. Nedavno sam se osećala najsrećnijom ženom na svetu. Bila sam pre neki dan u bolnici. Tamo su bile razne gospođe, koje nisu znale da sam ja bila bolesna. Pitale su me da li sam to ja i jedna dama mi je rekla jednu rečenicu koja me je jako usrećila: „Vi ste se mnogo promenili, skratili ste kosu, potamneli, ali glas vam je ostao isti“. Sa ponosom sam joj odgovorila: „Vi ste meni ulepšali dan“.
Ni u najtežim trenucima niste izgubili pozitivan stav?
- Mislim da sam ja takva. Volim da budem fajter, a i moje okruženje je veoma pozitivno.
Kako su reagovale kolege kada ste im saopštili da se vraćate na posao?
- Bili su jako zadovoljni, sačekalo me je cveće koje još čuvam. Tokom moje bolesti svi su se interesovali kako sam. Moram da kažem da su svi bili uz mene.
Šta sada konkretno radite na televiziji?
- Sve radim. Ono što je standardno jeste rubrika za emisiju „Beograde, dobar dan“. Voditelji Jugoslav Pantelić i Irena Jovanović taj moj segment najave tako glamurozno, kao da radim rubriku od pola sata a ne od tri, četiri minuta. Reč je o dizajnu, što mi tematski jako prija. Radnim danima ostajem kraće, četvrtkom i petkom duže.

Da li vas je bolest promenila kao ličnost?
- Jeste, postala sam tolerantnija. Ranije su me uvek nervirali ljudi koji ne rade svoj posao kako treba. Danas sam popustljivija. Jedan od načina borbe sa bolešću je pozitivna energija, a ja sam oko sebe imala dobro okruženje. Stalno se smejem i nikada se ne predajem.
Jeste li promenili i način odevanja u poslednje dve godine?
- Jeste, kako se ja menjam tako se i moj stil odevanja menjao. U mom slučaju je uvek važilo da nikada nisam kupovala trendi garderobu. Kupujem onaj takozvani bejzik luk i na njih dodajem nešto što bi moglo da bude iz poslednje mode, poput velikog prstena, velikog nakita i slično.
Imate li omiljene kreatore i modne marke?
- U mom ormaru ima modela Dragane Ognjenović, Suzane Perić, Bate Spasojevića, Dejana Despotovića i drugih. Od starih brendova najviše volim „Vivijan Vestvud“.
Razmenjujete li garderobu sa vašom rođenom sestrom?
- Jedan od mojih najvećih uspeha je bio kada sam pre nekoliko mesci, pošto sam se razbolela, a potom i lečila, obukla farmerke moje sestre mršavice. Ona je nekoliko godina mlađa od mene i nekoliko centimetara niža, ali ima izuzetno tanku figuru. Uvek sam bila ljubomorna na nju zbog toga. Ona je veliki gurman i uvek je mogla da pojede mnogo hrane, a uvek je bila mršavica bez grama celulita.
Vidno ste oslabili, planirate li da se ugojite?
- Pre nekoliko meseci bila sam znatno mršavija, sada sam se ugojila više nego što sam planirala. Moja porodica je zadovoljna, ali ja nisam. U jednom momentu imala sam jako malo kilograma, da su mi mnogi rekli da ću otići u anoreksiju. Nećete verovati, ali meni je bilo fino jer sam prvi put bila baš mršava. Međutim, kada sam počela da radim, nisam više jela po pet puta, počela sam da jedem ređe, a više, što je rezultiralo gojenjem od pet kilograma.
Jeste li još na rigoroznom režimu ishrane?
- Jesam, i trudim se da ga poštujem koliko mogu. Zbog bolesti zabranjeno mi je i da okusim slatko, čak ni med. To mi je najteže od svega. Postanem loše raspoložena kada mi se žarko jedu slatkiši, pa onda krišom uzmem parčence čokolade. Ne osećam grižu savest zbog toga, ali zato imam rođenu sestru koja se odnekud stvori i poviče na mene kao na malo dete: „Da li si normalna, ostavi to“. Šta ću, obožavam čokoladni keks i čokoladu.
Probali ste mnoge alternativne proizvode da popravite imunitet?
- Jesam. Pila sam i čajeve, sibirsku aroniju, a trenutno koristim glinu. Slučajno sam upoznala profesora Stanišu koji radi na „Tehnološkom fakultetu“ u Nišu. On mi sada redovno šalje pakete gline, koju stavljam na lice, pijem, koristim je za kupke i pored paste sa njom perem i zube. Kažu da je glina jako dobra za čišćenje organizma od teških metala i radikala. Meni veoma prija.
Da li ste se posle oporavka vratili vežbanju?
- Jesam, uvek sam puno pešačila ovako i na traci. Uskoro planiram da malo uvedem jogu koju ranije nikada nisam praktikovala. Uvek sam više volela boks i džak. Ranije sam se iscrpljivala, ali su rezultati bili perfektni. Zahvaljujući tome sam sada, kada nisam toliko aktivna, zategnuta jer, na moju sreću, „mišić pamti“.
Jeste li se vratili izlascima i provodu?
- Kako da ne, izlazila sam sve vreme bolesti. Ne idem baš u diskoteke, jer nikada nisam volela zagušljive prostorije sa mnogo ljudi. Uživam u lepim klubovima i restoranima gde mogu na miru da se družim i pričam sa dragim ljudima.
Imate li dovoljno fizičke snage?
- U jednom trenutku nisam baš imala snage, tada sam samo ležala i spavala po čitav dan. U tom momentu se nisam ugojila - da se zna. Šalim se. Kad mi se povratila snaga i kada sam mogla da budem van kreveta bar po tri-četiri sata, onda sam počela da izlazim.
Na koji način ste povratili fizičku kondiciju?
- Onog momenta kada su prestala zračenja, valjda mi se i snaga vratila. Sve te terapije umaraju. Sa njima sam završila, sada imam snage.
Jeste li imali problem sa osećajem gubitka ženstvenosti?
- Dovoljno je da vam kažem da sam u grad izlazila potpuno bez kose.
Da li ste se bojali ili strepeli od reakcije ljudi?
- Socijalizacija je jedan od načina oporavka. Kada sam prvi put operisala kancer dojke, bila sam najmlađi pacijent na „Onkološkom institutu“. Tada sam naučila da bolest ne bira godine, zanimanje, niti osobe. Svima to može da se desi i nikada ne znate kad će. U tim momentima pojavi se mnogo ljudi koji žele da vam pomognu na različite načine. Znam da zvuči jeftino, ali najdragocenija pomoć u tim trenucima je osmeh. Smejanje kada vam se vilica zakoči od smeha je lek.
Jeste li se pridužili nekim udruženjima žena koje su prošle kroz sličnu situaciju kao i vi?
- Nisam. Ja sam i sad spremna da pričam o tome. Nedavno sam bila u bolnici, gde su bile žene koje su imale tumor. Rekla sam im: „Gospođe, dame, rak se leči“. Rekla sam im da ne smeju da klonu duhom i da se smeju. Jedna šašava družina je u stvari lek.
Kosa vam je porasla, puštate li da poraste?
- Ne. Shvatila sam da mi duga kosa bezveze stoji. Pošto mi je opala, porasla mi je kovrdžava kosa koju ne moram da uvijam. Prezadovoljna sam.
Osim letovanja, planirate li još negde na otputujete?
- Da, volela bih da vidim Njujork. Kažu da je tamo najbolji šoping. Planiram da ga posetim na jesen, po uzoru na film „Jesen u Njujorku“. Samo se nadam da neću završiti kao Vinona Rajder. Mada se ne bih žalila kad bih srela Ričard Gira.
Kakvo je vaše trenutno emotivno stanje?
- Osećam mnogo simpatija.
Idete li redovno na lekarske kontrole?
- Naravno, na svaka tri meseca. Za sada je, hvala Bogu, sve u redu.
Da li se u ovom momentu osećate dobro?
- Ja se sada osećam dobro i nadam se da će to potrajati što duže.

Piše: Jelena Popović
Foto: Borislav Pešić Blagoje

 

 

Komentari (0)

svi komentari ostavi komentar +