Elizabet Tejlor: Legenda zauvek živi || Hello Magazin!

Neverovatno uzbudljiva životna storija koju je Elizabet Tejlor proživela obeležila je „zlatno doba“ Holivuda. Iako se njen život nedavno ugasio u sedamdeset devetoj godini, njeno delo i magija čuvenih ljubičastih očiju na filmskom platnu i dalje žive.
Dvostruka dobitnica „Oskara“ preminula je u Los Anđelesu, a poslednju etapu njenog života obeležili su bol i patnja. U poslednjih dvadeset pet godina imala je više od sto operacija i gotovo svakodnevno je trpela bolove. Ugrađeni su joj veštački kukovi, odstranjen joj je tumor na mozgu, a stalni problemi sa srcem za ovu fimsku ikonu bili su fatalni- umrla je od posledica srčane insuficijencije. Hospitalizovana je pre šest nedelja u bolnicu „Sidar Sinai“, gde se njen život ugasio 23. marta.
Prve korake na filmu napravila je kao devetogodišnjakinja, kada se njena porodica iz Londona preselila u Los Anđeles zbog izbijanja Drugog svetskog rata. U bogatoj karijeri igrala je u više od pedeset filmova, ali je njen ljubavni život najviše intrigirao javnost. Burne emotivne veze i osam brakova koje je imala bilo je sasvim dovoljno da Elizabet osvoji svet. U četrnaestoj godini je bila najveća holivudska mlada zvezda. Čuveno je njeno priznanje da je u duši uvek ostala dete jer nije imala normalno detinjstvo pošto je još u najranijoj mladosti stazama šou-biznisa grabila ka glumačkom tronu. Njega je osvojila brzo posle sklapanja prvog braka sa Konradom Hiltonom, kada je imala svega osamnaest godina. Brak je trajao devet meseci. Sa drugim suprugom Majklom Vildingom ostala je u braku pet godina i dobila dva sina, Majkla i Kristofera. Posle iznenadne smrti trećeg muža Majka Toda, sa kojim je dobila kćerku Elizabetu, zapala je u depresiju. Pošto je tada već imala troje dece, iznenadila je svet usvojivši hendikepiranu devojčicu iz Nemačke, Mariju. Udala za pevača Edija Fišera, a posle toga je usledilo snimanje filma „Kleopatra“ koji joj je promenio život – zaljubila se u Ričarda Bartona za koga se potom i udala. On je za kćerku priznao usvojenu devojčicu Mariju. Igrajući sa Bartonom u filmu "Ko se boji Virdžinije Vulf“, osvojila je „Oskara“. Sa Ričardom, koji joj je poklonio najlepše dijamante na svetu, igrala je u dvanaest filmova. Šesnaest meseci nakon što se razvela od Bartona, ponovo su se venčali u Bocvani. Liz je tokom života za njega izjavljivala da je ljubav njenog života.
Slede sedamdesete godine prošlog veka, tokom kojih je držala rigorozne dijete, okrenula se alkoholu i tabletama za smirenje.
Posle kraha sudbinske ljubavi sa Bartonom udavala se još dva puta, za Džona Vornera i Larija Fortenskog. Za sebe je jednom rekla: „Imam potrebu da budem u braku verovatno jer patim od velike nesigurnosti“.

Tokom devedestih godina prošlog veka bila je blizak prijatelj Majkla Džeksona. Tih godina podvrgla se operacijama kuka, a imala je i moždani napad. Bolnički je tretirana i zbog dijabetesa, osteoporoze, zapaljenja pluća i raka kože.
Dok većina medija „bruji“ o tome kako će biti raspodeljena njena imovina, neki od njih su objavili i da je glumičina poslednja želja da bude sahranjena pored Ričarda Bartona, koji počiva na groblju u Švajcarskoj. Ono što je oduševilo svet u njenim poslednjim danima života je njena velika hrabrost. Pre nego što je otišla pravo u legendu, diva je, i pored nesnosne patnje, pokazala svoj čuveni humor. Tražila je da na njenom grobu bude napisano: „Ovde leži Elizabeta. Mrzela je da je zovu Liz. Ali je živela“.

Piše: Nadežda Jokić