Halid Bešlić: Danas je teško naći dobru pesmu || Hello Magazin!

Legenda narodne muzike i jedna od najvećih zvezda bivše Jugoslavije Halid Bešlić, održaće posle 22 godine koncert u beogradskoj “Kombank areni” 2. marta. Cenjeni bosanski folk i sevdah pevač, karijeru je počeo daleke 1979. godine pevajući po sarajevskim restoranima. Samo pet godina kasnije, zahvaljujući hitovima “Neću, neću dijamante” i “Budi budi uvek srećna”, za Halida je znala cela Jugoslavija, od Vardara do Triglava. Od tada je snimio skoro 20 albuma i bio jedini pevač iz Bosne koji posle rata nije nastupio u Beogradu. Sada će to ispraviti.
Zašto ga nije bilo toliko dugo, ima li tremu pred susret sa beogradskom publikom, da li će njegova nova pesma “Romanija” prevazići uspeh hita “Miljacka” i ko je bio popularniji on ili njegov imenjak Halid Muslimović, Bešlić je pričao u skadarlijskoj kafani “Tri šešira”. Atmosferu su upotpunili roštilj i tamburaši, ali i Raka Marić iz “Mjuzik star produkcije” koja organizuje koncert, Viki Miljković sa kojom je Halid imao duet “Ne zna juče da je sad”, kao i Saša Dragić, čija će se kompozicija naći na Bešlićevom novom albumu.
- Ima malo uzbuđenja pred beogradski koncert - kaže nam Halid Bešlić.
- Dolazio sam ovde više puta inkognito, ali nikad nisam držao koncert. Jednostavno, čuvao sam se da napravim veliku feštu. I tako, hajd’ danas ću, sutra ću, prolazila je godina za godinom, a sa njima i razni problemi. Uglavnom, poslednjih 10 godina mi je izmicao taj beogradski koncert. Jer nije u pitanju običan nastup. Da je reč o Sava centru ja bih davno pristao, jer ga je lako napuniti, ali “Arena” je ozbiljna dvorana.
Bešlić priznaje da se uželeo beogradske publike. U glavnom gradu Srbije imao je velike koncerte i lepe ga uspomene vezuju za Beograd. Od 1980. do 1990. je po tri meseca godišnje živeo u nekada glavnom gradu bivše SFRJ. Prvo u hotelu “Union”, zatim “Metropolu”, pa ondašnjem “Interkontinentalu”. Bio je redovan gost “Jezera”, “Euridike”, “Taš kluba”, “Duge” i “Nane”. To su bili njegovi lokali. A kad ih pomene, uspomene počnu da naviru i seti se svega - prijatelja kojih više nema, boemskog života i svoje mladosti.
- U Beogradu nikad nisam zaspao pre tri-četiri ujutru - nastavlja Halid.
- Tad sam nabio bioritam koji ne menjam ni danas. Verujete li da ustajem u 11-12 sati po danu, a ležem u tri. I da hoću, ne mogu pre da zaspim. U Beogradu mi se prvi put desilo da sam osvanuo, pa produžio ceo dan i noć i opet osvanuo. Bilo je to sa Šabanom Šaulićem u “Unionu”. E, to se zove boemluk! Osvanem ja i u Sarajevu, ali ne mogu produžiti dalje. Osvanem i - kući. Umori te noć. A produžiti po danu, to može samo u Beogradu. Analizirao sam to i mislim da je razlog u klimi.

Novi studijski album, čije će snimanje Bešlić završiti za oko dve sedmice, najverovatnije će se zvati “Romanija”, po istoimenoj pesmi. Otkriva nam da je u pitanju bila druga planina, ali je on lično ubacio ravnu Romaniju, budući da je rođen na toj planini. Na pitanje da li je znao da će “Neću, neću dijamante” postati evergrin jugoslovenske folk muzike, Halid nam odgovara:

- Odmah sam znao da imam hit. Još dok mi je u džepu bio samo tekst. Imao sam jednu melodiju koju nisam hteo, pa drugu, a na kraju sam lično dao ideju za ritam, i kada sam otpevao - to je bilo to. Danas je teško naći dobru pesmu. Em je kriza autora, em nemaš šta novo da izmisliš. Sve su teme ispucane, ne zna čovek šta bi više snimao. A da bi pesma bila dobra, mora biti drugačija.

I na kraju, ko je bio popularniji, Halid Bešlić ili Halid Muslimović, pitamo našeg sagovornika.
- Tu smo bili, barabar, što se kaže - veli uz osmeh.
- Malo sam stariji od njega i ranije sam počeo, ali i on je napravio haos. Znali su nas kao dva Halida, u pesmi “Ibro Dirka” opevalo nas je i “Zabranjeno pušenje”, što govori koliko smo obojica bili popularni.

izvor: Novosti