Irena Grahovac: Čarobni svet sofisticiranog estete || Hello Magazin!

Modna kreatorka Irena Grahovac je mnogo puta do sada dokazala svoj talenat, a svoj umetnički izraz najbolje je iskazala stvarajući fantastične kreacije od kože i krzna za šta se specijalizovala. Plavuša senzualne lepote, rodom iz Zaječara, završila je istoriju umetnosti u Beogradu. Karijeru je gradila postepeno, a proslavila se svojom linijom montona, kožnih kaputa i bundi - „Imperio“. Petnaest godina se aktivno bavi dizajnom, a u čarobni svet šarenih materijala i šivenjazakoračila je zahvaljujući bakama koje su svoju ljubav prenele na nju.
Porodica joj je veoma važna i zahvalna je majci kako je nju i brata vaspitavala i što ju je podržala u ranom osamostaljivanju. Sreću na emotivnom planu pronašla je u braku saizabranikom svog srca Zoranom, koji se bavi izdavaštvom.
Nedavno je beogradsku publiku oduševila novom kolekcijom prikazanom na „Herbafast Fashion Selectionu“. Spektakularna revija u duhu sedamdesetih,koja je otvorila ovu modnu manifestaciju, ostavila je publiku u „Pozorištu na Terazijama“ bez daha.

- Želela sam da prezentacija novih modela bude potpuno drugačija od uobičajenih. Nisam htela da napravim klasičnu reviju već sam sa scenografom svoju zamisao pretočila u nešto novo i drugačije. Osmislili smo romantični ambijent u kojem su manekenke sedele u parku ispod uličnih lampi, zavejane snegom. Bila je to prava snežna bajka. Pored toga, emitovan je i film u kome su beogradske ulice prikazane na takav način da ih niko nije prepoznao. Na reviji je bilo dosta asesoara, jer sam htela da predstavim takozvani total luk, kompletan stajling. Za ovu sezonu su karakteristične jake boje mojih modela - za magazin „Hello!“ kaže dizajnerka koja odaje utisak smirene, veoma samouverene osobe koja zna šta želi.
Kako ste se osećali posle prikazivanja nove kolekcije?
- Posle dugo vremena imala sam tremu pre početka revije. Potpuno su mi se ohladile ruke u bekstejdžu, smatrala sam da je to dobar znak, to je značilo da sam se emotivno posvetila novoj kolekciji.

Šta vas je podstaklo da se bavite dizajnom odeće?

- Moja baka je bila šnajderka, pre Drugog svetskog rata imala je krojački salon, i uz nju sam zavolela šivenje garderobe. Iako je bila stara kada sam se rodila, još je radila, pa me je naučila da krojim i već sa dvanaest godinapočela samda šijem. Ljubav prema osmišljavanju odeće verovatno je nasledna, jer je moja druga baka imala krznarski salon.

Da li ste se tada zainteresovali za rad sa krznom?
- Ne. Kreirala sam odeću dok sam išla u gimnaziju i tokom studija, a onda sam 1994. počela da radim sa kožom. Otišla sam do modelara koji je radio za celu Evropu i zainteresovala se za specifičan rad sa kožom i krznom. Poželela sam da radim sve to, ali prema svojim zamislima. Kada čovek jednom počne da radi sa kožom, više nema povratka na druge materijale. Radila sam u Srbiji do 2001, kada sam dobila ponudu da kreiram modele u Istambulu. Pozvali su me da kreiram za tamošnju najveću fabriku montona i bundi. Trebalo mi je vreme da prelomim i otputujem u Tursku, posebno jer sam u isto vreme dobila ponudu i za Njujork. Ipak, mislim da sam donela dobru odluku, jer je u Njujorku teže.
Izgleda da na srpskom tržištu nemate konkurenciju u onome što radite.
- Tako je, zato što je industrija kože i krzna zapostavljena i nema materijala za to u Srbiji. Jedan deo kolekcije koju dizajniram, a koja se izrađuje u Istambulu je za inostrano tržište, a veći deo toga završava se u Beogradu, u mojim prodavnicama. Bar jednom mesečno odlazim u Tursku, mnogo radim. Šef sam dizajnerskog tima u kome rade dizajneri iz celog sveta. Inače, zbog klimatskih uslova, ne izrađuju se montoni i bunde za tursko tržište, već za ceo svet.