Jelena Ordinačev: Treba biti borac u životu i u poslu! || Hello Magazin!

Bojana Ordinačev mrzi kad od nje ništa ne zavisi, i kada sama nije krojač svoje sudbine. Zato je spremna da se, ako jednog dana shvati da od glume koju voli ne može da živi, okrene nekom drugom poslu. Vaspitali su je da uvek sa obe noge čvrsto stoji na zemlji, šta god joj se dešavalo. Zato je sigurna da nikad neće glumiti zvezdu, pa makar sutra otišla u Holivud.
Jedna od najlepših srpskih glumica, kako je mediji često nazivaju, Bojana Ordinačev pažnju javnosti privukla je ulogom u prvoj srpskoj telenoveli „Jelena“ (reprizira se na Hepiju). I već na samom početku karijere, susrela se s kritikama.
- Užasno su nas kritikovali što smo igrali u toj seriji, jer kao, to je telenovela, nema veze sa umetnošću. Tek sam bila završila Akademiju i jako su me pogodile kritike, pogotovo što su dolazile od kolega koje su odlični glumci. Onda sam malo čeprkala i videla da su neki od njih igrali u Breninim filmovima. Ne nipodaštavam ništa, ali postoje dupli aršini - primećuje Bojana.

Šta se više isplati u stvarnom životu - biti dobra ili loša devojka?
- Socijalno inteligentna. Ne treba se voditi samo srcem ili glavom, već biti pametan da proceniš situaciju. Izvući najbolje što možeš u datim okolnostima, a da ne budeš zao. Na Akademiji smo svi bili zaštićeni, ali kad počneš da radiš, shvatiš da te niko neće maziti, vući za rukav i moliti da radiš, s rečima: „Samo smo tebe čekali ceo život.“ Ne podržavam ljude koji sede kod kuće i očajavaju. Meni je bilo užasno teško kad sam se iz Novog Sada preselila u Beograd, ali, opet, bila sam motivisana da se izborim za sebe. Treba biti borac, i u životu i u poslu.

Kad odete u Novi Sad, šta kažu, jeste li uspeli?

- Ne tražim ja tu potvrdu, ni od svog grada, ni od ljudi. Znači mi mišljenje porodice, dečka, prijatelja, a ostalo... Šta bih ja sa tim? Da mislim da sam mnogo vredna zato što neko smatra da sam se dokazala? Za sebe sam uspela, nekom je to malo, nekom puno, ali, meni je dovoljno. Važno mi je da i za 10-20 godina sedim sa drugaricama iz detinjstva, da i dalje isto pričamo i da mi kažu da sam ostala suštinski ista, dobra i draga.

A ako vam slava udari u glavu?
- Nadam se da se to nikad neće desiti. Bila bih presrećna ako bih snimala sa Kusturicom, ali zašto bih zbog toga poludela i počela da se ponašam drugačije. Sad kad bi došao Robert de Niro, i seo sa mnom da popije piće, ne vidim zašto bi morao da bude nadmen, bezobrazan i uobražen. Bilo kakav uspeh u poslu i životu ne daje ti za pravo da se prema nekom ophodiš kao da je niža vrsta. Kad čujem da se neko tako ponaša, ili da kaže: „Je l’ ti ne znaš ko sam ja?“, ne znam da li mi je strašnije ili smešnije. To je vrhunac sramote i nevaspitanja i ne mogu da zamislim sebe da nešto takvo izgovorim.