Jovan Ćirilov: Erudita koji je pomerio granice kulture

Jovan Ćirilov: Erudita koji je pomerio granice kulture

Autor: | 11/12/2011

0

Ime našeg čuvenog teatrologa Jovana Ćirilova vezuje se za brojna lepa, inspirativna i avangardna dešavanja u srpskom pozorištu i kulturi uopšte.  Autor je dramskih dela, filmskih scenarija, više zbirki pesama, romana i teatroloških eseja. U svetu ga svrstavaju među najznačajnije pozorišne ličnosti. Umetnički je direktor i selektor „Bitefa“ od osnivanja ovog međunarodnog pozorišnog festivala. Rođeni Kikinđanin, koji je završio Filozofski fakultet u Beogradu, kao dramaturg radio je u „Jugoslovenskom dramskom pozorištu“, a neko vreme bio je i njegov upravnik. Potom je svoje dramaturško umeće uspešno okušao u „Ateljeu 212“, za koji kaže da je „kolevka“ „Bitefa“. Zahvaljujući neumornom traganju sa vizionarskim pogledom u budućnost i želji za izazovima koji pomeraju i šire granice kulture i pozorišnog izraza, Jovan i njegova koleginica, legendarna MiraTrailović uspeli su da Beograd pretvore u jedan od najvećih pozorišnih centara.

Velikan srpskog pozorišta osvaja ljubaznošću, energijom i iskrenošću. U svom beogradskom domu uživa i stvara okružen knjigama, a slobodno vreme provodi sa prijateljima. Dopada mu se gradska vreva, život na bučnom bulevaru. Sa lakoćom govori o sebi, svojim navikama, događajima iz prošlosti koji su obeležili njegov bogat život. Jovan otkriva da je emotivnost nasledio od majke i da je njegovo detinjstvo obeležio razvod roditelja.

Za magazin „Hello!“ Jovan, koji je trenutno zaokupljen pisanjem prvog srpskog etimološkog rečnika, najpre govori o svom životnom kutku smeštenom na Bulevaru kralja Aleksandra.
- U kući imam toliko naslova da mi se nekada dogodi da ne mogu da nađem knjigu koja mi je potrebna, pa je ponovo kupim, a sigurno je zatrpana negde u moru knjiga. Da imam registar naslova, kao u biblioteci, to se ne bi događalo. Svakodnevno kupujem knjige, ali ih i dobijam. „Skupljač“ sam po prirodi, što „kaže“ i moj horoskopski znak, Devica. Godišnje nabavim od pet stotina do hiljadu novih naslova. Moram da kupim knjigu čak i ako je, naizgled, reč o beznačajnoj temi. Sada sam kupio leksikon o toaletima, odnosno nužnicima, na francuskom jeziku. Inače, čitam i na engleskom, nemačkom, španskom, ruskom. Najbolje znam francuski, engleski i ruski jezik.

Koliko vam znače komplimenti da ste naš najveći teatrolog?
- Malo se stidim, jer ne volim epitete „najveći“ i „najbolji“. Ja sam teatrolog sa najvećim iskustvom, prošao sam kroz dva odlična pozorišta u važnim trenucima.

Šta vas nervira?
- Nervira me kada su knjige i televizijske emisije loše lektorisane. Imam  prijateljicu sa kojom radim pedeset godina i moj je uslov da ona radi knjige koje pišem.

Imate pokretnu policu preko celog zida, iza koje je druga. Pomerate li je svakog dana?
- Davno sam to smislio, iako sam znao da će doćidani kada neću imati snage da je pomeram da bih uzeo knjige sa police iza. Pošto je teška a knjige mogu da popadaju, više je ne pomeram, tako da te knjige kao da više nemam. Ako mi je baš potreban neki naslov, pozovem nekog prijatelja da je pomeri.
Bili ste dvanaest godina u braku.
-  Maja je moja ljubav iz gimnazije i bili smo dobro uigran par. Lepo nam je bilo, naš zajednički život je dobro funkcionisao dok nismo počeli da se zaljubljujemo „sa strane". Čovek po prirodi nije monogamno biće i teško može da opstane vezan, poput para labudova. Prevare su ukorenjene u ljudskoj prirodi. Rastali smo se, ali smo ostali u dobrim odnosima. Lepi rastanci su tradicija u mojoj porodici. Ipak, ljubav iz gimnazijskih dana je specifična, postali smo bliski kao brat i sestra.

Intervju: Nadežda Jokić
Foto: Janko Petković

Komentari (0)

Loading
Tamara Roksandić hellomagazin

Pročitajte još