Lea Kiš: U karijeri sam doživela mnogo nepravdi || Hello Magazin!

Mada je prošle nedelje proslavila jubilej - 500. izdanje emisije „Nedeljno popodne“ - Lea Kiš Jokić nema nameru da se zaustavi na ovoj brojci. Uskoro će slaviti hiljaditu emisiju na Pinku, jer paralelno s „Nedeljnim popodnevom“ radi i „Vikendviziju“. Tačan broj gostiju koji su prošli kroz emisije ne zna ni sama autorka. Zna da ih je bilo mnogo, iz različitih oblasti: estrade, politike, pozorišta, filma, sporta... Važnija od brojki su, ipak, lepa sećanja.
- Podelili smo mnogo divnih trenutaka, smeha, uspeha. Desilo se i nekoliko ljubavi na snimanju, a neke su se završile i brakom. Rođena je jedna beba, a drugu, iz još jednog estradnog braka, čekamo u februaru - kaže Lea, koja veruje da se do ovakvih jubileja stiže poštenim radom i trudom.
- Moji gledaoci prepoznaju pozitivnu energiju i zato su toliko dugo uz moje emisije. Lepo je zaokružiti i obeležiti nešto u čemu istrajavate godinama, ali već danas razmišljam o 5001. emisiji.
Na pitanje u kojim situacijama je gledanost bila najveća i šta srpska publika traži, Lea odgovara:
- Nema pravila. Nekad najveće zvezde ne donesu očekivanu gledanost, dok piplmetri „skaču“ kada imate goste koji nisu u samom vrhu. Pravilo je da nema pravila. Ali kada ovako dugo radite jedan format emisije, veoma je važno da u svakom trenutku imate publiku koja vas gleda, bez obzira na to ko vam je u gostima. Svake nedelje treba da okupite oko dva miliona ljudi ispred malih ekrana.
Voditeljka priča i kako se osećaa po završetku snimanja i odgovara na pitanje da li joj posle toliko priča, gostiju i muzike, potrebno da neko vreme provede u tišini.
- Teža mi je priprema. Pošto radim dve emisije nedeljno, teško je obaviti toliko razgovora, obezbediti više od 20 ljudi za gostovanje, dogovoriti se sa bendom šta će ko da peva. Kada se kamere uključe, tada mi lakne. U stvari, najteži posao, vođenje emisije, meni je najlakši. Posle snimanja odahnem, jer posao je završen, ali onda u montaži opet počinje borba. I taj ponedeljak, kad je ispred mene prazan papir i obaveza da kvalitetno pripremim četiri sata programa, zapravo je najteži.
Lea je ispričala i šta jedan magistar, uskoro i doktor nauka, može da nauči od estrade.
- Posle 25 godina rada na televiziji, mnogo je mlađih od mene. Prošla sam sve faze, od informativnog programa, preko dokumentarnog, do zabavnog. Naučila sam od svakoga nešto, a sada je vreme da ja podučavam druge.
Plavokosa voditeljka kaže da bi čak i kada bi joj neko dao potpunu slobodu, uključujući i to da ne mora da razmišlja o rejtingu, ponovo radila istu emisiju, a da će kada bude poželela promenu, napraviti nešto novo. Pored toga Lea odgovara na pitanje i da li se u nekom trenutku tokom svih ovih godina zasitila televizije.
- Doživela sam mnogo nepravdi u karijeri. Kada sam mogla da pružim mnogo, bila sam šest godina na prinudnom odmoru na RTS. Po povratku, bilo je prepreka, ali sam uprkos tome nizala uspehe. Kada sam prešla na Pink, mnogi mi nisu davali ni tri meseca „opstanka“, a evo proslavila sam 500. emisiju i, za ovih sedam godina, postala jedan od najuspešnijih autora „ružičaste“ TV. Onoga ko radi na televiziji ne pitajte kada će da ode, jer da ne želi TV ekran, već bi otišao.