Lena Bogdanović: Perfekcionista sa stilom || Hello Magazin!

Dugo očekivana serija „Žene sa Dedinja“ nedavno je počela da se prikazuje, a Lena Bogdanović prima samo pozitivne kritike za ulogu Alise, promiskuitetne umetnice. Dve godine je umetnica iz Novog Sada zajedno sa koleginicama Majom Noveljić-Romčević, Anđelkom Stević i Irenom Mičijević iščekivala dan da počne da se prikazujepriča o životu četiri bogate žene. Iako je već dugo u ovom poslu, najviše je strepela od kritike svojih roditelja koji joj posle svake odigrane role iskreno kažu šta misle o njenom radu.
Rođena je i odrasla u Novom Sadu, ali se zbog posla pre deset godina preselila u Beograd. Potiče iz porodice intelektualaca, oca televizijskog novinara i majke mikrobiologa, koji su se trudili da izraste u poštenu i vrednu osobu. Iako je jedinica nisu je razmazili, a sada im je zahvalna što su je naučili pravim vrednostima. Kao mala sanjala je da postane balerina. Pohađala je školu džez baleta, ali je tokom odrastanja promenila svoje snove i shvatila je da je gluma ono čemu želi da posveti svoj život. Da će za svoju profesiju izabrati umetnost nikoga nije iznenadilo, jer su se u njenoj familiji mnogi posvetili slikarstvu, vajarstu ili pisanju pesama. Ujak njene majke je čuveni vajar Jovan Soldatović čije su neke od skulptura zaštitni znak Novog Sada, a sestra od ujaka je operska pevačica.
O svojoj porodici, modi i glumi Lena je uvek spremna da govori, ali na pitanja o svom ljubavnom životu ćuti, jer ne želi da osobu koja je pored nje izlaže svetlima reflektora. Glumica uživa u stabilnoj vezi, ali na premijere i sve javne događaje koji su medijski propraćeni dolazi bez svog partnera.

Glumica koju mnogi svrstavaju na listu najlepših žena ljubitelj je mode. Od majke koja se pre dve decenije posvetila modnom dizajnu mnogo toga je naučila. Više od kupovine garderobe voli da isprobava parfeme i spremna je da sate provede u parfimeriji uživajući u raznovrsnim mirisima.
- Odrasla sam okružena modom. Moja majka se već dvadeset godina bavi dizajnom, obe bake su bile moderne, a i otac veoma vodi računa o svom oblačenju. Kao urednik i voditelj televizijskog dnevnika na poslu je imao klasičan stajling, ali van kamera je sam birao svoje odevne kombinacije. Oduvek je imao dara da izmisli nešto što će postati popularno. Nepogrešivi je esteta. Kao mala sam čitala i modne časopisi što mi je pomoglo i da naučim strane jezike. Sećam se da je naša madam donosila na časove francuskog jezika „Vog“ i „El“, pa smo uz njih proširivali svoje znanje. Za mene je moda strast i umetnost, jer nekada i više desetina ljudi učestvuje u izradi jedne haljine.
Koliko je na vaš stil uticala vaša majka?
- Mnogo, jer sam u njoj oduvek imala savetodavca i kritičara. I danas je takva, zna da me pohvali, ali i da mi kaže kada joj se nešto ne sviđa. Pored nje, uticali su i neki moji prijatelja koji se bave modom.

Čemu ne možete da odlite?

- U poslednje vreme ne mogu da odolim tašnama. Volim dobre i udobne cipele, a takve su obično kvalitetne i skupe. Nosim modele Lidije Jovanović, oni odgovaraju mom senzibilitetu, to su štikle u kojima mogu da šetam ceo dan i da plešem cele noći. Volim garderobu dizajnerke Mine Sanader, ali i modnog studija „Milla“ čiji sam promoter.
Često nosite maramu oko vrata, može li se reći da su vam one fetiš?
- Asesoar mi je veoma bitan, volim šalove, pašmine, marame, kaiševe, minđuše i krupno prstenje. Detalji su veoma bitni jer oni oplemenjuju svaki autfit. Osoba od stila je ona koja će imati jedan detalj koji korespondira sa odevnom kombinacijom.

U čemu se osećate najženstvenije?
- Odlično se osećam u haljinama i visokim potpeticima i sa jačom šminkom, ali mi je isto tako prijatno i u farmerkama i sportskim čizmama.
Koliko vam je bitan stajling vašeg partnera?
- Kod mog dečka mi to nikada nije bilo bitno. Volim da je lepo obučen i drago mi je da vidim da je dosledan svom stilu. Nas dvoje ne usklađujemo garderobu, već odabir zavisi samo od mesta gde idemo i događaja koji posećujemo. Inače, dopadaju mi se muškarci koji se oblače ležerno, a ne oni koji robuju pravilima.

Intervju: Sandra A. Rilak
Foto: Miša Obradović