Ljiljana Stjepanović: Radiću dok god budem mogla || Hello Magazin!

Od pre nekoliko dana na levoj ruci Ljiljane Stjepanović (60) ne nalazi se više gips. Glumica je srećna što je skinula okov koji joj je smetao u svakodnevnom obavljanju poslova, a koji je zaradila početkom jula posle pada na probi predstave "Glavo luda", kada je na dva mesta polomila podlakticu.
- Ruka mi još ne funkcioniše kako treba, ali polako se vraćam u normalu. Pribojavala sam se da će nošenje gipsa biti produženo zbog moje osteoporoze, a i dijabetičar sam, no na sreću sve je dobro sraslo. Bila sam veoma nervozna, em su vrućine bile nesnosne, em je svrab ispod gipsa postajao sve intenzivniji, pa sam se stalno češkala iglama za štrikanje - smeje se glumica i dodaje kako je pala na probi, odmah je znala da je slomila ruku:
- Okrenuo mi se ceo svet naglavačke od jezivog bola. Pali su mi pritisak i šećer, kolabirala sam i završila u bolnici. Kada su mi tamo nameštali ruku, videla sam sve zvezde. Al', prođe i to nekako. Fizijatar mi je davao neke struje, magnete, razne terapije dok sam još nosila gips, a sa poslom nisam prekidala, glumila sam u pozorištu, nisam odlagala predstave.
I ranije ste imali pehove, na snimanju serije "Selo gori a baba se češlja", polomili ste rebro.
- Ne znam ni sama koliko sam u dosadašnjoj karijeri imala povreda na radu. Rebro sam skrkala pre nekoliko godina na predstavi "Pop Ćira i pop Spira". Nekako sam uspela da završim prvi čin, onda sam u garderobi otkukala turu, pa se vratila pred publiku na drugi čin. Kasnije sam otišla kod lekara na pregled. Tokom rada na seriji "Selo gori" snimala sam scenu sa koleginicom Nadom Blam kada mi se desilo da opet polomim rebro. Jedno vreme morala sam da čučim dok bol nije malo uminuo, a onda sam ustala i završila snimanje naše scene. Nije moglo da se odlaže, niti sam ja to htela. Stisla sam zube i nastavila, a posle sam otišla u bolnicu da me snime. U tim slučajevima se gips ne stavlja, nisu me ni bandažirali zavojima, niti je bilo posebne rehabilitacije. Lekari rekoše da će biti dobro, osim ako počnem da pljujem krv, onda ne valja, jer bi to značilo da mi je rebro probilo plućno krilo. Na sreću nisam imala problema, snimala sam dalje seriju, a i igrala paralelno predstave u teatru. Meni se ti pehovi dešavaju iz silne želje da nadogradim ulogu, a onda dođe do trenutka dekoncetracije, male nepažnje, i tad nastanu padovi, lomovi. Bilo, prošlo, izdržala sam sve muke, ne može mi niko ništa!
Zar ne biste trebali malo da usporite životni tempo, odmorite se?
- Ma koliko kukala sad mi treba odmor, jer mnogo radim, nikako da ga sebi priuštim. U penziji sam, ali čini mi se da imam više posla nego kad sam mlađa bila. I radiću dok god budem mogla, a i dok mi nude poslove. Kod nas glumaca je specifična situacija - dok radimo adrenalin nas drži na nogama, čim počnemo da se odmaramo, razbolimo se. Zato ne stajem, niti pomišljam o povlačenju sa scene. Ma nemam vremena zato ni da bolujem! Ako mi se spoje tri dana slobodno, prvo leškarim, čitam, sakupljam snagu, a onda sutradan od silnog viška energije skačem i perem prozore. Moj organizam je navikao da je stalno u pokretu, da ima neku akciju, pa sam traži da se taj kontinuitet nastavi i kada se odmara.
Bavite li se rekreacijom?
- Nažalost, nedovoljno sam odgovorna prema svom telu. Nikad se nisam rekreirala, vežbala, trčala ili bilo šta slično radila. Što se šetnje tiče, ona dolazi u obzir samo kada je u pitanju šoping! E, onda mogu ceo dan da pešačim, i ništa mi ne smeta.
Ljiljana je otkrila i da nije sujetna osoba.
- Nikad sebe nisam doživljavala kao lepu ženu. Smešno mi je kada čujem komentare kako sam izgledala kao mlada bajno i sjajno. Bila sam zgodna, imala lepu kosu, volela sam da se smejem. Valjda sam se zato dopadala ljudima, bila sam im simpatična, ali lepotica nisam bila, niti su mi reditelji dodeljivali takve uloge. A i moj glas je grub, muškobanjast, pa sam obično igrala ozbiljne role, oštre ili pak likove poput Ozrenke Soldatović Spečene u "Srećnim ljudima", seriji koja se upravo reprizira na RTS-u.