Marija Kilibarda: Moja vrata nisu odškrinuta za ljubav, širom su otvorena

Marija Kilibarda otkriva kakvu simboliku u njenom životu ima lavirint, koliko se promenila za proteklih deset godina i zbog čega nije baš po meri balkanskih muškaraca

U petak, 13. marta, trebalo je da prijatelje i saradnike dočeka na promociji svoje linije nakita, koja bi bila uvod u njenu dizajnersku priču. Oni kojima je poznata samo sa malih ekrana sigurno se pitaju kakve veze Marija Kilibarda ima sa dizajnom, a nameće se i pitanje da li su voditeljske vode do te mere uzburkane da je dobro imati rezervni biznis. Ne čekajući da kažemo još nešto, Marija je objasnila da nisu nemirne samo voditeljske vode, već ceo medijski okean, jer se mnogo toga seli na internet, ali i da je još ranije poželela da napravi “nešto svoje”.

- Inspiraciju sam dobila radeći format „Super Srbija“, jer sam upravo tu upoznala dosta ljudi koji su hobi pretvorili u biznis. Poznato je da kompanije često angažuju osobe iz javnog posla za brend-ambasadore ili zaštitna lica. U jednom trenutku sam pomislila - Bože, zašto ne bih reklamirala nešto u šta bezrezervno verujem, što može da izgleda baš onako kako želim i za šta će ljudi koji me poznaju reći: „Ovo je baš Mara“? No, daleko od toga da menjam karijeru. Posle dvadeset godina rada na televiziji, ne mogu joj okrenuti leđa. Bezbroj puta sam rekla - kada ti televizija uđe u krv, „drma“ jače od bilo kog virusa.

Pročitajte: Marija Kilibarda oduševila novim vestima

Da li se trenutno ispoljavaju neki simptomi tog “virusa”?

- Leto donosi novu programsku šemu. Otvara se priča za emisiju kolažnog tipa, koja još nije definisana. Možda će se to desiti baš kada ovaj broj magazina “HELLO!” bude u prodaji.

Budući da znam da kontaktirate sa astrolozima, kada je vaša promocija otkazana,  pomislila sam da li je moguće da vam niko nije rekao kakav period sledi?

- Nisam se tada konsultovala. (smeh) Jednom godišnje uradim horoskop, vidim kakvi su mi aspekti, a 2020. je fantastična za privatan biznis. Gledam na ličnom, a ne globalnom nivou. Ne pokušavam da vidim šta će svet dati meni, već ja njemu. Eto, bavim se istočnjačkom filozofijom, a naziv mog brenda na jezicima tih zemalja znači “energija”.

Marija Kilibarda - Prelepo putovanje u Argentinu i Urugvaj

Poznato je koliko volite putovanja, naročito ona u daleke krajeve, koji su nam odjednom postali još dalji. Da li je počela da vas hvata apstinencijalna kriza?

- Ne, jer još treperim od iskustva koja sam u januaru donela iz Argentine i Urugvaja. I dalje sam na krilima tih impresija. Nelagodno mi je kad to kažem, ali moram da budem iskrena i priznam da mi je čak prijalo vreme provedeno u karantinu. Kada je sve počelo da se vraća u normalu, kad sam se našla usred gužve na ulicama, okružena ljudima bez maski, nisam se osećala lagodno. Sada sam već to prevazišla, ali u gužvu sigurno ne bih išla.

Pročitajte: Marija - Verovala sam u bezuslovnu ljubav, a onda me je život ošamario

 

Погледајте ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели marija kilibarda (@kilimara) дана 19. Јан 2020. у 10:09 PST

Kako ste proveli karantin?

- Imala sam sreću da sam veliki deo tog perioda provela na selu, pod vedrim nebom, u dvorištu. Umesto razgovora uživo sa prijateljima imala sam video-pozive: svako napravi kafu ili čaj, ili otvori pivce, pa pričamo. Sa prijateljima iz inostranstva održavala sam intenzivnije kontakte nego inače, što mi je jako drago. Pročitala sam mnogo korisnih stvari i ni sama ne znam koliko „limunada“, koje se u mojim rukama nađu samo kad sam na plaži. Stidim se da kažem, ali postoje situacije kad baš volim to da čitam.

Mnogi su u tom periodu razmišljali više nego poslednjih deset godina, donosili neke važne odluke, davali sebi razna obećanja. Jeste li i vi to činili?

- Mnogo sam razgovarala i spremala neka nova jela. Videla sam da su na „Instagramu“ svi kuvali, pa sam se sa drugaricama šalila da ništa nismo spremile zato što “prizore sa ringle ili iz rerne” nismo objavile. Ako nisi kuvao na „Instagramu“, kao da uopšte nisi kuvao! (smeh) Kada ti je život dinamičan kao moj, a poželiš da nešto spremiš, onda biraš ono za šta znaš da će sigurno uspeti. Sada sam imala vremena da otvorim Karapandžin ili Najdželin kuvar, pa da probam nešto novo.

Pročitajte: Marija Kilibarda priželjkuje avanturu života - Samo da doživim da se igram sa unučićima!

Da li ste u sebi otkrili „malu Najdželu“?

- Obožavam Karapandžu. Bliža mi je „stara garda“. U stvari, ja sam u nekim segmentima prilično dosadna i tradicionalna osoba. Ko bi rek'o? Međutim, da se vratim na priču... Bilo mi je teško što sam se sa mojom najmlađom sestrom Jovanom, koja je u drugom stanju, videla samo jednom i to na ulici, pod punom „ratnom opremom“. Nisam mogla da je zagrlim i pomazim po stomaku, da pozdravim malog sestrića koji će se roditi za nešto više od mesec dana. Jedva čekam da postanem tetka.

Cela vaša kolekcija je u znaku lavirinta. Da li ste ga odabrali zbog estetike ili simbolike?

- Simbolika je jaka, a igrom slučaja je i aktuelna. Svaka od nas je u nekom trenutku  imala utisak da iz situacije u kojoj se nalazi nema izlaza. Nemojte mi samo reći da nisam u pravu. To su oni momenti kad ne znaš da li si pošla ili došla, da li si krenula levo ili pravo, kad se pitaš da li je bolje da se vratiš na početak... S druge strane, već to što smo tu gde jesmo dokazuje da smo iz lavirinta izašle.

Marija Kilibarda - Život me je zbunio kada sam shvatila kada ću se razvesti

U kom periodu života ste se osećali kao u lavirintu?

- Život me je zbunio kada mi je dijagnostikovana diskus hernija, a ja od bolova nisam mogla da se ispravim, mada sam nedeljama bila pod blokadama. Pitanje je bilo da li ću problem moći da rešim vežbama ili ću morati na operaciju. Ta tri meseca svakodnevnih terapija, što fizikalnih, što kinezi, bila su za mene ozbiljan lavirint. Drugi je bio kad sam shvatila da ću se razvesti.

Mnogi bi rekli da je brak, sam po sebi, svojevrstan lavirint.

- Ja bih pre rekla - kraj braka.

Prošlog septembra ispričali ste da vam prvi put u životu ljubav nije primarna i da ste se okrenuli poslu, sebi i najužem krugu ljudi.

- Stvarno je tako, što ne znači da moja vrata nisu odškrinuta za ljubav, širom su otvorena.

Vrata su otvorena, izveštili ste ste u kuvanju, postali ste preduzetnica, dakle - idealna ste prilika za udaju.

- Uvek sam bila idealna prilika za udaju! (smeh) Međutim, balkanskim muškarcima je lakše sa ženama koje se sporije kreću kroz život, dakle sa onima čiji jedan najobičniji utorak nema toliko sadržaja koliko ima moj.

Pročitajte: Završila “brat” karijeru - Marija Kilibarda u provokativnom izdanju

Pretpostavljam da se to, i kad biste hteli, ne bi moglo promeniti.

- Ne želim da bilo šta menjam. Cenim ljude koji mogu da se bave i kućom, i porodicom, i poslom - jednim, drugim, petim, koji grade dobre prijateljske odnose… Svi znamo koliko emocija i vremena iziskuje izgradnja takvih odnosa. To mogu isključivo ljudi sa velikim kapacitetima, a kad su već takvi - zašto ih ograničavati da budu samo poslovni, ili samo domaćini i domaćice ili roditelji? Već nekoliko godina imam utisak da ovde jedno isključuje drugo. Po prijateljima, koji imaju porodice i pokušavaju da privređuju, vidim da je to užasno teško, ali je moguće. Zato ne volim da mi neko kaže “posveti se malo više ovome”. Ne, ja ću da se posvetim svemu, jer hvala Bogu mogu.

Kad sam već počela da se prisećam vaših izjava, moram da pomenem i da ste pre dve godine rekli - više ne verujem u “ono pravo”, jer je svaki naš izbor pravi za određeno vreme, za određenu etapu u našem životu. Svi smo mi nekome bili pravi ili neko nama, u nekom trenutku.

- Kad mi čitate moje izjave iz prošlosti, pomislim da sam bila pametnija nego sada. (smeh) Ovo zvuči kao neki mudar citat. Još tako mislim. Sada sam drugačija nego što sam bila pre, recimo, deset godina, ali mislim da uopšte nisam jednostavan partner, jer sam vrlo dinamična, društvena i samostalna… Teže je muškarcima s takvim ženama.

Pročitajte: Jovana Joksimović i Kilibarda u savršenim kombinacijama, koja bi bila vaš izbor?

Marija Kilibarda dežurna papuča u društvu

S druge strane, sećam se da ste zbog ljubavi bili spremni i da “usporite”.

- Ja sam dežurna “papuča” u društvu. (smeh) Kad se zaljubim, moj muškarac je na pijedestalu. Stvarno jeste!

Kad se ljudi nađu na nečijem pijedestalu, umeju da se razmaze.

- Uvek se šalim da postoji opasnost kad mi, žene, ne pokušavamo da im kreiramo vreme i sadržaj, kad nećemo da ih “smaramo” onim uobičajenim “zvoc-zvoc” pričama - nemoj da izlaziš, nemoj ovo, nemoj ono. Tada se oni raspuste! To izgubi svaku meru. (smeh) Sada sa svim tim stvarima nemam problem, jer sam ih svesna. Zato i kažem da s vremenom postaje drugačije, pa i lakše kad odlučiš da budeš u odnosu. Znaš šta ćeš da tolerišeš, a šta nećeš, dokle u nekim relacijama možeš da ideš, šta od sebe možeš da očekuješ… Valjda sve dolazi s godinama, mada mi u svemu tome fali logika. Postajemo tolerantniji prema sebi, što često povlači manje naše tolerancije prema drugoj strani, a to ume da bude trik situacija.

Pročitajte: Marija - lako je smejati se i provoditi, pravi prijatelji su uz mene kad sam u problemima

Šta danas sebi tolerišete, a niste pre deset godina?

- Pokušavala sam da sebe sputam na sto frontova, baš zato što sam mislila da je ljudima oko mene bilo teško, a onda sam postala svesna da je divno što imam kapacitete, što se trudim i pokušavam da budem dobra i na poljima za koja nisam predodređena.

Da li znate da mnogo žena, kad vas vide, kažu: “’Ajd' što ja nisam našla onog pravog, ali kako nije ona kad je tako lepa”?

- Mogu samo da kažem hvala i da lepota nema veze s tim. Jedan jedini put u životu sam mislila da je to - to, ali to ne da nije bilo to, nego… Zato više neću da mislim, pa neka me život iznenadi.

Komentari (0)

svi komentari ostavi komentar +