Miloš Radenković: Nova zvezda Javnog servisa || Hello Magazin!

Miloš Radenković - šarmantni spiker jedna je od najpopularnijih ličnosti na društvenim mrežama, ali do njega stigne malo priča jer u tom svetu nije prisutan - i lepo mu je

Pre nešto manje od mesec dana društvene mreže preplavili su komenari “lutkica”, “zgodnica”, “lepšeg odavno nismo imali”, a svi su bili upućeni Milošu Radenkoviću, prezenteru „Radio-televizije Srbije“. Spoj atraktivnog izgleda i činjenice da su informativne emisije prethodnih nedelja bile izuzetno gledane u rekordnom roku od njega je stvorio miljenika žena različitih generacija. Diplomirani komunikolog na Javni servis došao je pre tri i po godine, u sektor elektronske grafike, gde su ga zapazile kolege iz Informativnog programa i predložile mu: “Hajde da probamo da radiš vremensku prognozu”. Od kraja januara Miloš ne saopštava kakvo nas vreme čeka, već vodi “Dnevnik” i “Vesti”. Kad ga upitate kako se snalazi na talasu popularnosti koji ga je zadesio, kaže da mu je u početku bilo čudno, ali da je srećan jer veruje da to pokazuje da dobro radi svoj posao.

- Svakom prijaju pohvale, ali sam svestan da će biti i drugačijih komentara. Sve je to normalno kad radite ovakav posao i sa tim morate da se nosite, ali do mene stigne malo priča jer nisam prisutan ni na jednoj društvenoj mreži.

Pročitajte: Evo kako je Olivera Kovačević prokomentarisala odlazak Vesne Dedić sa RTS televizije

Kako ste uspeli da im odolite?

- Imao sam ih pre više od deset godina.

“My Space”?

- Da, sad ste me podsetili na tu baš staru mrežu. Imao sam i „Fejsbuk“, pa „Instagram“ dok je bio na samom početku i ni približno ovoliko popularan. Kad mi se pokvario telefon koji sam tada koristio, nisam poželeo da sve te aplikacije aktiviram na novom. Dve, tri nedelje kasnije shvatio sam da mi je lepo bez njih, tim pre što nisam imao potrebu da stalno gledam u telefon i saznajem nove nepotrebne informacije.

Nemate ni „Viber“ i „WhatsApp“?

- Sve što te aplikacije pružaju može da se uradi i preko poruka, mejla ili poziva. Nerviralo me je stalno “pištanje”, pogotovo što ljudi imaju običaj da jednu rečenicu pošalju podeljenu u deset poruka. Prijatelji me često u šali pitaju da li želim da mi poruku donese golub ili da mi pošalju pismo.

Miloš Radenković - Nemam naviku da odlazim na mesta koja se dopadaju mojoj generaciji

Izgleda da će vam obožavateljke slati pisma na „RTS“, kao Mići Orloviću pre pedeset godina.

- Ako mislite da imam potencijala da budem kao Mića, shvatiću to kao veliki kompliment. Bez obzira na šaljive komentare, pisma su mi vrlo draga, a, inače, volim mnogo stvari sa retro prizvukom. Sviđaju mi se oni stari telefoni sa brojčanikom, pa pokušavam da pronađem jedan, što nije nimalo lako. Dopadaju mi se i starinski tranzistori koji su izgledali kao kutije. Video sam sličan, ali modernizovan, a to nije to. Verujem da se ljubav prema takvim stvarima rodila u detinjstvu, tokom vremena provedenog sa nanom i dedom sa očeve i sa majčine strane.

Pročitajte: Olivera Kovačević - Za ljubavni brodolom nekad je presudno nemirno more, a nekad loš kapetan

Informativni program ima striktno propisan dres kod. Kakvu garderobu nosite van studija?

- Volim da se i privatno lepo oblačim, naravno u skladu sa prilikom. Ako izađem da se prošetam, sigurno ću obući farmerke, ako idem na sport - trenerku, ali u određenim situacijama biću u odelu, čak ću staviti kravatu. Nemam naviku da odlazim na mesta koja se dopadaju mojoj generaciji, pa ni onima koji su nešto mlađi ili stariji.

Kada ste rođeni?

- Često kažem da smo mi, rođeni 1992. godine, jedna od “zlatnih” generacija, zbog svega što smo proživeli u tom periodu. Naravno, bilo je najteže našim roditeljima koji su se borili s mnogim problemima, ali i ja vrlo dobro pamtim bombardovanje.

Miloš Radenković - Majka je zaslužna što sam ovakav kakav sam

Zvučite kao neko ko je “prerano porastao”.

- Da, mada sam uspeo da sačuvam i nešto detinjasto. Umem da uživam u sitnicama i da se punim srcem obradujem nekome ko mi je blizak.

Gde idete kad želite da se provedete?

- Moje društvo ne voli da ide u restorane, kafane, klubove... Ili se okupimo kod nekog od nas ili u prirodi. Sa nekoliko bliskih prijatelja družim se još iz vrtića, dakle, znamo se i pre no što smo znali za sebe. Jednome od njih sam kum, a i ostala kumstva su već dogovorena.

Pročitajte: Sanja Vučić za “Hello!” - Moj život sa “Hašimoto sindromom”

Kad se poslažu informacije o vama, nedostaje samo ono “ne pije, ne puši, blage naravi...”

- I to bi bilo tačno, a morali bismo da dodamo da umem da sebi spremim hranu, perem sudove, koristim mašinu za veš... (smeh) Šalu na stranu, nikada nisam zapalio cigaretu, a nisam bio ni pripit. Jednom mi se desilo da sam popio čašu piva zbog opklade sa kumom, jednim od onih iz vrtića, samo da mu pokažem da mogu da izađem kao pobednik. (smeh) Majka je zaslužna što sam ovakav kakav sam. Trudila se da me dovede u red, a roditeljima dece koja su na svet došla devedesetih godina to naročito nije bilo lako.

Da li je neka devojka uspela da vas osvoji?

- Smatram da muškarac treba da osvoji damu, ali nešto iz privatnih sfera ipak ne mora da bude u ovoj priči.

Šta gledate na televiziji?

- Najviše filmove i sport, što je i logično jer sam dugo trenirao fudbal i košarku, a i dalje u njima rekreativno uživam.

Pročitajte: Danilo Mašojević za “Hello!” otkriva ko su mu najteži sagovornici sa javne scene

Zašto ste prestali da trenirate?

- Dok smo u osnovnoj školi svi hoćemo da postanemo poznati sportisti, ali kad se približio kraj srednje, odlučio sam da se usredsredim na školovanje. Bilo mi je jasno da je vrlo teško izgraditi sportsku karijeru čak i ako smo veoma talentovani. Znam mnogo mladića koji su bili bolji igrači od mene, ali nisu uspeli da to postignu. Sudeći po ovome do sada, odabrao sam sjajan put.

Imate li predstavu kako to “sjajno” treba da izgleda za pet godina?

- Dok sam radio vremensku prognozu upravo ovako sam zamišljao “šta bih voleo da radim u budućnosti”. Imao sam sreću da mi se šansa pružila mnogo pre nego što sam to očekivao. Mislim da su sada i gledaoci uspeli da naprave razliku između novinara i nas spikera. Novinarstvo, naročito uredništvo kao stepenica više, smatram izuzetno ozbiljnim poslovima. Još sam samo prezenter, koji je s novinarstvom imao tek nekoliko dodirnih tačaka kada je radio za sportsku redakciju. Bio je to serijal emisija “Igrajmo za šesnaest”, posvećen našim nastradalim kolegama na „Radio-televiziji Srbije“.

Da li vas je politika nekada zanimala?

- Političke teme su u mom društvu bile prisutne samo kroz šalu, da ne govorim o nekom ozbiljnijem bavljenju njima. Upravo zato mi je, kad sam počeo da vodim “Vesti” i “Dnevnik”, trebalo neko vreme da povežem lica i imena ljudi iz sveta politike ili ekonomije, kao i stranih funkcionera i diplomata.

Da li vam je Kristina Radenković rođaka?

- Pričali smo o tome kada smo se upoznali, ali smo došli do zaključka da ipak nismo u srodstvu.