Retki su ljudi koji su, poput Suzane Mančić, uvek nasmejani. Takva je bila i kad smo je sretali na modnim revijama ili premijerama, takva je bila i usred vanrednog stanja i poslednjeg dana samoizolacije. U početku smo morale da se pozabavimo temama koje nedeljama muče ceo svet, a onda smo zaključile da je vreme da pređemo na priču o ljubavi. Uz konstataciju da ju je upravo ljubav “odvela” u samoizolaciju, počinjemo pitanjem zašto je odlučila da 14. marta krene u Beograd iz Atine, gde je bila kod supruga Simeona.
- Dve nedelje, koje sam provela u Atini, skoro stalno bila sam kod kuće. Već su bile otkazane sve manifestacije, ljudima je savetovano da se ne okupljaju... Niko se nije čak ni rukovao, a kod Grka je uobičajeno da se pri susretu zagrle i poljube. U tom periodu bila je i inauguracija njihove predsednice, prve žene na toj poziciji u istoriji zemlje. Sve čestitke stizale su sa propisane distance. Bilo je jasno da je situacija vrlo ozbiljna. U povratku sve vreme sam nosila masku i rukavice, a kad sam došla kući, ćerke su me dezinfikovale od glave do pete. Tek danas, 11. aprila, prvi put sam ih zagrlila.
Suzana Mančić je vreme u izolaciji iskoristila da se opusti
Kako provodite vreme?
- Teodora i Natalija idu u kupovinu i šetaju psa, a ja sam kod kuće jer moram da poštujem propisane mere. Naravno, ne dolazi nam žena koja godinama sprema stan, pa to radimo same. Nikada u životu nisam ovoliko kuvala.
View this post on Instagram
Budući da imate veoma aktivan društveni život, izolacija vam verovatno teško pada?
- Zvučaće čudno, ali sam se prilično umorila od jurnjave koja bi počinjala ujutru, a završavala se kasno u noć. Konstantno sam bila pod stresom, pitajući se hoću li stići na vreme, da li ću uspeti da obavim sve što treba, hoće li mi doći gost u emisiju… Naravno, okolnosti su dramatične, ljudi gube život, svima nama se toliko toga menja, ali usporavanje mi je došlo u pravom trenutku. Potpuno sam spokojna dok sedim u svojoj kući, sa svojom decom, a zahvaljujući internetu mogu da komuniciram sa kim god poželim. Godinama sam patila od nesanice koju nisam uspevala da rešim ni pilulama, dok sada spavam kao beba. Verovatno je to rezultat odsustva stresa. Naravno, nedostaje mi moj Sima, ali šta da se radi. Nedostaje mi i Moštanica, gde imam drvenu kućicu.
Suzana je već dve decenije na relaciji Beograd-Atina
Šta vam je Simeon rekao kada ste mu saopštili da idete u Beograd?
- On je ozbiljan, porodični čovek, koji zna koliko mi znače ćerke. Od kada smo zajedno poštovala se činjenica da sam ja pre svega majka. Videvši u kom pravcu se razvija situacija, rekao mi je - hajde da zamenimo avionsku kartu, koja je bila za 16. mart, pa da odmah kreneš. Svakog dana smo u kontaktu ili preko „Skajpa“ ili video-pozivom preko mobilnog. Iako je naša veza od početka funkcionisala u dve zemlje, ovo će biti najduži period fizičke razdvojenosti.
Prvog jula vam je druga godišnjica braka. Verujete li da ćete moći da je lepo proslavite?
- Nisam o tome razmišljala. Prošle godine tim povodom smo bili u Veneciji, što sada sigurno neće biti izvodljivo. Radovaću se ako budem mogla da sednem u kola i da, zajedno sa svojim psom, krenem do Piliona. To je divna planina na kojoj imamo kuću s pogledom na more.
Pročitajte: Suzana Mančić: Jedva čekam da se sve ovo završi i da odem kod frizera
Pričamo o godišnjici braka, a odavno smo zaboravili koliko ste vas dvoje zajedno.
- Na jesen će biti dvadest godina. Mnogo, brate. (smeh) Kad smo se upoznali, ni u snu nisam mogla da pomislim da će veza toliko potrajati, ali eto, čuda se dešavaju. Valjda čovek s godinama evoluira. Da sam mlađa, verovatno ne bih uspela da izgradim odnos na daljinu, jer on to jeste, mada se često viđamo i, u suštini, mnogo vremena provodimo zajedno. Dođeš u godine kad si puno toga i video i proživeo, shvatiš da si našao osobu koja ti odgovara i ne želiš da bilo šta menjaš. Nije beznačajno ni što je s vremenom sve manje iskušenja. Nisam ni osetila da su prošle već dve decenije.
Sećate li se prvog susreta?
- Oko mog rođendana, a to je krajem novembra, upoznao nas je zajednički prijatelj. Bila sam veoma skeptična, pre svega zato što nisam bila raspoložena za vezu sa strancem.
Posle koliko vremena ste pomislili “s tim Simom, možda, ima perspektive”?
- Verujem da ne treba previše vremena da bismo procenili čoveka, a i moja mama je, ubrzo posle upoznavanja sa njim, rekla: “Dopada mi se”. Prvi put nekome sa kim sam bila nije našla manu. (smeh) Mame bolje od nas osete ko je onaj pravi. Znala sam da će to biti dobra veza, ali nisam mogla da pretpostavim da će toliko opstati i da ću svoje zrele godine dočekati s njim, što je veoma lepo.
Pročitajte: Suzana Mančić o suprugu Simonu: On je jedan ljubomoran, posesivan Grk
View this post on Instagram
Voditeljka tvrdi da sa godinama dolazi i emotivna ravnoteža
Kad kažete “mame znaju”, znači li to da i vi imate nepogrešiv “detektor” za partnere vaših ćerki?
- Mislim da imam, ali videćemo kako će taj detektor raditi u budućnosti. Ko je u mladosti slušao roditelje? (smeh) Svako treba pre svega da sluša svoje srce.
Mislite li da ste sada lakši za funkcionisanje u paru nego što ste bili, na primer, pre nego što ste napunili četrdeset?
- Ne znam. Do tih godina ima više strasti, a sada više razuma. Čovek sebe dovede u vinkl ili ravnotežu, pa je sve izvodljivo.
Pročitajte: Suzana Mančić postala penzionerka: Ništa se neće menjati, samo ću se malo manje pojavljivati
View this post on Instagram
Pročitajte: Suzana Mančić: Bilo mi je veoma teško i plakala sam danima zbog ćerkinog razvoda
Šta mislite, koliko je trajnosti veze sa Simeonom doprinelo upravo to što ste stalno odlazili i dolazili?
- Mi nismo imali vremena za rutinu. Simeon vodi veoma dinamičan život, ali i ja. Često smo putovali na divne destinacije, a produženi vikendi bili su preventiva protiv monotonije. S jedne strane, takav način života mi se jako dopadao, ali je, s druge, bilo i mnogo trenutaka kada sam osećala potrebu da je on pored mene. Želela sam da mi da savet, da me drži za ruku, da mu naslonim glavu na rame, da mi kaže: “Sve će biti u redu”…
Da li ste u takvim trenucima zvali aerodrom da rezervišete kartu za Atinu?
- Ne, jer sam profesionalac. Imam svoje poslovne obaveze, a pre svega decu. Kad si devojka, možeš da sedaš u kola ili letiš kad god poželiš, ali moj život nije dozvoljavao takve reakcije. No, ne žalim se, mnogo volim profesiju koju sam odabrala, a koja mi je bezbroj puta u životu bila utočište od privatnih problema. Veza na daljinu može da bude fina i da opstane, ali najpravilniji zaključak je da smo verovatno imali mnogo sreće.
Suzana otkriva da se Simeonu pre svega dopada vedrina kojom zrači
Kad vas čovek pogleda sa strane, stiče se utisak da Simeon čvrsto stoji na zemlji, a da vi unosite veselje u taj odnos.
- Blizu ste. Prvo, priroda mi je blagorodna, vedra, optimistična, volim da se našalim, pre svega na svoj račun. Evo, i sada kada se uključimo na video-poziv, ja se stalno smejem, pa i njemu popravim dan. To mu se odmah svidelo. Uostalom, svakome bi se dopalo da kraj sebe ima toliko vedru osobu.
View this post on Instagram
Pa još lepu...
- I lepu, pa gde ćeš više! (smeh) Moj muž je, pored svih drugih kvaliteta, među kojima je i činjenica da je istinski intelektualac, duhovit čovek. S njim je lako smejati se.
Na kom jeziku pričate?
- Uglavnom na engleskom, a nekada na smešnoj kombinaciji englesko-grčko-srpskog. Grčki je vrlo težak, pa nisam uspela da ga naučim. Da sam tamo stalno živela, verovatno bih počela da ga govorim, ali ovako znam samo osnovno.
Sudeći po vašem „Instagramu“, niste odustali od svakodnevnog šminkanja.
- Čim ustanem, našminkam se. Mislim da je u ovakvim situacijama dobro zadržati rutinu. Kad se pogledam u ogledalo, hoću da sam sama sebi lepa.
Tu su i video-pozivi, nećete valjda dozvoliti da se Simeon pita šta mu je sa ženom...
- Tako je! Video-kol zahteva da izgledaš lepo. (smeh)
Pročitajte: Suzana Mančić u problemu: Doktor mi je rekao – samo ćete se jednog dana šlogirati!
View this post on Instagram
Sada imamo više vremena za razmišljanje. Analizirate li sopstveni život?
- Ja to radim svakodnevno, a kamo sreće da svima postane navika. Vreme, koje smo odjednom dobili, koristim za neke stvari koje inače nisam stizala da uradim. Vratila sam se školskoj lektiri. Mislim da dela Crnjanskog nisam čitala još od gimnazije. Moja Teodora je počela da slika, Natalija je na „Instagramu“ napravila projekat „Izolacija“, koji okuplja mlade umetnike... Svako je našao nešto što ga raduje. Stalno ponavljam da je samo dosadnim ljudima dosadno. Uvek imaš šta da radiš. Natalija i ja igramo jamb, što inače radimo samo kad smo na moru. Na neki način, osećam se kao na letovanju.
Šta mislite, kakvi ćete izaći iz svega ovoga?
- Možda malo opreznija u kontaktima s ljudima, ali sigurno više neću podsmešljivo gledati strane turiste koji nose maske. Radiću neke stvari o kojima ranije nisam mnogo razmišljala. Ne samo u našem stanu, već u celoj zgradi napravljeno je odlično sanitarno okruženje. Stalno se nešto čisti, dezinfikuje…Kada je počela epidemija, naš upravnik zgrade, koji je sjajan čovek, svima je podelio korisna uputstva kako se treba ponašati. Mi prvi put u životu cipele ostavljamo ispred stana. (smeh) Sigurno ću zadržati neke navike, pre svega često dezinfikovanje telefona i tastatura.
Pročitajte još
U prodaji je novi broj vašeg omiljenog magazina o poznatima! HELLO! 793 je od petka, 21. juna, na kioscima!
21/06/2024
Saznajte više
Komentari (0)