Jugoslava Drašković, koju je proslavila uloge Đine Golubović u “Srećnim ljudima”, reprizu serije doživljava emotivnije nego ikad. Radeći na ovom projektu upoznala je i zavolela ekonomistu Zorana Cvetanovića. U braku su proveli dve i po decenije i isto toliko radili u zajedničkoj firmi “Art Vista” koja se bavi produkcijom i distribucijom filmova. Njen suprug preminuo je početkom jula prošle godine u 61. godini. U prvoj ispovesti posle velikog gubitka, ekskluzivno za “Hello!”, glumica se priseća dana ispunjenih velikom ljubavlju, ali i Zoranovom strašću, vizijama i snovima, koji bi vrlo brzo postajali i njeni.
- Imao je energiju uragana, poput tornanda nas je uvlačio u svoju priču i katapultirao do velikih dostignuća. Stalno podvlačimo crte i sabiramo šta smo uradili, pitamo se koji je naš zadatak na planeti, a ja sam, tek kad je Zoran otišao, shvatila da je moj bio da zajedno koračamo kroz život. Da mu pružim svu moguću podršku, budem mu saborac, partner i pomognem da ostvari snove.
Pročitajte: Dragan Marinković Maca za “Hello!” o gubitku trojki - Ne dao Bog nikome tu vrstu iskustva
Погледајте ову објаву у апликацији Instagram
U vreme najveće slave, 1995, ostala je u drugom stanju. Udala se, daleko od reflektora, naredne godine rodila je Mašu i na iznenađenje svih povukla se sa scene jer je sa Zoranom počela da radi u njihovoj firmi. Pre toga on je bio zaposlen u “Jugoslavija filmu”, promovisao je i prodavao ovdašnja ostvarenja svetu.
- Od podizanja srpskog filma na zasluženi pijedestal nije odustao ni kad su mu dijagnostifikovali kancer pluća. Na pregled je otišao zbog upornog kašlja, ubeđen da je reč o bronhitisu, ali ni kad su mu rekli o čemu se radi nije hteo da uspori, već je dodao gas. Tih godinu i po, koliko je sve trajalo, radila sam bez stajanja, gurala napred njega, sebe, druge. Verovala sam da ćemo sve pregrmeti.
Zoran je pokušavao da me pripremi, doktori takođe, govorili su mi da baš nisam svesna sitacije. Uzvraćala sam da ima nade sve dok čovek diše, nisam htela da mislim drugačije. Poslednjih dana kad nas je Zoran pitao kako ćete vi posle, odgovarala sam: "Šta kako ćemo? Moraćemo."
Pročitajte: Miki Damjanović za “Hello!” - Teško podnosim nepravdu
Jugoslava Drašković - Ne želim da prođe ova bol
Vest o odlasku dobrog duha domaće kinematografije potresla je njegovu porodicu, prijatelje i struku, jer su mnogi, zahvaljujući njegovom projektu "Mobil 3D", u aktuelnim hitovima "sedme umetnosti“ mogli da uživaju i u najudaljenijim srpskim selima.
- Deset mobilnih ekipa čine po dva kinooperatera i oprema: 3D projektor, platno, naočare, ozvučenje. Jedini uslov je da u mestu postoji sala sa stolicama. Filmove smo prikazivali u više od 140 gradova u Srbiji i zato naša ostvarenja imaju veću gledanost nego ranije. Jednostavno, publici smo dovezli bioskop na noge i omogućili smo joj da odgleda najnovije svetske 3D filmove, kao i domaće hitove.
Pročitajte: Goca Tržan za Hello! - Pre Raše mislila sam da ne vredim
Jugoslavi se čini da njen suprug ne nestaje s vremenom.
- On živi u svima nama, toliko je traga ostavio... Kada me teše da će sve proći, pa i ova bol, bunim se jer ne želim da prođe. Zašto da prođe? Treba da bude tu, i da boli.
Često ga sanja, ali, to je, kaže, vrlo intimno. Ipak, priča nam kako je dva dana posle sahrane njen otac izgubio ključ od stana, koji je zahvaljujući snu upravo ona pronašla.
Pročitajte: Preminuo Desimir Stanojević
Погледајте ову објаву у апликацији Instagram
- Tata je po obližnjem Košutnjaku šetao kuče i izgubio ključ. Veoma se potresao jer je to bio Zoranov ključ. Sedam dana sam bazala šumom i bezuspešno ga tražila, a onda me jednog jutra probudio Zoranov glas. Nestrpljivo me je dozivao i ustala sam noseći se mišlju: “Dobro, evo me”, ali tek uveče sam pošla u šetnju. Pozvala sam drugaricu, takođe vlasnicu psa, da mi pravi društvo, i mada je prvo rekla da ne može, ubrzo me pozvala jer se predomislila.
Krenula sam do klupe da sednem i sačekam je, ali sam zaobišla najbližu i uputila sam se ka jednoj udaljenoj. Na njoj je bio ključ, sijao se, iako je onog dana kada ga je tata izgubio padala kiša. Vrisnula sam, istovremeno sam i plakala i smejala se. A sve što se desilo shvatila sam kao Zoranovu poruku da je sve dobro i da će tako biti i ubuduće.
Pročitajte: Miloš Biković za “Hello!” - Svega sam se odrekao, ne znam šta mi više nedostaje
Погледајте ову објаву у апликацији Instagram
Umesto testamenta, ostala je Zoranova želja da ona i ćerka nastave njegov životni projekat.
- Ostavio je stabilnu firmu u kojoj smo Maša, ja i vojska od stotinu ljudi sa Zoranovim dugogodišnjim saradnikom Nebojšom Ćetkovićem na čelu. Jedino “Art Vista” distribuira isključivo srpske filmove, pa tako u ovoj sezoni imamo “Vojnu akademiju 5” i “Realnu priču” koju je režirao Gordan Kičić. A zatim čeka nas nastavak “Južnog vetra”.
Jugoslava Drašković - Poslovni dogovor sa suprugom
Ističući da je prošla godina bila i najbolja i najgora u Zoranovom životu, Jugoslava kaže da je bio ponosan što je 2018. distribuirao “Južni vetar”, “Balkansku među” i “Taksi bluz”.
- Bila je to kruna njegovog rada. Privredna komora Srbije nagradila ga je titulom regionalnog lidera. Posle više od dve decenije u distributerskoj delatnosti, ušao je i u producentske vode. Bio je koproducent “Južnog vetra”, koji je zabeležio rekordnu gledanost u bioskopima.
Kada su nih dvoje počinjali 1995. godine, biskop je bio na izdisaju.
- Prvo smo otvorili dečji bioskop "Vuk" u Ustanovi kulture "Vuk Karadžić", potom "Rodu" na Čukarici, a onda renovirali "Šumadiju" i "Arenu" u Novom Sadu, koja je dobila šest najsavremnijih sala. Oživljavali smo i sale po Srbiji. Na ličnom primeru moj suprug, koji je 25 godina proveo u ovom poslu, a da nikad nikog nije povredio, makar ne svesno, pokazao je da se sve može. Čak je, da bi vratio publiku u bioskop, osmislio način da joj ga dovede na kućni prag.
Pročitajte: Mirjana Karanović za “Hello!” - Kako sam sredila život i figuru
Погледајте ову објаву у апликацији Instagram
Na startu su se dogovorili da Jugoslava neće igrati u filmovima koje “Art Vista” radi.
- Na šta bi to ličilo? Kao on je distributer, producent, i zato njegova žena treba da glumi? To je sukob interesa, i ja se ne bih osećala dobro. Iskreno.
Bez obzira na ogromnu ljubav prema glumi, nije se pokajala što je prioritet dala porodici.
- Menjala su se osećanja u meni, ne mogu da kažem da nisu, ali je Zoranova energija bila toliko zarazna, njegova vizija bila je jača od moje. Shvatila sam da je to što sam glumica važno, pre svega meni, a da će realizacija Zoranovih snova usrećiti mnoge ljude.
Pročitajte: Neda Ukraden iz izolacije za “Hello!” - Udvarači mi ni sada ne fale
Погледајте ову објаву у апликацији Instagram
Tih 25 godina bilo je ispunjeno ogromnom ljubavlju.
- Upoznala sam ga 1994. kad sam dobila ulogu Đine. Stanovali smo u istoj zgradi, gotovo svakog dana išao je za mnom stepeništem. Primetio je i on mene, posle mi je priznao da je mislio: "Bože, kako lepa devojka, a kako ružne cipele ima". U tom periodu obožavala sam onu "patkastu" obuću sa kockastom petom.
Bio je najduhovitiji čovek koga je upoznala, jedini koji joj je pokazao šta znači deliti sve.
- Zbog zdravstvenih problema detinjstvo sam provela po bolnicama, u njima sam i odrasla i naučila da se sama brinem o sebi. Sama sam bila i tokom školovanja u srednjoj školi, u Bačkoj Palanci. Pa na Akademiji u Novom Sadu, kasnije i u Beogradu. Osim u roditeljskom domu, koji sam u jednom trenutku napustila, nisam znala šta znači zajedništvo i pripadnost dok nisam upoznala Zorana. Kada je prvi put rekao "mi", potpuno me je zatekao. Trebalo mi je dosta vremena da se naviknem na to "mi", ali kad sam se navikla, više se nismo razdvojili.
Dan su počinjali ritualnom šetnjom sa kućnim ljubimcima po Košutnjaku i zajedničkim doručkom, posle čega su išli u firmu. Ona se prva vraćala kući.
Pročitajte: Ana Lečić za “Hello!” - Teško da će ocu i bratu bilo koji moj muškarac biti dovoljno dobar
Погледајте ову објаву у апликацији Instagram
- Da skuvam ručak jer, “gde je ručak, tamo je dom”. Zoran je bar dva sata duže ostajao na poslu. Maša i on su oduvek bili koalicija, a kad je bila mala, imali su omiljenu igru, u kojoj je ona bila Simba, on Mufasa, a ja hijena. Kobajagi ljutito, pitala sam kako ih nije sramota da mami dodele tu ulogu. Zoran je voleo da ide na premijere uveče ili sa društvom u kafane. Voleo je ljude, živeo je vrlo brzo i mogu da kažem da je proživeo šest tuđih života.
Ostvario je veći deo svojih želja, jedino mu je bilo žao što neće dočekati unuče. Maša je ista kao on, najviše može kada je najteže. Diplomirala je tri dana posle očeve sahrane. Trebalo je u utorak da brani diplomski, a u ponedeljak mi se poverila da ne može. Tešila sam je, podržavala u nameri da traži da joj odlože ispit. Ali, kako sam rekla da je u redu što nešto ne može, tako sam kod nje probudila inat i još jednom shvatila da je isti Zoran.
I on je obožavao da kao munja startuje kada mu kažu da nešto ne može, i nije se smirivao dok to ne završi. Da je živ, sigurno bi imao još milion projekata i trudio bi se da ih realizuje, iako mi se nedavno požalio da se malčice umorio. Jednom mi je u šali rekao: "Sad ćemo moja baba i ja u penziju, pa na čamac." Ali, bolest ne bira.
Pročitajte: Jelena Rozga ekskluzivno za “Hello!” - Neizlečiva bolest promenila mi je život
Dok gleda "Srećne ljude" razmišlja da je, zapravo, prepoznaju po specifičnom glasu, altu. Đina je zovu retki koji su zaboravili njeno pravo ime. Ali takvih je malo, jer jedina je Jugoslava u srpskoj kinematografiji.
- Trebalo je da se rodi Živojin, koji je dobio ime po mom dedi, ali umesto dečaka stigla sam ja. Aktuelno je bilo rođenje dvadesetmilionite Jugoslovenke, pa mi je mama dala to ime. Babi Petri, Hercegovki, to nije bilo pravo, pa je optužila moje roditelje da se sprdaju sa državom. (smeh) Srećom, navikla se, a što je važnije, meni je moje ime oduvek bilo drago.
Seća se i da nije smela da kaže Zoranu Jankoviću, producentu "Srećnih ljudi", da je u drugom stanju, pa se poverila njegovoj ženi, kostimografkinji Jasni.
Pročitajte: Zlata Numanagić - Zdravstveni problem me je promenio
Погледајте ову објаву у апликацији Instagram
- U tim epizodama, poslednjim, Đina je kao bolesna, leži u krevetu, pokrivena ćebetom, i planira da putuje u Lisabon.
Zahvaljujući popularnoj seriji svih ovih godina je prisutna u domovima mnogih gledalaca. Glumom se intenzivno bavila u svojoj drugoj kući, "Pozorištancu Puž", kod Branka Kockice.
- Tu sam odigrala i svoju prvu predstavu "Romea i Juliju", koja će zbog dugovečnosti ući i u Ginisovu knjigu rekorda. Igramo je Dimitrije Ilić i ja. Bole Stošić nas je, nažalost, napustio, a otišla je i Caca Aleksić. Ne mogu da vam opišem koliko sam tužna, ona mi je jedno vreme bila kao druga majka. Kad sam došla u Beograd, nikog nisam znala, Caca i njen Branko su mi pružili priliku koja mi je značila sve.
Čak su me preporučivali drugim teatrima. A upravo u komadu "Šta je sobar video" u Pozorištu na Terazijama gledao me je i Slobodan Šuljagić, koji me je pozvao u "Srećne ljude". Ponekad pomislim da onom gore, osim vrhunskih glumaca, sad nedostaje i reditelja, producenata, upravnika pozorišta, pa ih zato uzima kod sebe. Kao da su se svi preselili u neku drugu dimenziju. A mi ostajemo ovde da ih čuvamo od zaborava i da slavimo njihove živote. A i Cacin i život mog Zorana bili su takvi da bi mogle da se snime baš dobre filmske priče.
Pročitajte još
U prodaji je novi broj vašeg omiljenog magazina o poznatima! HELLO! 793 je od petka, 21. juna, na kioscima!
21/06/2024
Saznajte više
