Snežana Divac: I Isus Hrist je doživeo izdaju, a kamoli ja

Tokom tri decenije braka, koji je prvog dana jula 1989. godine počeo zavetom "u dobru i zlu“, Snežana i Vlade Divac prošli su mnogo toga. Na zajedničkom životnom putu susreli su se sa brojnim iskušenjima, ali su iz svake bitke izašli jači. Uporište su izgradili u porodici, sinovima Luki i Matiji i ćerki Petri bezuslovna su podrška i prijatelji, a autoritet uspostavljaju na najbolji mogući način - ličnim primerom. Preko njihove Fondacije “Divac”, mnogi ljudi dobili su priliku za bolji i srećniji život.

Sa lepšom polovinom bračnog para Divac razgovarali smo o humanom radu, ali i o profesionalnim i privatnim uspesima, izazovima i željama. Na početku intervjua Snežana se osvrnula na vest da je njen suprug, jedan od najboljih srpskih i jugoslovenskih košarkaša svih vremena, danas generalni menadžer kluba "Sakramento kings“, ušao u košarkašku "Kuću slavnih“.

- U prvom trenutku nisam shvatila veličinu tog priznanja, kao i činjenicu da, i pored zasluga, može da se desi da jedan takav sportista ne uđe u "Kuću slavnih“. Međutim, dok sam gledala Vladin intervju na američkoj televiziji “ESPN” primetila sam da se raduje kao dvanaestogodišnji dečak koji nije ni sanjao da će završiti među najboljima na svetu. Tek tada sam razumela značaj nagrade.

U jednom intervjuu Vlade je izjavio da bez vaše podrške ne bi mogao da se ostvari ni u profesionalnom, ni i u porodičnom životu. Osećate li da ste zaslužni za njegove uspehe?

- To je veoma lepo od njega. Mogu da prisvojim zasluge za porodicu, za Fondaciju, za njegov napredak na ličnom nivou, ali za košarku i profesionalne uspehe zaista ne bih mogla. Šta god da radi, Vlade daje sto odsto sebe i uz to je nesebičan, što je u tom sportu izuzetno važno. On je rođen sa talentom, bio bi uspešan i da se nikada nismo sreli.

Pročitajte i: Snežana Divac - Život je kratak, treba da se borimo i da ostavimo nešto lepo iza nas

Kako je biti supruga jednog od najvećih sportskih asova, ne samo u Srbiji već i u svetu?

- Nemam drugog bračnog iskustva, pa nisam sigurna da mogu najbolje da odgovorim na ovo pitanje, ali iz iskustva mojih drugarica koje su udate za ljude drugih zanimanja, iz naših razgovora, i kada ih hvalimo i kada se na njih žalimo, zaključujem da nema velike razlike između mog i ostalih brakova. Profesija ne čini čoveka.

U kakvom sećanju vam je ostalo venčanje?

- Uzbuđenje, strah, pomešane emocije. Tek sada vidim koliko smo bili mladi.

Svedoci smo vremena u kome se brakovi raspadaju poput kule od karata, a vaš već tri decenije odoleva iskušenjima. Zvuči kao istinski poduhvat.

- Nema recepta. Svako ima svoj put i svoju sudbinu. Nama se desilo da veza opstane trideset godina. Mogu samo da kažem da se ni u vreme najvećeg nerazumevanja nismo vređali i da smo jedno drugo podržavali “i u dobru i u zlu”. Ali i Vlade i ja to nosimo u sebi, takvi smo i u odnosu prema porodici, prijateljima, zemlji... Nije tragično da se ljudi razvedu kada im u braku više ne ide, kada im se putevi razdvoje, ali mi je žao kada prestanu da budu roditelji i svoj loš odnos reflektuju na decu. Još strašnije je kada to rade javno, ne misleći o posledicama.

Ko je od vas dvoje oštriji u raspravama, a ko prvi popušta?

- Vlade ne zna da se svađa. Ja se, kao većina žena, setim i šta je bilo pre trideset godina. Održim monolog i onda pijemo kafu. Mada, postala sam bolja, monolozi su mi sve kraći, na njegovu sreću. (smeh)

Nastavak pročitajte na sledećoj strani...

Kako ste se nosili sa tračevima o razvodu?

- Bili su mi potpuno nebitni. Deca nisu ništa komentarisala, jer smo tada svi zajedno bili na „Olimpijskim igrama“ u Riju. Međutim, to je bilo loše po rad Fondacije, jer donatori, između ostalog, daju novac i zbog imidža. Zato je to, osim na našu porodicu, bio udar i na vrednosti koje promovišemo - iskrena je Snežana Divac.

Koristite li svaku važnu priliku da okupite porodicu u punom sastavu?

- Sada kada živimo u Kaliforniji lakše se okupljamo, iako svi imamo različite obaveze i rasporede, pa bude teško da se istovremeno nađemo na jednom mestu. Ali porodica je najvažnija, ne postoji uspeh koji je bitniji od nje.

Pročitajte i: Vlade Divac - Ozbiljni zdravstveni problemi

Nedavno ste proslavili tri decenije braka, ali i još jedan važan datum. Punih 12 godina Fondacije “Ana i Vlade Divac”. Na šta ste u tom segmentu najviše ponosni?

• Ponosni smo na dodelu stipendija za srednjoškolce, njih sto, koji uprkos teškim životnim okolnostima, siromaštvu i bolesti ostvaruju briljantne rezultate. Tokom 2018. godine Fondacija je obnovila i opremila deset vrtića i škola. Takođe, u saradnji sa grupom donatora iz Sjedinjenih Američkih Država, pokrenuli smo “IT Bootcamp” - neprofitnu školu za prekvalifikacije u IT sektoru, koju je besplatno pohađalo i završilo 95 polaznika. Trećina ih je već našla posao ili praksu u toj oblasti. Kroz podršku razvoju poljoprivrede u okviru “Divac poljoprivrednih fondova”, osamdeset domaćinstava sa više od četiristo članova započelo je i razvilo sopstveni posao ili proizvodnju. Podržali smo i 45 organizacija civilnog društva širom Srbije i pomogli im da u lokalnim zajednicama urede javni prostor ili pomognu najugroženijim sugrađanima - kaže Ana za "Hello!" i naglašava:

  - Kupovinom dve seoske kuće u Laćarku i Sokobanji nastavljeno je pružanje pomoći izbeglicama i raseljenim licima sa prostora bivše Jugoslavije, kao i siromašnim porodicama. Takođe, uz pomoć naših donatora obnovljeno je šest seoskih kuća za najugroženije porodice u Kuršumlijskoj Banji. U ovoj godini obezbeđeno je više od 1500 paketa humanitarne pomoći, kao i hiljadu obroka za korisnike narodnih kuhinja. Mališanima iz najsiromašnijih porodica dodeljeno je dvesta novogodišnjih paketića, a dvadeset ugroženih porodica dobijalo je redovnu humanitarnu pomoć tokom cele godine.

  

Pročitajte i: Snežana i Vlade Divac: U žiži glasina

Na dan kada ste obeležili godišnjicu Fondacije predstavili ste i novi projekat.

- “Stvarno važna kartica” rezultat je saradnje Fondacije sa „USAID-om“, Agencijom za međunarodni razvoj Sjedinjenih Američkih Država, sa željom da mladi ljudi u lokalnim zajednicama, a ne samo u Beogradu, dobiju priliku da učine nešto dobro za sve u svom okruženju. Kada su u Obrenovcu bile poplave, imali smo mnogo volontera sa kojima smo pomagali ugroženima. Ostavili su snažan utisak na mene kada su mi rekli da im je to bio najlepši dan u životu i da bi, kada bi mogli, izabrali da zauvek pomažu drugima - kaže Snežana Divac i dodaje:

- To su prelomni trenuci u čoveku, tada život dobija drugu dimenziju i veći smisao od ispunjavanja svakodnevnih zadataka, tada shvatamo da smo na ovom svetu zbog nekih važnijih ciljeva. Kroz rad Fondacije uverila sam se koliko dobrog donosi pokretanje te energije i prilika koja se pruža mladima da sopstvenim delovanjem nešto promene. Zato sam srećna što će kroz ovaj novi projekat oni imati šansu da odlučuju, kreiraju i daju svoj doprinos društvu. Mladost nema ograničenja, a mi želimo da im iskustvom pomognemo u tom kreiranju.

Koliko su vaša deca uključena u rad Fondacije?

- I Vlade i ja ih podržavamo da pronađu svoj put i ostave lični pečat. Uključeni su koliko oni to žele i mogu, ali mislim da sebe u budućnosti vide kao aktivne članove Fondacije. Luka je, kao najstariji, u bordu američkog ogranka.

Luka se profesionalno opredelio za filmsku industriju. Da li ste podržali njegov izbor?

- On ima svoj put. Ranije sam, zbog straha, decu mnogo gušila savetima sa željom da ih zaštitim od negativnih iskustava. Shvatila sam da je to nemoguće, da je normalno i da pate i  da pogreše, jer nema drugog načina da se razviju kao ljudi. Tako da im više ne delim savete, mada me i pre, na njihovu sreću, nisu mnogo slušali. Sada znam da ih najviše inspirišem sopstvenim životom.

Pročitajte i: Vlade Divac - Posle bolesti ponovo u humanitarnoj akciji

Za šta se opredelio mlađi sin?

- Matija je pri kraju studija biznisa i komunikacija. Imamo sreću da su sve troje vredni i da sve žele da postignu sami, bez našeg uplitanja.

Ćerka Petra pokrenula je blog u kome otvoreno govori o ličnim iskustvima, emocijama i ciljevima. Kako vam se to dopada?

- Za sve što našu decu čini srećnom, a da pri tom ne štete sebi ili drugima, imaju našu punu podršku. Oni su nezavisne ličnosti i takav život treba da vode. Moraju da uče na svojim greškama i da samopouzdanje grade na sopstvenom uspehu. Mi smo uvek tu za njih.

Pročitajte i: Vlade Divac stao na put glasinama da se razvodi (foto)

U jednom od poslednjih tekstova opisala je vaše putovanje u Indiju. Poseban utisak na nju ostavilo je kupanje u reci Gang, sveti čin za koji Indijci veruju da spira grehe i pročišćava dušu. Kako ste vi doživeli to iskustvo?

- Nisam čitala tekst, ali drago mi je što deli taj spiritualni deo svog sazrevanja. Bilo je čarobno. Taj veliki događaj koji posećuje 150 miliona ljudi može se videti čak iz svemira. Neverovatno iskustvo. Indija je centar spiritualizma, to je njen najveći doprinos svetu - navodi Snežana Divac za "Hello!".

Šta je najteža, a šta najlepša strana života porodice Divac?

- Svaka porodica ima svoja iskušenja. Interesantno je to da kada ste na dnu društvene i materijalne lestvice, kao i kada ste na vrhu, većina ljudi izgubi osećaj ljudskosti prema vama. Ali, ne volim da se žalim. Znam da je Bog svakome dao da se nosi sa onim sa čime može. Najvažnije je da su nam svima deca živa i zdrava. Živimo u ludom vremenu, mnogo roditelja je izgubilo decu, i svaka pomisao da nešto nije kako treba zvuči mi kao najgora nezahvalnost. Što bi rekla moja drugarica, svakih šest meseci trebalo bi da odemo na groblje, u bolnicu i u zatvor da bismo se prisetili koliko smo srećni.

Pročitajte i: Posle skoro tri decenije ljubavi - Razvode se Snežana i Vlade Divac?!

"Zvezdani“ status vašeg supruga u Americi doneo vam je prijateljstva sa brojnim svetskim zvezdama. Sa kim ste tokom godina postali bliski?

- Upoznali smo Džonija Depa, Mariju Šrajver, Rona Šeldona i družili smo se sa njima. Sportiste nikada nisam doživljavala kao slavne ličnosti, jer mi je zbog Vlade to bilo nekako normalno. Ne delimo prijatelje po tome koliko su poznati, već koliko ih volimo. Slava je prolazna kategorija, kao ustalom sve u životu. Neko može da bude budala i da je slavan, a neko može da bude najbolji u svojoj profesiji, a da ostane anoniman. To mi stvarno nije bitno. Slava je privlačna samo kratko, posle postaje opterećujuća. I to veoma. Najviše me motiviše poznanstvo sa velikim ljudima, a to su oni koji svojim primerom menjaju društvo nabolje, jer im je duša čista i srce veliko. Žive svoj san bez obzira na to šta drugi misle. To me inspiriše i pokreće i u situacijama kada nailazim na velika iskušenja.

Družite li se sa suprugom Peđe Stojakovića, velikog prijatelja i saradnika vašeg muža? Da li su njihova deca bliska sa vašom?

- Mi smo godinama porodični prijatelji. Peđina deca su mnogo mlađa od moje, a i ne žive u istom gradu.

Završili ste glumu i ostvarili nekoliko uloga, a onda ste odlučili da se potpuno okrenete porodici i humanitarnom radu. Jeste li ikada preispitivali tu odluku?

- Što više shvatam život, želje su mi manje. Jer, život pred nas stavlja baš ono što treba, čak i kada se to nešto pojavi u najgoroj situaciji. Bavim se umetnošću kroz sve što radim, ali moja najveća strast definitivno je pomaganje ljudima da napreduju. Svi moji prijatelji znaju da nosim tu energiju, da ljudima oko sebe donosim napredak i sreću, a tako je bilo i pre nego što sam se bavila humanitarnim radom. Moj najveći talenat je što vidim šta je sve moguće i kojim putem to može da se ostvari. Trenutno radim na nekoliko projekata, i kroz umetnost i kroz Fondaciju, koji apsolutno oslikavaju moje biće. Nadam se da ću ih dovesti do kraja i da će milioni ljudi imati koristi od toga.

Nastavak ekskluzivnog intervjua sa Snežanom Divac pročitajte na sledećoj strani....

Održavate li kontakt sa nekim od kolega sa Fakulteta dramskih umetnosti?

- Da, ali kada živite na različitim stranama sveta, nije lako održavati kontakte. Nemam „Fejsbuk“ i „Instagram“ jer mi ti koncepti nisu posebno zanimljivi, iako mi drugarice kažu da ih i njihove babe imaju. Ljude nosim u srcu, i kada se sretnemo, samo nastavimo tamo gde smo stali. Ako su mi se sa nekim putevi razdvojili, verujem da smo završili šta je trebalo i da nemamo jedni drugima više šta da damo.

Snežana Divac - Iskrena ljubav prema novinarstvu

Malo je poznato da ste studirali žurnalistiku. Da li ste želeli da budete novinarka ili je to bila “zlatna rezerva” u slučaju da ne upišete glumu?

- Volela sam žurnalistiku, glumu i psihologiju. Te godine nisu me primili na Fakultet dramskih umetnosti, pa sam ponovo probala posle završene prve godine na Fakultetu političkih nauka. Sva tri zanimanja volim i sada se prožimaju kroz sve što radim. Pokušavam da shvatim suštinu ljudskog bića i šta je sve sadržano u nama. Ljudska duša je lepa, ali svakodnevno moramo da je negujemo dobrotom, nesebičnošću i ljubavlju prema sebi i svemu, čak i prema onome što na prvi pogled izgleda totalno suprotno od nas. Nije lako, ali kada dođemo na viši nivo, mnogo je lepo.

Jeste li skloni da žalite zbog propuštenih prilika i preispitujete postupke iz prošlosti ili ste od onih koji isključivo gledaju u budućnosti i raduju se onome što dolazi?

- Stvarno mnogo radim na sebi. Najviše mi je vremena bilo potrebno da se oslobodim ogorčenosti od nepravdi i izdaja, ali sam uspela. Sada brzo mogu da ostavim stvari iza sebe i nastavim bez opterećenja. Ako to ne uradimo, s vremenom postajemo ljuti, razočarani, umorni, čak zli. Sve dok iz uma ne izbacimo iluziju da to nešto postoji, ono neće nestati. Volim da se smejem i da kreiram. Život je suviše kratak da prljavštinu nosimo u sebi.

“Već 15 godina nosim se sa bolešću, koju tek sada nekako uspevam da regulišem, jer lekari ne znaju šta mi je.” Pre dve godine ovom izjavom šokirali ste javnost. Kakvo je trenutno vaše zdravstveno stanje?

- U početku nisam o tome pričala nikome osim najbližima. Ne znam zašto, ali kasnije sam dobila potrebu da svima kažem. Mnogo sam bolje. Ne padam više u stanja u kojima sam ranije bila nedeljama. Lekari nisu mogli ništa da učine, ali mi je Mohanđi pomogao. On je indijanski mistik koji je oženjen Srpkinjom, pa dolazi i na ove prostore. Nije pomogao samo meni, već stotinama hiljada ljudi širom sveta. Hvala Bogu što mi ga je poslao u život kada sam bila na korak da odustanem, iako sam osoba koja teško odustaje.

Pročitajte i: Snežana i Vlade Divac - Naše životno opredeljenje je da pomažemo drugima

Jednom prilikom ste rekli: “Uz veliki uspeh dolaze i veliki problemi - više neprijatelja i negativne energije. Ali život je kratak i to ne treba da nas zaustavi u onome što radimo. Treba da se borimo da ostavimo nešto lepo iza nas”. Šta vas je navelo da to kažete? 

- Upravo smo renovirali kuću i dvorište u Sakramentu, ali imamo komarce, pa nam je Matija naručio ono svetlo što ih ubija. Tako je i sa nama ljudima - što smo veće svetlo i što više radimo za dobrobit sveta, imamo više neprijatelja koji nas napadaju. Oni su kao ti komarci, osete vas i zalete se. Zlo je čvršća energija, bučnija, više se vidi, ali kraće traje. Znam da je naivno, ali dugo nisam shvatala da zlo postoji samo od sebe i da se hrani činjenjem lošeg. To su dva polariteta naše stvarnosti - rekla je Ana i dodala:

- Prihvatila sam to, ali zato uvek nađem izuzetne ljude koji me sopstvenim delima inspirišu da ostanem na svetlom putu. Nedavno sam na „Tviteru“ pročitala: “Koja je razlika između dobrog i budale? Pa, ovaj dobar je gori.” Ja ne mogu da živim, a da ne verujem ljudima, da ne verujem u dobro. Više bi me koštalo da živim u nepoverenju i ogorčenosti, nego da me neko opet razočara.

Kažu da se uspeh ne prašta. Jeste li ikada doživeli izdaju od strane bliskih ljudi?

- Samo bliski ljudi i oni kojima verujemo mogu da nas izdaju. Isus Hrist je doživeo izdaju, a kamoli ja. Svi smo. I sebe samu izdala sam mnogo puta. To je sastavni deo života. Zato mnogo volim Uskrs, jer to je vreme kada možemo da sagledamo ceo koncept izdaje, oprosta i Božje moći. Živim svoj život neopterećeno, jer znam da onaj od gore gleda sve i da me čuva.