Za "Hello!" govore Bojan Vasković i Miloš Vuksanović, osnivači grupe
"Leksington bend"
„U bilijaru se crna kugla ubacuje na kraju igre i označava pobedu, a za nas predstavlja i simboličan pečat kojim „verifikujemo“ prvih 15 godina karijere. Osmica na kugli nije samo datum održavanja koncerta već i naš srećan broj. Verovali ili ne, svako od nas ima ga u datumu rođenja“, razjasnili smo na početku intervjua zbog čega na bilbordima „Leksington benda“, kojima se najavljuje njihov osmomartovski koncert u „Štark areni“, dominira bilijarska kugla. U ime uigranog tima, koji nas već deceniju i po šarmira romantičnim pesmama, za „Hello!“ govore Bojan Vasković i Miloš Vuksanović, osnivači grupe. Susret je bio idealna prilika da saznamo da li se popularna petorka iza bine slaže jednako dobro kao na sceni, a imajući u vidu da su se dan ranije vratili sa kolektivnog odmora, razgovor smo počeli pitanjem da li se u tom periodu redovno čuju ili zaborave jedni na druge.
- Ne postoji neki poseban dogovor. Pošto u toku godine više vremena provedemo zajedno nego sa porodicom, svakako nam prija i da se malo razdvojimo. Nemamo potrebu za svakodnevnom komunikacijom, ali toliko smo bliski da, kad se ponovo okupimo, ma koliko pauza bila duga, nastavljamo kao da smo se rastali pre pola sata - otkriva frontmen Bojan Vasković.
Kako ste proveli zimski odmor?
Miloš: Kako ko - ja sam operisao zub, Boki je bio na skijanju. (smeh)
Bojan: Uživao sam na snegu, koji u Beogradu nismo dugo videli. Doduše, ni na Jahorini ga nema previše, ali bilo ga je dovoljno za jedno lepo skijanje. Odrastao sam u tim krajevima i uvek se veselim kad mogu da im se vratim, a poslednjih godina tamo odlazim sa porodicom.
View this post on Instagram
Miloš: Uoči velikih koncerata, kao što je ovaj u „Areni“, koji nas čeka 8. marta, praktikujemo nešto duže odmore. Dogovorili smo se da ne sviramo od Nove godine do marta i, pravo da vam kažem, svima nam prija taj predah, budući da mesečno imamo najmanje 15 nastupa. Meni pripremanje koncerta dođe skoro kao relaksacija.
Vaše kolege, koliko priželjkuju koncert u „Areni“, toliko se pribojavaju tog prostora i ogromnog posla oko organizacije.
Bojan: Da nismo sigurni da će biti onako kako smo zamislili, ne bismo ni ulazili u ovu priču. Karte se prodaju fenomenalno i ne strahujemo od toga koliko ljudi će doći. Jedini problem koji nas muči je što nas i znani i neznani zovu da im ostavimo karte. Želimo da svima izađemo u susret, ali to je neizvodljivo.
Ljute li se na vas oni koji ne dođu do ulaznica?
Bojan: Iskreno, prestao sam da razmišljam o tome. Ko je dobronameran, razumeće, ko ne želi da nas shvati, slobodno neka se ljuti. Svih ovih godina najveće opterećenje mi je bilo kada me zovu za karte. To je organizaciona stavka koja nema veze sa mnom, a svako pojedinačno objašnjenje oduzima mi vreme i energiju. Ali, što se kaže, sve ide u rok službe.
Pretpostavljamo da je za tako veliki projekat neophodna fizička kondicija. Na koji način je stičete?
Miloš: Boki je celog života sportista, lako nam je za njega. Mi, ostali, idemo rekreativno u teretanu. Kardio-vežbe su zaslužne za našu kondiciju, a u „Areni“ će nam biti potrebna pošto imamo ogromnu binu sa dugačkim ispustima u publiku. U prevodu, odličan poligon za još malo fitnesa. (smeh)
Ko je od vas u najboljoj formi i mogli biste da ga delegirate za neko sportsko takmičenje?
Bojan: To bih verovatno bio ja. Trenirao sam fudbal 11 godina, sport mi je u krvi i bez njega ne mogu. Ako ništa drugo, svakodnevno trčim bar sat vremena.
Nastavak intervjua pročitajte na sledećoj strani
Koji član „Leksington benda“ je uvek raspoložen za “još samo jednu pesmu” - bilo na nastupu ili u privatnom provodu?
Bojan: Opet bih izdvojio sebe. (smeh) Nije tajna da, ako me atmosfera ponese, umem da produžim svirku još pola sata, sat.
Kako se u pripreme uklapa činjenica da pevač ima dvoje male dece? Dešava li se da dođe neispavan i sa podočnjacima?
Miloš: Non-stop radimo, a Bokiju kao frontmenu je najteže, jer su sve oči uprte u njega. Teško je odmoriti se uz petogodišnju devojčicu, a otkako ima i bebu ostaje mu manje vremena za spavanje. Zapravo, ne znam ni da li ima vremena da spava? (smeh) Čak i kad je umoran ne dozvoljava da publika to oseti. Toliko se dobro znamo da, čim primetimo da mu je malo popustila energija, Gagi i ja uskačemo sa gitarama, kako bismo mu dali koji minut predaha.
View this post on Instagram
Bojan: Supruzi je svaka pomoć dobrodošla, pogotovo posle drugog porođaja. Zbog porodice sam spreman da se odreknem i spavanja i slobodnog vremena. Ništa mi nije teško jer uživam u zajedničkim trenucima.
Hoće li Anđelina i Mihajlo biti na tatinom koncertu u „Areni“?
Bojan: Sin je još mali za takve aktivnosti, a ćerkica će doći. Bez nje ništa ne može da prođe. (smeh) Bila je na „Tašmajdanu“, ali i kada smo pred 20.000 ljudi svirali na stadionu FK „Voždovac“. Doduše, tada je bila u maminom stomaku.
Kojom pesmom ćete početi nastup?
Bojan: Još nismo odlučili. Ne bih da zvučim prepotentno, ali snimili smo više od pedeset pesama od kojih su bar 15 „masovni“ hitovi. Meni je najdraža „Donesi“.
Jedan ste od retkih bendova koje nikada nisu pratili tračevi i skandali. Da li iza kulisa zaista sve savršeno funkcioniše ili nekad dođe i do rasprava?
Bojan: Letnje turneje dugo traju, a kada sa nekim provodiš dva-tri meseca u kontinuitetu, normalno je da dođe i do čarki. Tako je u svakoj familiji. (smeh)
Miloš: Bojan i ja zajedno radimo 15 godina, ne pamtim da smo se posvađali. Nekada se raspravljamo o tome treba li nešto učiniti ovako ili onako, mada je rasprava gruba reč.
Bojan: Stvarno smo dobri drugari, sve rešavamo kroz šalu. Dok je te energije, nema razloga za brigu.
Imate li neke “kazne” za one koji kasne na probe?
Bojan: Imali smo ih tri meseca. (smeh)
Miloš: Nas je devetoro u kolektivu, a činjenica je da ne funkcionišemo svi istovetno. Mislim da je poslednja kazna, u vidu plaćanja klope za sve, sprovedena još 2012. godine. Šalu na stranu, disciplina nam je na zavidnom nivou. Zreli smo ljudi, a i kao klinci smo bili odgovorni. Rekao bih da je to jedan od preduslova da čovek napravi nešto u životu.
Nastavak intervjua pročitajte na sledećoj strani
View this post on Instagram
Postoji li neki poseban razlog zašto je koncert zakazan za „Dan žena“?
Bojan: Godinama slušamo kako imamo isključivo žensku publiku, pa kad je već tako - bolji datum od 8. marta nismo mogli da izaberemo.
Obeležavate li privatno taj praznik tako što dragim damama nešto poklonite?
Bojan: Kao dete znao sam da uberem cveće majci, to ju je radovalo. Kasnije sam počeo da poklanjam po cvet dragim ženama u okruženju, a što sam stariji poklone ne vezujem za datume. Kad vidim nešto što me asocira na neku meni važnu damu, to i kupim.
Miloš: Majka je brata i mene vaspitala tako da za „8. mart“ poklanjamo cveće ne samo ženama iz porodice, bakama i tetkama, nego i svim damama iz naše zgrade. (smeh)
Dugo je bila aktuelna šala na račun Željka Samardžića „pola čovek, pola 8. mart“. Imate li ambiciju da preuzmete “titulu”?
Bojan: Ne bi nam smetalo da osmomartovski koncerti prerastu u tradicionalne. (smeh)
Ko je Mrgud u bendu?
Miloš: Taj sam. (smeh) Nadimak sam dobio od drugara koji me je sreo dok sam se šetao tržnim centrom. „Mrgude, sigurno nešto plaćaš kad se toliko mrštiš“, prokomentarisao je. Odgovorio sam mu: „Ja sam se kao mrgud i rodio“, na šta je on uzvratio: „Nije ni to loše, ako čitaš kao MrGood.“ Baš u tom periodu razmišljao sam kako bi mogao da nazovem studio koji planiram da otvorim, i ideja se sama nametnula.
Da li u vašem karakteru domininira „mrgud“ ili „Mr Good“?
Bojan: Više je „Mr Good“, nego što je mrgud.
Miloš: Obe reči oslikavaju moju ličnost. Na ozbiljan izraz lica ne mogu da utičem, takav sam se rodio. Ali, mislim da sam popravio karakter. Trebalo mi je vreme da sazrim i naučim da ne primam sve lično, da se ne durim i ne svađam. Mnogo sam radio na sebi i to je dalo rezultate. Jednom prilikom mi je psihoterapeutkinja kod koje odlazim tražila sliku iz perioda kad sam bio beba. Pokazao sam joj jednu na kojoj smo stariji brat i ja. On, kao svako dete, ima razdragan izraz lica, dok sam ja u nekim filozofskim razmišljanjima. Odmah joj je sve bilo jasno. (smeh)
Mi možemo da konstatujemo da ste vrlo iskreni.
Miloš: Ne znam da li mi je to mana ili vrlina, ali oduvek sam imao jasan stav: „Šta god da se desi samo mi iskreno reci, kao što ću i ja tebi“. Svaki iskorak od tog načela doživljavam kao nepravdu.
Otvoreno govorite i o posetama psihoterapeutu.
Miloš: O toj temi želim glasno da pričam. Siguran sam da je to jedan od mojih pametnijih poteza u poslednjih pet godina. Ovaj posao dosta je uticao na mene, na neki način me je opteretio i poremetio moj svakodnevni ritam. Sa 25 godina postao sam hipohondar i susreo se sa nekim anksioznim stanjima. Odlazak kod psihoterapeuta nikako ne bi trebalo da bude tabu tema. U krajnjem slučaju imaš mogućnost da „oslobodiš dušu“, kažeš nešto što te muči a što nikom drugom ne bi poverio, ali najvažnije od svega je to što ćeš dobiti pravi savet od kompetentne osobe. Promene nabolje prvi su uočili ljudi iz bliskog okruženja. Preporučio bih svima koji imaju neki problem da bez ustručavanja potraže stručnu pomoć.
Da zaokružimo intervju još jednim pitanjem o koncertu - šta se nalazi na vašoj set-listi, a kažu da ih imaju sve zvezde?
Bojan: Ne znam da li smo ikada nešto tražili. Sve što nam treba sami donesemo. Izgleda da smo mi neke skromne zvezde. (smeh)
Pročitajte još
U prodaji je novi broj vašeg omiljenog magazina o poznatima! HELLO! 793 je od petka, 21. juna, na kioscima!
21/06/2024
Saznajte više
