Petar Strugar otkriva da je, savladavajući veštinu jahanja, uspeo da ukroti svoj karakter

Da Petar Strugar obožava konje odavno je poznato, a ekipa magazina "Hello!" dobila je priliku da zajedno sa njim provede jedno popodne na imanju gde svakodnevno boravi u društvu tih plemenitih životinja. O međusobnoj ljubavi i poverenju koje postoji između popularnog glumca i sedmogodišnjeg Aresa, sa kojim druguje poslednjih godinu dana, najbolje je svedočio prizor kada mu je predivan crni pastuv spustio glavu na rame u znak nežnog pozdrava.

- Teško je opisati emocije koje me obuzimaju u takvim trenucima - kaže Petar, koji je odmalena zaljubljen u životinje, a priliku da bolje upozna konje dobio je kada se iz rodne Crne Gore preselio u Beograd.

Većina ljudi prilikom prvog susreta konju prilazi sa izvesnim zazorom, pa i strahom. Da li je to bio slučaj i sa njim, pitamo ga.

- Nije, imao sam sreću da me u tu priču uvedu iskusni treneri. Pravilo je da kada vas upoznaju sa konjima, krenu od onih koji su mirni i blage naravi. Upravo takvi se biraju za škole jahanja, kako bi ljudi što lakše savladali tu veštinu. Takav je, recimo, i beli "zekan“ Kili, koji je sa nama od septembra. Toliko je miran, nežan i blag da ima terapeutske moći. Svi koji imaju fobiju od konja slobodno neka dođu, izlečiće je za čas. (smeh) Između mene i konja od prvog dana rodila se neizmerna ljubav, ali svakako imam još mnogo toga da naučim.

"Volim da se takmičim, makar i sa samim sobom"

Da se u sedlu odlično snalazi, čak i kad treba preskočiti prepone, uverili smo se i lično.

- Volim da se takmičim, makar i sa samim sobom. Danas smo Ares i ja preskočili rekordnu visinu. U dobroj sam fizičkoj kondiciji, što je preduslov za jahanje. Odavno sam shvatio da bez snage nema tehnike, ali i da odlična tehnika može da nadoknadi nedostatak snage. Te dve stvari su u sprezi, tako da je nužno raditi na oba segmenta. Neophodno je i da konj bude u dobroj formi. Uz to, morate se razumeti i izgraditi poverenje. Kad osetite da vam životinja od pola tone veruje, vaš odnos postaje esencija radosti i sreće. Ne bih mogao da se bavim ovim sportom da uz mene nije Bojan Ivanović. On je moj trener, prijatelj i jahački guru (smeh)  - rekao je Petar i dodao:

- Zajedno radimo sa konjima, zajedno brinemo o njima. Jahanje se ne uči kao vožnja automobila ili motora, po principu gas-kvačilo-volan i idete. Svaka životinja, kao svaki čovek, ima karakter i način kretanja. Potrebno je vreme da se usaglasite, strpljenje i upornost. Moj savet svima koji žele da krenu ovim putem je da ne odustaju posle prvog, uslovno rečeno, neuspeha. Padovi su sastavni deo konjičkog sporta. Napadao sam se i ja, ali nisu to bila neka traumatična iskustva. Školski konji su mirni, pa su i padovi retki, mada nije da se ne dešavaju.

Petar napominje da je reč o skupom sportu, pogotovo za one koji žele da imaju konja u vlasništvu.

- Ljubav i posvećenost pokazuju se i svakodnevnim boravkom u štali najmanje tri sata. Za mene je to uživanje, a ne obaveza. Posle toliko godina skoro da mi je postalo način života. Kada zbog posla ne mogu da provedem uz konje onoliko vremena koliko to obično činim, svratim bar da ih obiđem. Priznajem, dosta sam se promenio, a veliku zahvalnost dugujem mom treneru Bojanu. Pomogao mi je da iz neke druge perspektive sagledam sve što me okružuje, ali i da poradim na svom karakteru. Morao sam da se "spustim“, postao sam mirniji. Ali, to je proces koji traje, radim na tome.

Do sada nije imao priliku da pokaže svoje jahačko umeće pred filmskim kamerama, ali nam otkriva da je svojevremeno u Bugarskoj radio kao kaskader, kada je snimao za "History“.

- To je manje poznat deo moje biografije. Kaskaderstvo sam probao zbog ličnog iskustva, ne s namerom da se njime ozbiljnije bavim. Filmovi epohe, koji imaju najviše scena sa konjima, skupi su i samim tim retko se snimaju kod nas. Ares i ja čekamo poziv za sledeći projekat te vrste. (smeh) U međuvremenu napisao sam scenario za srednjovekovni akcioni film u kojem Ares ima glavnu ulogu. Poslao sam tekst na konkurs "Filmskog centra Srbije“, čekam rezultate, pa ću videti šta dalje. Nadam se da ću dobiti priliku da realizujem svoje ideje.

Nastavak intervjua pročitajte na sledećoj strani...

Osim u pisanju scenarija, Petar Strugar se prvi put okušao i u ulozi reditelja. Reč je o animiranom filmu "Pogrešni špijuni“, koji u bioskope stiže krajem decembra.

- Za mene je režija jedno sasvim novo iskustvo. Bilo je opušteno i zanimljivo. Postavio sam se kao kolega koji sluša drugog kolegu i usput daje savete i sugestije.

Petrovo pojavljivanje u novoj sezoni serije "Senke nad Balkanom“ naišlo je na odličnu kritiku publike. Pozitivne reakcije stigle su i do njega, a o tome skromno kaže:

- Ja sam od glumaca koji nerado gledaju svoje kadrove, zato mi je mnogo važno ono što čujem od okoline. Sudeći po porukama koje dobijam, mogu da budem zadovoljan. Kada mi gledaoci kažu da uživaju u nekom projektu čiji sam deo, setim se zbog čega sam počeo da se bavim glumom i zašto taj posao i danas radim s ogromnim zadovoljstvom. Danilo Tomasović, lik koji tumačim, zaista je postojao. Interpol ga je označio kao najvećeg dilera na Balkanu. Ostalo je da se prepričava kako je Amerika htela da uvede sankcije Kraljevini Jugoslaviji, jer je taj čovek u ogromnim količinama švercovao narkotike preko okeana. O njemu skoro da nema istorijskih podataka, tako da sam ulogu gradio isključivo na osnovu scenarija. To je, po mom mišljenju, bila bolja opcija, tim pre što nije reč o dokumentarnom, već igranom programu.

Petar Strugar: Potrebno je da glumci ostanu deca do kraja života

Zanimljivo je da je Petar svoj glumački put započeo ulogom Blagoja Marjanovića Moše, koji je takođe istorijska ličnost, a oba puta reditelj je bio Dragan Bjelogrlić.

- Bjela i ja u međuvremenu nismo sarađivali, a kada smo se ponovo našli, imao sam utisak da je vreme stalo. Snimali smo u Barandi, gde je studio. Čim sam kročio u selo, krenuli su "fleševi“. Često mi se dešavalo da kada me neko pita šta radim kažem "Montevideo“, umesto "Senke“, pa se brže-bolje ispravim. (smeh)

Na listi novih poslovnih iskustava mladog glumca našao se i kanal na Jutjubu, koji će uskoro zaživeti. Na njemu planira da prikazuje mini-veb emisiju o ekstremnim sportovima koji su takođe njegova velika strast.

- Ići ćemo redom: ronjenje, taktičko pucanje, alpinizam, ronjenje na dah, podvodni ribolov, jahanje, motori... Već smo snimili jednu epizodu i vrlo smo zadovoljni.

Po svemu sudeći, sledeća bi mogla biti snimljena u Crnoj Gori.

- Nikad nisam preterano voleo prednovogodišnju euforiju, a što sam stariji sve manje mi prija. Imam običaj da 31. decembra odem sa prijateljima u lov na hobotnice. Ljudi rone pod ledom na Antarktiku, zašto ne bismo i mi u Crnoj Gori u decembru? (smeh)