Felon i Đorđe Karađorđević: Oštro oko i puno srce

Felon i Đorđe Karađorđević žive na relaciji Engleska-Srbija, ali sve češće ih možemo sresti u Beogradu. Stariji sin princa Tomislava ne krije želju da u budućnosti sa suprugom još više vremena provodi u zemlji svojih predaka, a možda ovde zasnuje i dom kao što je to učinio njegov brat Mihailo, koji sa suprugom Ljubicom i ćerkom Natalijom živi u Topoli.

Da su poštovaoci srpske tradicije i običaja princ Đorđe i princeza Felon pokazali su na venčanju koje su 2017. organizovali na Oplencu. Tom prilikom nosili su narodnu nošnju i igrali “Kraljevo kolo”.

Zajedničku strast prema sportu i spremnost da se bave humanitarnim radom objedinili su tako što su se angažovali u brojnim udruženjima za najmlađe, a i sami su vrlo aktivni u različitim disciplinama. Mi smo ih nedavno sreli na Kalemegdanu, gde, kad god imaju vremena, posećuju Streličarski klub “Old Town Archery Belgrade”. Sport smo ipak ostavili za drugi deo intervjua, a razgovor smo počeli temom kod koje smo stali kada smo ih poslednji put videli pre tačno dve godine - pričom o venčanju.

- Za mene je to bio izuzetno emotivan čin, osećanja koja su me prožimala ne mogu ni sa čim da uporedim - iskren je princ Đorđe, koji i sada oseća zahvalnost prema svima koji su se potrudili da im taj dan učine nezaboravnim. Među njima su bili brojni prijatelji i članovi porodice koji su došli sa svih strana sveta.

- Srpska kultura i tradicija predstavljaju važan segment naše porodice, čine nas takvima kakvi jesmo, i zato smo želeli da bar deo običaja utkamo u venčanje. Moji roditelji su na njihovoj svadbi nosili narodnu nošnju, pa smo Felon i ja odlučili da i sami to učinimo u znak sećanja na mog oca, koji je izuzetno poštovao srpske korene. Inače, mišljenja sam da od dana ulaska u brak počinjete život iznova, doživljavate nove avanture i iskustva, samo što ovog puta kraj sebe imate osobu sa kojom želite sve to da podelite. Zakoračio sam sa Felon u bajku, ubeđen da život ne može biti savršeniji. Svima savetujem da prate svoje snove.

- Sećam se da mi je tog jutra, pre polaska u crkvu, u stomaku letelo hiljadu "leptirića“. Pogled na Đorđa ispunio me je smirenošću. Pomislila sam: “To je to. Njega sam čekala ceo život.” Kad se prisetim tih magičnih trenutaka, obuzmu me neizmerna ljubav i radost. Počastvovana sam dočekom u kraljevskoj porodici i među narodom - kaže Felon.

U proteklom periodu par se fokusirao na posao, kao što je otvaranje pivare “Princ”, sa željom da starim zanatima daju novi duh i ruho, ali i na hobije, od kojih je većina iz domena sporta. Nećemo pogrešiti ako kažemo da su vešto spojili lepo s korisnim, budući da su se angažovali u raznim humanitarnim projektima čiji je cilj da život najmlađih ulepšaju i olakšaju kroz bavljenje sportom. Princeza Felon, kao iskusan poznavalac karatea i drugih borilačkih veština, u Velikoj Britaniji vodi klub u kojem podučava tradicionalne tehnike samoodbrane, a treninzi su specifični i po tome što predstavljaju spoj ritmičkih pokreta i plesne muzike. Reč je o programu koji je osmislio sensej Greg Francis. Osim toga, pokrovitelj je federacije "IKKAIDO“, najveće svetske dobrotvorne organizacije borilačkih veština za decu sa invaliditetom i decu ometenu u razvoju. S druge strane, princ Đorđe uključen je u rad Kraljevskog rvačkog kluba "Dorćol“.

- To je sjajan klub gde vrhunski profesionalci u rad sa mališanima ulažu i srce i dušu, istovremeno pomažući talentovanoj deci koja, recimo, ne mogu da priušte sportsku opremu. U vremenu kada se mnogi vode isključivo finansijskim interesima, važno je pomenuti takav klub. Da je sreće da ih bude više.

Prinčevski par obećava nam da će u budućnosti dolasci u Beograd biti učestaliji i duži. Kada su ovde, koriste svaku priliku da putuju zemljom, otkrivaju njene lepote, upoznaju se sa kulturnim i istorijskim znamenitostima.

- Volim da obilazim muzeje, umetničke galerije, istorijske lokalitete. Sve što mi može pomoći da bolje upoznam narod, kulturu i običaje. Takođe, rado navraćam u klubove sa živom muzikom uz koju može da se pleše. Obožavam Kalemegdan, sa koga se pruža neverovatan pogled - otkriva priceza.

Upravo u jednoj šetnji Kalemegdanom slučajno je otkrila streličarski klub koji je ubrzo postao jedno od njihovih omiljenih mesta u prestonici. Navraćaju nekoliko puta nedeljno.

- Strastveni sam zaljubljenik u sport, kao svi članovi moje porodice. Odrasla sam igrajući sa braćom i sestrama fudbal, tenis, košarku. Trenirala sam plivanje. Na porodičnim odmorima bavili smo se alpinizmom, mačevanjem, a sa deset godina počela sam da treniram karate. Imam dva crna pojasa, na koja sam neizmerno ponosna. Oprobala sam se i u nekim drugim disciplinama, kao što su džijudžicu ili taj-či. Na spisku aktivnosti koje su me privlačile je i ples - kaže Felon, koja je svojevremeno na "Bogojavljanje“ plivala za Časni krst.

- Mislim da u startu nije znala šta da očekuje, ali čim je skočila u ledenu reku, shvatila je da postoji i druga strana medalje, ona suštinska. Poverila mi je da u budućnosti planira da ponovi to iskustvo - ponosan je princ Đorđe na hrabar i plemenit suprugin čin, a usput otkriva da njegovo interesovanje za sport nije manje od njenog.

- Kao dete veći deo dana provodio sam u prirodi, na otvorenom. Teško me je bilo zadržati u kući. Voleo sam, i danas volim, da isprobavam različite stvari. Zanimali su me fudbal, ribolov, a pre svega karate, kojim se bavim od malih nogu. Trenirao sam MMA i druge borilačke veštine, član sam međunarodne federacije "IWF“.

Zajedničko interesovanje pokazali su i prema streličarstvu.

- Reč je o disciplini koja iz godine u godinu postaje sve zastupljenija, a moram reći da je moja porodica duže već član jednog engleskog kluba. I Đorđe se još davnih dana oprobao koliko je vešt na tom polju. Delim njegovo mišljenje da je taj sport potcenjen i da zaslužuje veću pažnju. Streličarstvo je mnogo više od gađanja u metu. Potrebno je uzeti u razmatranje različite faktore kao što su: smer vetra, udaljenost od mete, brzinu kojom leti strela u zavisnosti od njene širine i dužine, snagu kojom treba zategnuti žicu na luku. Dopada mi se ova veština jer ne samo što jača mišiće nego pomaže boljoj koncentraciji i doprinosi pozitivnom životnom stavu. Negde sam pročitala izjavu koju rado citiram: “Strelica se može “lansirati” samo povlačenjem žice na luku unazad. Kada vas životne nedaće povuku nazad, imajte u vidu da ćete uskoro biti lansirani u nešto veliko.” Dakle, glavu gore i nastavite da ciljate visoko - podelila je sa nama životni moto dvadesetčetvorogodišnja princeza. Njen suprug dodaje:

- Streličarstvo nas uči poštovanju, smirenosti, disciplini. Činjenica da i posle toliko vekova čovek još koristi luk i strelu, da je za neke narode to i sada način života i opstanka, zaslužuje poštovanje.

Oprema se, kažu, može iznajmiti u klubu, što preporučuju svim početnicima pre nego što definitivno prelome žele li da se tim sportom ozbiljnije bave. Na pitanje da li su moguće povrede, odgovaraju:

- Svaki sport može da bude rizičan ako učesnik prethodno nije prošao odgovarajuće treninge. Streličarstvo je u suštini bezbedno, gađate metu koja je jasno označena na određenoj udaljenosti. Nismo doživeli povrede, ali istini za volju treba reći da je bilo blagih bolova u rukama dok nismo naučili da ispravno držimo luk i strelu.

Sportski duh neguju i tako što se nadmeću između sebe.

- Podstičemo jedno drugo kako bismo dali svoj maksimum. Postavljamo ciljeve jer tako znamo da li napredujemo. Ne samo u streličarstvu već i u raznim drugih veštinama. Nekada pobedi on, nekad ja. Važno je da niko od nas nije gubitnik.

Ove reči potvrđuje i princ:

- Rivali smo, ali na zdravoj osnovi. Felon je bolja od mene u određenim stvarima, ja u nekim drugim, tako da smo ravnopravni. Ponosimo se dostignućima onog drugog.

I u sportu i u svakodnevnom životu bračni par Karađorđević korača ujednačenim ritmom. Pred njima je mnogo planova za budućnost, privatnih i poslovnih. Jedna od najvećih želja im je da se dodatno angažuju u humanitarnom radu, kako u Engleskoj, gde su povezani sa crkvom "Sveti Lazar“ u kojoj su se venčali princ Tomislav i princeza Linda, tako i u Srbiji.

- Želeo bih da sledim stope svog oca koji je pomagao stanovnicima ove zemlje na raznim poljima. Kada vidim da su drugi srećni, i ja sam.