Ekskluzivne fotografije: Jovana i Vladan Savić predstavljaju jednomesečnu ćerku Anđeliju

- Svi mi pričaju o neverovatnoj ljubavi i privrženosti očeva i ćerki, ali niko nema tako bogat rečnik da mi opiše taj osećaj. Jedva čekam da uzmem bebu u naručje i da sve troje krenemo u zajednički život. Za mene je porodica smisao postojanja - reči su kojima je Vladan Savić završio intervju za naš magazin nekoliko nedelja uoči Anđelijinog rođenja. Kada su nas frontmen “Magla benda” i njegova verenica Jovana Jocić pozvali da upoznamo jednomesečnu devojčicu koja je njihov život obojila najlepšim bojama, bilo je logično da razgovor nastavimo tamo gde smo stali dok smo iščekivali njen dolazak na svet.

- Šta se promenilo u mom životu za ovih mesec dana? Satnica spavanja, nažalost - priznaje novopečeni tata u prvoj rečenici, uz smeh koji jasno stavlja do znanja da mu besane noći ne predstavljaju tako strašan problem.

- Jeste malo naporno, ne mogu da kažem da nije. Beba se budi na tri sata, i mi sa njom, ali nema lepšeg osećaja nego kad se umiri u mom naručju. To je nešto neopisivo. Satima bih mogao da sedim kraj nje i gledam je kako mirno spava.

S obzirom na to da su skoro svi članovi “Magla benda” pre njega osetili čari roditeljstva, mladi pevač bio je u prilici da iz prve ruke dobije osnovne lekcije.

- Drugari mi i nisu bili od velike pomoći. (smeh) Pre nego što se Jovana porodila naslušao sam se svakakvih priča i, pravo da vam kažem, novu životnu fazu dočekao sam pomalo uplašen. Brinuo sam se kako ću se snaći, da li ću umeti da se staram o bebi na pravi način. Ali, ispostavilo se da je lakše nego što sam mislio.

Na "bejbi-šauer“ zabavi Jovana ga je iznenadila “pokaznim vežbama” koje je za njega spremila, pa je na licu mesta demonstrirao presvlačenje i hranjenje lutke. Interesovalo nas je da li mu je ta “obuka” bila od koristi kad je stigla Anđelija.

- Sa pravom bebom je još lakše, bez šale. Iskreno, još je nisam potpuno sam presvukao, pa možda nisam kompetentan da pričam o tome, ali svakodnevno asistiram Jovani. Pomažem joj sve što treba, a najviše sam angažovan kad dođe vreme za kupanje. Jedan dan sam ostao sam sa Anđelijom nekoliko sati. Posmatrao sam to malo bespomoćno stvorenje koje mi je prepušteno i prvi put me je istinski prožeo osećaj: “E, pa ja sam tata”. To nikad neću zaboraviti.

U kakvom sećanju mu je ostao trenutak kada je prvi put video ćerku?

- Kada se rodila, bio sam sa bendom i Dženanom Lončarevićem u Nišu, tako da sam je prvo video na slici. Emocije su me preplavile u sekundi. To se desilo nekih sat vremena pre nastupa i bio sam ubeđen da neću imati snage da izađem na scenu, a kamoli da zapevam. Mislio sam, čim krenem sa nekom baladom, ima da se rasplačem pred svetom. Međutim, dobio sam neverovatnu energiju i sve je prošlo super. Za svoju dušu opustio sam se uz Dženanove pesme. (smeh) Trenutka kada sam je prvi put video skoro da se ne sećam od uzbuđenja koje me je obuzelo. Više pamtim momenat kada sam je prvi put uzeo u ruke. Nisam se uplašio, ali dok sam je držao u naručju izgledalo mi se da ću eksplodirati od sreće i radosti.

Iako joj je samo mesec dana, Anđelija ima prilično dugu i gustu kosu.

- Tako je rođena. Toliko kose ima da već sada možemo da joj pravimo razne frizure. (smeh) Mada, naši roditelji kažu da smo i Jovana i ja na rođenju bili “kosati”. To je nasledila od nas. Inače, još nismo sa sigurnošću utvrdili na koga više liči. Zavisi u kom trenutku je gledamo. Mene ujutru najviše podseća na moju mamu, uveče liči na Jovaninog tatu. Ali, ko god je zajedno video Anđeliju i mene, rekao je da je moja mini-kopija. (smeh) Neverovatno je kojom brzinom se menja. To naročito primećujem po fotografijama. Iako mi se čini da je ista, vidno je drugačija u odnosu na period od pre deset ili dvadeset dana. U međuvremenu se i “ubucila”. Voli da jede, tu je na mamu.

Na naš komentar da mama ima liniju kao da nije ni bila u drugom stanju, kamoli da se porodila pre mesec dana, Vlada dodaje:

- Istina je, stvarno se vratila u formu začas. Ne znam kako joj to uspeva jer voli da jede i uživa u hrani. Ja nisam neki gurman, jedem samo da bih preživeo.

Iako se profesionalno bavi muzikom, priznaje da mu uspavanke i dečje pesmice nisu jača strana.

- Mislim da na prste jedne ruke mogu da nabrojim pesme za najmlađe koje znam od početka do kraja. Moraću malo da poradim i na tom repertoaru. Primetio sam da joj se sviđa zvuk gitare, pa kad počne da negoduje zbog nečega što joj ne prija ili se zaplače, ja nešto odsviram i ona se odmah umiri. Anđeliji sam posvetio pesmu Olivera Dragojevića “Virujen u anđele”. To sam joj prvo otpevao kad je došla kući. Možda ne delujem tako, ali zaista sam veliki emotivac. To naročito dolazi do izražaja sad kada sam postao otac - čim počnem da pričam o ćerki, na ivici sam da se rasplačem od sreće. Evo, izdržaću i neću zaplakati do kraja intervjua.

Prethodnih desetak dana članovi benda bili su na kolektivnom godišnjem odmoru, a pevač se nije odvajao od supruge i bebe.

- Nismo nigde putovali jer je Anđelija suviše mala, ali pošto lepo napreduje možda u septembru sa njom odemo na produženi vikend. Mnogo smo radili u proteklom periodu i tek nas očekuju brojni nastupi, a ja nisam baš siguran da sam se dovoljno odmorio. Naš bend je poznat po tome što svaki koncert odsvira sa mnogo energije i ljubavi, a ljubav mi svakako ne manjka. Anđelija mi daje snagu za sve što radim, prosto zaboravim na umor. Od jeseni kreću svirke širom zemlje i regiona, i pomalo sam setan što neću biti uz nju koliko bih želeo. Ali, računam na Jovanu koja je neumorna u fotografisanju. Za ovih mesec dana nakupio sam u telefonu više od dvesta Anđelijinih slika. Nema ništa lepše nego kad me posle nastupa sačeka poruka od kuće.