Aleksandra Gudelj: Već sutra bih mogla da rodim i četvrto dete

 

-Hvala na komplimentu, ali nisam sigurna da sam dovoljno kompetentna da govorim o tome, skromno nam je uzvratila Aleksandra Gudelj kada smo joj predložili da uradimo intervju na temu kako imati perfektnu liniju samo četiri meseca posle porođaja, i to trećeg. Televizijska voditeljka, mnogim gledaocima omiljena “loto-devojka”, u februaru je na svet donela ćerku Emiliju, koju su s radošću prigrlila braća, osmogodišnji Milijan i tri godine mlađi Damjan. Upravo zbog dece, kojoj u ovom periodu želi da bude na raspolaganju 24 časa, o povratku pred kamere neće razmišljati pre isteka porodiljskog odsustva. Oslonac u životu joj je suprug Veljko, koji u svakoj prilici ističe kako mu laska što kraj sebe ima ženu kao što je Aleksandra, a i ona s jednakim ponosom govori o svojoj jačoj polovini.

Susret sa Aleksandrom počeli smo konstatacijom da će brojne žene, unapred uplašene zbog fizičkih promena koje trudnoća i porođaj nose, kada vide njene fotografije, zaključiti: “Ako ovako izgleda majka troje dece, nemam zašto da brinem.”

- Činjenica je da nije svaka žena posle porođaja vitka, ali ja zaista nisam merodavna da polemiše o tome. Najbolji opis mog “slučaja” čula sam od jedne prijateljice: “Ti imaš ludačku sreću!” Zaista je tako. Doduše, ima nešto malo i u genetici. (smeh) Tri puta sam bila u drugom stanju ali, bez preterivanja, trudnoće nisam ni osetila. Iako sam dva puta nosila dečake, a jednom devojčicu, sve je bilo identično. Jedino sam sa Emilijom u nekoliko navrata osetila blage mučnine, i to je sve što se tiče tegoba. Radila sam do devetog meseca, putovali smo kad god bi nam se ukazala prilika, maksimalno sam bila aktivna. Ako postoji tajna, onda se ona krije u mojoj nepresušnoj energiji i pozitivnom stavu prema životu. Nisam sklona dramama, ni preuveličavanju stvari. Trudnoća je za mene sasvim normalno stanje, osim što u tom periodu imam malo veći stomak. (smeh)

Zgodna voditeljka priznaje da je često pitaju, što u šali, što u zbilji, u čemu je tajna njenog izgleda, ali ona nema adekvatan odgovor.

- Verovatno to nije nešto čime se treba hvaliti, ali istina je da ne pamtim kada sam privirila u teretanu. Ne vežbam, ali sam aktivna majka. Sa decom svaki dan idem u šetnje po kraju ili ih Veljko i ja “popakujemo” u kola, pa odemo do Ade ili Košutnjaka. Sami odgajamo decu, nemamo dadilje, a ja sam uverena da to što sam neprekidno u pokretu čini dobro mojoj figuri. Osim toga, nikada nisam imala probleme sa viškom kilograma. Svaka trudnoća mi je donela po 10 kila koji bi, posle porođaja, nestajali kao rukom odneti.

Na osnovu ličnog iskustva Aleksandra svim trudnicama savetuje da se hrane uobičajeno, a ne da jedu za dvoje.

- Trudna sam i mogu sebi da dam oduška tako što ću jesti sve što poželim, nikako nije dobar rezon. Trudnoća prođe za devet meseci, a višak kilograma ostaje. Bebi ništa ne znači to što majka jede duplo više, naprotiv. Ako žena pojede gajbicu voća, neće plod snabdeti vitaminima, već će ga ugroziti prekomernim unosom šećera. Poenta je jesti zdrave obroke, umereno i redovno. Toga sam se i sama pridržavala, pa nije bilo potrebe da se odreknem bilo koje namirnice, još manje da kasnije držim dijete i izgladnjujem se. Moram opet da pomenem dobru genetiku. Uostalom, kako drugačije da objasnim to što posle tri trudnoće nemam nijednu striju? Dobro je poznato da ne postoji čarobna krema koja preko noći telu može da vrati stari izgled. Stvarno sam imala sreće.

U njenom garderoberu praktično ne postoji odeća za trudnice.

- Dok sam čekala Emiliju kupila sam dve malo komotnije haljine, kad sam bila u devetom mesecu. Inače sam nosila odeću koju imam odranije. Moj konfekcijski broj je XS, u trudnoći pređem na S, a onda se vratim na staro. Tako je bilo sva tri puta. Dve nedelje posle ćerkinog rođenja mogla sam da uđem u omiljene farmerke. Tri kilograma viška, koja sam imala po izlasku iz porodilišta, stvarno nije bilo teško eliminisati.

Nastavak intervjua pročitajte na sledećoj strani...

Iako je deci konstantno na raspolaganju, a uz to svakodnevno kuva ručak za porodicu i bavi se tekućim obavezama, uspeva da nađe vreme za tipično ženska zadovoljstva.

- Kad god mogu, odem do kozmetičara ili frizera. Volim da izgledam lepo i negovano, a i Veljku laska što kraj sebe ima ženu kao što sam ja. On je moj ponos, moj vetar u leđa, i sve što dobijam od njega uzvraćam mu u istoj meri. I moja i njegova mama rade, ali kad nas dvoje želimo da izađemo ili imamo nešto da obavimo van kuće, spremne su da nam pomognu. Bolje reći, dođu da uživaju sa unucima. Tu je i Veljkov otac, koji je car! Imam najbolju svekrvu i svekra na svetu. Primera radi, dok smo čekali Emiliju, svekar mi je svaki drugi dan donosio voćnu salatu koju je sam pravio. “Snajka, moraš da unosiš vitamine, trudna si,” govorio mi je brižno. Srećna sam što imam skladnu i blisku porodicu. Veljko ima brata, kao i ja, i svi smo na okupu.

- Šta je 35? Samo broj i ništa više - uz osmeh konstatuje Aleksandra koja je pre nekoliko dana napunila 35 godina i tim povodom priredila proslavu za prijatelje.

- Svi starimo, to je normalan životni proces. Ne plašim se godina, niti ih krijem. Naprotiv, s ponosom ih ističem, tim pre što sam do sada ostvarila sve što sam želela: završila sam fakultet, zaposlila se, udala sam se za čoveka koga obožavam, rodila troje dece... Neću kriti godine ni kada budem imala 55, jer verujem da ću se i tada dobro osećati u sopstvenoj koži. To je stvar duha. Putovaću i uživati u životu. Baviću se porodicom. Možda ću čekati unuče. (smeh)

Do tada će nastaviti da uživa u svakodnevici ispunjenoj dečjom grajom, smehom, zagrljajima.

- Kad me pitaju planiramo li proširenje porodice, uvek odgovorim da bih, što se mene tiče, sutra mogla da rodim i četvrto dete. Ali, suprug i ja se mnogo volimo. Imamo neke naše trenutke koje nikome ne damo. Kad uspavamo decu, posvetimo se jedno drugom, gledamo serije i filmove, pričamo i smejemo se, volimo se i mazimo. Ujutru uživamo u zajedničkom ispijanju kafe. Dečaci se odlično slažu i posle buđenja neko vreme provedu u igri, a od kada je stigla Emilija, čim otvore oči, trče do njenog kreveca. Onda pričaju sa njom, zabavljaju je, grle i ljube. Baš su brižni. Verujem da će jednog dana sve što su naučili u kući preneti na svoje devojke. Kada bismo imali još jedno dete, mislim da bismo morali da angažujemo dadilju, a to ne želimo. Za sada sve stižemo i super funkcionišemo. Pet je naš srećan broj, ako zanemarim činjenicu da u domu imamo psa, zeca, ribicu... (smeh)