Mirjana Bobić Mojsilović: Kreativnost kao beg od melanholije || Hello Magazin!

Jedna od najuspešnijih žena na našoj javnoj sceni Mirjana Bobić-Mojsilović oduvek je plenila kako svojim izgledom, osmehom na licu, tako i elokventnošću i nepresušnom energijom. U neprestanom traganju za lepim, neistraženim i neotkrivenim, detinje radoznala upija svet oko sebe i svoje impresije na najlepši način slaže u štivo ili ih pretače u slike. Nedavno je otvorila izložbu pod nazivom „Boje, svetlosti, ljudi“, a priprema i novi roman. U svojim slikama stalno obitava na južnim morima, a ljudi, lica na platnu su uvek kao na starim fotografijama. Načela ove stamene žene su rad, dobrota i poštenje, čemu uči i svoju kćerku Milu, koja joj je najveća podrška u životu i čije kritike pomno sluša i uvažava. Kćerka šarmantne spisateljice čita sve njene rukopise i uvek ima neku konstruktivnu sugestiju. Mirjana priznaje da ju je majčinstvo mnogo promenilo, da je kao roditelj popustljiva i da uvek uči i o sebi i o drugima. Za magazin „Hello!“ ova umetnica govori o umetničkom porivu da svoje najtananije emotivne doživljaje prenese na papir ili platno, što su za nju najradosniji trenuci. Ističe da ne sakriva tugu osmehom i da je muškarci ne osvajaju, jer bi to značilo da im se pokorava, a ona to ne želi.
Emotivni život ste uvek krili od očiju javnosti, zbog čega ste raskinuli dvogodišnju vezu sa sportskim menadžerom Dušanom Odžaklićem?
- Jednom sam se opekla i rekla koju reč više o privatom životu. Više mi se ta greška neće ponoviti. O tome ne želim da govorim.
Šta treba da ima muškarac koji bivas osvojio?
- Treba da bude opušten, čovek koji je zadovoljan sobom. Mene niko ne može da osvoji, jer osvajanje znači pokoravanje. Može samo da me oduševi i izazove moje divljenje. Verujem u ljubav i kada volim, ne kalkulišem, već to pokazujem i delima i rečima.
Da li je ljubav jedan od vašihpokretača?
- Moj jedini pokretač u životu je radost stvaranja, to je nešto kao probuditi dete u sebi. Biti radoznao i radostan. I to je sve.
Na koji način ste vaspitali kćerku, kojim životnim principima i kodeksima ste je učili?
- Poštenje, rad, dobrota i da prečice ne postoje. To su moja pravila. Ostalo je sve moglo da bude i labavo.
Otvorili ste izložbu pod nazivom ,,Boje, svetlosti, ljudi”. Zbog čega taj naziv i kako su nastale vaše nove slike?
- Slike su rađene tehnikom akrilik na platnu, i na njima su uvek ljudi, lica, kao na starim fotografijama. Ljudi pored velike vode, na moru, pored brodova, svetionika, školjki na plažama. Tako ja u mojim slikama neprestano obitavam na južnim morima, zbog toga se i izložba tako zove.