Mihano Momosa: U domu modnog čarobnjaka || Hello Magazin!

Divne ženstvene haljine koje odišu elegancijom, šikom, nenametljivom klasikom i lepršavim šarmom, osvojile su Beograđanke tokom Nedelje mode 2011. godine vinuvši na naše modno nebo mladog kreatora Mihaila Anušića, osnivača brenda Mihano Momosa. Posle vrtoglavog uspeha revije, kreacije tridesetogodišnjeg Zrenjaninca postale su nešto što svaka modno osvešćena žena na ovim prostorima mora da ima u svom garderoberu. Ako se pitate gde crpi inspiraciju, odgovor je uvek isti – pronalazi je u ljubavi i u svakodnevnim životnim emocijama koje se kriju u njemu ili koje otkriva u drugima.

- Moda mi je nekako oduvek bila poznata i bliska. Ali, početak stvaranja imena bio je uzbudljiv i neizvestan. Najteži deo je ostati svoj, od inicijalne ideje pa sve do piste, s obzirom na to da ima raznih prepreka zbog kojih se lako može izgubiti početna vizija i otići u sasvim drugom smeru. Važno mi je da budem veran sebi, do kraja, dosledan ideji koja je okidač za sve ostale inspiracije. Neću otkriti nikakvu epohalnu tajnu ako kažem da za uspeh treba mnogo rada, discipline, vere i malo sreće – objašnjava sad već renomirani kreator, čiji su zaštitni znak unikatne haljine izrađene od najfinijih materijala besprekorne izrade, i koji u svakoj ženi uspeva da probudi uspavanu princezu.

Dela njegovih ruku i mašte izviruju iz ormara mnogih poznatih dama. Sada je, međutim, Hello! Fashion zavirio u dom talentovanog dizajnera i upoznao se sa njegovim kreativnim redom, posebno sa neredom. A svakom ko prvi put uđe u stan već posle nekoliko trenutaka jasno je da tu živi osoba koja se bavi modom. Neko ko ima stila i ukusa napretek, što su danas osobine od neprocenjive vrednosti. Neko pun ljubavi, osnovnog resursa koji ga pokreće.

Mihailo najviše voli da svoje zamisli pretvara u delo radeći u kućnom ambijentu, jer dom doživljava kao utočište u kojem ima slobodu da bude svoj, bez ikakvih maski i opterećenja. Sve je podređeno ušuškanom komforu, jednostavnosti i želji za čistim, otvorenim prostorom.

- Svaki novi radni dan za mene je izazov. Počinje oko deset časova pre podne, kada najpre složim haljine po redu na štendere, tako da se izloženi modeli uklapaju u moje estetske zahteve. Pauza za ručak je obavezna, a svaki slobodan trenutak koristim da napravim nekoliko dobrih fotografija koje posle objavljujem na društvenim mrežama. Da, sve fotografije radim sam, osim onih koje su deo lookbook-ova - kaže Mihailo.

Odlučan u nameri da prostor u kojem živi bude, pre svega, neopterećujuća oaza hedonizma, ne pridržava se nikakvih principa za uređivanje enterijera, osim možda nekih sopstvenih. Zbog prirode posla kod kuće ne provodi onoliko vremena koliko bi voleo, tako da u stanu uglavnom boravi u večernjim satima. U tim opuštenim trenucima najviše mu prija garderoba koja mu omogućava udobnost i opuštenost, kao što su trenerka ili pidžama, nikako nešto što bi ga ograničilo. Pošto u životu uvek glasa za minimalizam, i u njegovom domu preovladava svedenost.

- Nijedan predmet ne dominira prostorom. Dekoraciju sam koristio u razumnoj meri, a posebno mesto zauzima album sa slikama iz detinjstva. Rekao bih da je ceo garderobni deo kreativni nered. Iako mi je spavaća soba omiljena prostorija, najviše vremena provodim na kauču u dnevnoj.

Mada odiše duhom minimalzima, njegov dom je vrlo živ. Živim ga čine i dva vesela psa, koji predstavljaju važan deo Mihailove svakodnevnice.

- Šarpej je moja prva ljubav. Još kao srednjoškolac zaljubio sam se u tu rasu, koju smatram veoma posebnom. Nedavno sam gledao jedan klip sa detetom i bulterijerom, i istog časa shvatio da će on biti novi član naše porodice. Moji ljubimci zovu se Zevs i Tito. Gde sam ja, tu su i oni, svaki deo stana pripada njima koliko i meni. Ne bih mogao da zamislim život bez psa. Pored njega nikada nisi sam i uvek si nekome sve na svetu.

Iako u šali priznaje da on i kuhinja nisu baš najbolji prijatelji, mladi kreator nam otkriva da s vremena na vreme voli da spremi neka fina jela. Za posebne goste.

- Kuvanje zna da me smiri i da mi skrene misli kada sam preopterećen. Uživam da pripremam paste. Prijatelji su za mene najveće blago, nešto što moj život čini ovako lepim i ispunjenim. Kuća bez njih je apsolutno nezamisliva, a večere sa najbližima su neprocenjive. Retko izlazim, i u ovoj životnoj fazi smatram da su izlasci gubljenje vremena. Zato se uglavnom opredeljujem za druženja u kućnoj atmosferi. Gotovo da se i ne družim sa poznatim ličnostima ili klijentima, jer se trudim da ne mešam privatni i poslovni život.

Primetno je da stanom vladaju bela i siva, čiste i jasne boje koje deluju umirujuće. Kada je donosio odluku o tome kakve će nijanse dominirati, vodio se geslom simple is a must. U tinejdžerskim godinama, zidove njegove sobe umesto tapeta prekrivali su posteri ličnosti kojima se divio, kao na primer Nik Karter, Monika Seleš i Gven Stefani. Mihailo ne spada među pasionirane kolekcionare umetničkih predmeta, poput mnogih njegovih kolega, i nema običaj da donosi suvenire s putovanja, što inače rade turisti i svi oni koji imaju prilike da često menjaju meridijane. Uvek se rado vraća Parizu i rodnom Zrenjaninu, a u mestima koja posećuje pronalazi i inspiraciju za svoje kolekcije.

Kuća sa velikim dvorištem i vrtom ili stan u centru grada? Pitanje nije bilo teško, jer se Mihailo odlučio za prvu varijantu pre nego što smo uspeli da stavimo tačku na znak pitanja. Iako veruje da dom živi ukoliko je oplemenjen i biljkama, on ima samo jedan bonsai. Ponovo minimalizam na delu.

- Omiljeni komad nameštaja mi je specijalni sat koji su za mene napravile naše scenografkinje Ksenija Josifović i Miroslava Đorđević. Među značajnim uspomenama svakako su slike i knjige. Moj porodični stan bio je prepun knjiga, pa sam deo njih preneo i u ovaj prostor. Ali, moram priznati da sam prilično lenj za čitanje, za šta su najčešće krive brojne obaveze. Trenutno čitam `Maktub` Paula Koelja. Posebno mesto u mojoj biblioteci zauzima `Vogue UA`, zato što se u njemu nalazi prvi članak koji je neki `Vogue` objavio o brendu `Mihano Momosa`.