Jelena Gavrilović: Današnje žene su se malo ulenjile, te ne daju sebi priliku da budu ženstvene || Hello Magazin!

Hrabrost i samopouzdanje glumice Jelene Gavrilović, koje je stekla poslednjih godina, ogleda se i u njenom stilu odevanja koje se menja uporedo sa njenom ličnošću. Modne eksperimente na koje ranije nije bila spremna sada rado sprovodi u delo, a u malim poigravanjima sa garderobom podjednako uživa kao i u svojim ulogama. Dugonoga lepotica jedinstvenog stila od detinjstva prati modu, njen najdraži hobi, a umesto u šopingu više uživa u prepravljanju starih odevnih komada, koje je nasledila od mame i ostalih članova familije. Njena posebna pasija i ljubav su šeširi koje često kupuje, te poseduje zavidnu kolekciju, a kada je reč o zimskim komadima, najradije uživa u bundama od prirodnog krzna.

Spadate u žene koje neguju autentičan stil odevanja, volite li modu od malih nogu?

- Od detinjstva sam volela da se šminkam i presvlačim, a najviše sam se radovala maskenbalima kada bih imala priliku da budem neko drugi. I danas u svom poslu uživam da budem u različitim ulogama, a kostimi su takođe sastavni deo čitave igre.

Prošli ste različite modne faze?

- Naravno, postojao je period kada sam konstantno nosila pocepane farmerke i košulju, pa me je čak nastavnica jednom zbog toga vratila kući da se presvučem. Većina devojčica tokom puberteta kada im se menja telo teško prihvataju te promene, pa onda imaju period kada stalno nose široku garderobu, koju sam svakako i sama prošla. Mnoge moje stilske faze danas su mi pomalo čudne, ali sve je to sastavni deo odrastanja.

Jeste li imali periode kada ste želeli da izgledate starije, te ste se mnogo šminkali ili stalno bili u visokim potpeticama?

- Takvu fazu nikada nisam imala. Čak ni danas ne volim da se šminkam i da nosim potpetice u dnevnim varijantama, ali zato za večernje izlaske, naročito kada u posebnim prilikama, volim da budem doterana. Kod mene se jako razlikuje dnevna od večernje garderobe i nikada nisam bila od onih devojaka koje se obuku tako da u istom stajlingu mogu da odu na dnevnu kafu, ali i na večernji koktel. Kod mene je to drugačije, ili sam obučena kežual ili sam od glave do pete skockana.

Volite li da izgledate glamurozno kada prilika to zahteva?

- Obožavam i nimalo mi ne pada teško da se sređujem. Za premijere ili drugi večernji događaji mislim da je jako važno da to ispoštujemo i svojim stajlingom. Za mene je to na neki način i poštovanje mog posla. Današnje žene su se malo ulenjile, te ne daju sebi priliku da budu ženstvene. Svakako, i ja volim farmerke i odlično se osećam u njima, ali to ne znači da ću sebe lišiti mogućnosti da izgledam elegantno. Uživam i u eksperimentima kada idem na večernje događaje, mada moram da priznam da sam imala i dosta promašaja.

Koji je bio vaš najveći stilski promašaj?

- Jako se dobro sećam toga, ali ne bih da otkrivam pošto bih najradije to zaboravila. Ali, bilo je više promašaja. Dešava se, čovek greši.

Na vama se često mogu videti i vintidž komadi, kako dolazite do njih?

- Moja mama je sačuvala mnoge svoje stvari, tako da sada imam prilično bogat fundus sa vintidž komadima odakle često izvlačim pojedine komade koje potom prepravljam i nosim. Taj proces prepravki i osmišljavanja kako bih neki od tih komada mogla da iskoristim za sebe predstavlja mi veliko uživanje. Mislim da ljudi greše kada bacaju stare stvari. Naravno, uvek ima komada za koje ste sigurni da ih nikada više nećete nositi i dobro je pokloniti ih nekome, ali većinu bi trebalo da sačuvamo i odložimo u velike kofere, jer se moda vraća. Da moja mama nije to radila, ja sada ne bih imala čime da se igram.

Za vaš stil je karakteristična i ljubav prema krznu i šeširima, daju li vam ti komadi potreban osećaj ženstvenosti?

- Svakako, i ne slažem se sa uvrženim mišljenjem da bi samo žene u godinama trebalo da nose krzno. Mislim da ono jako dobro pristaje i mladim osobama, samo što ga one nose na drugačiji način. Slično je i sa šeširima. Obožavam taj asesoar i stalno sam u potrazi za novim modelima. Baš sam pre nekoliko dana poručila jedan novi i jedva čekam priliku da ga ponesem.

Kakav je vaš stav prema društvima za zaštitu životinja koja se protive nošenju krzna?

- To su uglavnom ljudi koji negoduju zbog nošenja krzna, a onda odu i kupe hamburger. To je moj stav o tome.

Da li vam se s godinama menja i stil oblačenja?

- Menja se, ali kod mene se taj proces odvija nešto drugačije nego kod drugih žena. Ja s godinama postajem smelija i sve češće eksperimentišem garderobom, što je većina radila u ranoj mladosti.

Međutim, moj život je takav da mi se mnoge stvari dešavaju obrnutim redosledom, pa me ne čudi što se to dešava i sa mojim stilom.

Jeste li i glumu zavoleli zbog mogućnosti da eksperimentišete garderobom?

- Ne, glumu sam zavolela iz potpuno drugih razloga. Naime, dok sam bila devojčica bila sam jako povučena i stidljiva, te je odlazak na dramsku sekciju zapravo bio prilika da se oslobodim. Zaista ti časovi su mi pomogli da počnem da se osećam sigurnije i smelije, a na tom putu sam se i zaljubila u glumu. Volim da kažem da kako sam ja pronašla glumu tako je i ona mene. Volim svoj poziv pre svega što mi omogućava da budem mnogo više nego što jesam. Mogu da budem šta god poželim, što je, naravno, samo teoretski tačno, jer ne biramo mi uloge, već to rade drugi umesto nas. Ali, svakako sam pronašla sebe u glumi kao što sam i u modi pronašla svoj hobi. Volim da pratim domaću i svetsku modnu scenu, i to mi takođe prija.

Zahvaljujući glumi stekli ste samopouzdanje koje vam je nedostajlo u detinjstvu?

- Ne mogu da kažem da nisam imala samopouzdanje, ali sam se razlikovala od druge dece po tome što sam bila povučena i tiha. Recimo, još od vrtića volela sam da pevam i da nastupam pred drugom decom, ali sam u razgovorima bila stidljiva i nisam se mnogo družila sa vršnjacima. Tako je odlazak na dramsku sekciju bio i prilika da steknem prijatelje. I zaista, ljudi sa kojima sam se tamo upoznala ostali su mi prijatelji sve do danas i kada ih vidim, imam utisak da sam srela člana svoje porodice.

Vaš posao iziskuje stalnu borbu, pre svega sa samim sobom, osećate li često pritisak zbog toga?

- To je tačno, jer to što neko završi glumu ne znači da je glumac. Mnogi posle fakulteta odigraju dve ili tri uloge i onda ih život odnese na potpuno drugu stranu. Naročito je teško kada ste žena jer je u literaturi mnogo manje ženskih likova, što je dodatna otežavajuća okolnost. Zato mi konstantno moramo da se trudimo i dokazujemo pre svega sebi samima, a najvažnije od svega je da nemamo velike pauze u poslu jer je potrebno biti u treningu.

Koliko je u vašem poslu važna lepota?

- Lep i negovana izgled bitan je svakoj ženi i važan je svakako i za našu profesiju. Ima mnogo lepih i mladih glumica koje predivno izgledaju, ali najvažnija je unutrašnja lepota, kao i to da žene dopuste da dostojanstveno stare.

Kakav je vaš odnos prema godinama?

- Posle tridesetog rođendana uhvatila me je panika zbog starenja, a potom sam shvatila da su tridesete odlične godine za ženu, jer još izgledamo mlado, ali smo sada mnogo mudrije. Nikada se ne bih vraćala unazad, jer mi je svaka nova godina bolja i sve više uživam u njoj. Naravno, ovo je i period važnih odluka kako na profesionalnom tako i na privatnom planu. Sada je svaki partner potencijalni čovek sa kojim ćemo osnovati porodicu i provesti ostatak života, tako da treba voditi računa o mnogim stvarima koje su nam nekako bile oproštene dok smo bili mladi. Međutim, ja sada zaista osećam da sam spremna za velike životne korake i to mnogo više nego kada sam bila u dvadesetim.

Već nekoliko meseci ste u novoj emotivnoj vezi, zbog čega o tome ne želite da govorite javno?

- Zato što sve što ja kažem ostaje zauvek zapisano, a postoje ljudi kojima nimalo ne prija da se nađu u medijima. Mislim da je najbolje da pustim da vreme pokaže kako će se stvari odvijati.

Tvrdite da ste u godinama kada vam je svaki partner potencijalna ljubav za ceo život, šta vam je najvažnije pri tom izboru?

- U ljubavi nema racionalizacije ni kalkulacije. Ne može ništa da se izračuna kada je reč o odnosima sa ljudima, pa se ja zato najradije vodim intuicijom. Nema pravila u ljubavi, zato kažu da je ona često slepa. Nekada jedan susret može da vam promeni život i to su situacije koje ne možemo da kontrolišemo.

Vodite li se često kroz život intuicijom?

- Da, i gotovo nikada me nije izdala. Tačno znam kada radim nešto dobro za sebe, a kada na svoju štetu. Mislim da je dobro rukovoditi se unutrašnjim osećajima, jer čak i kada nas oni ne odvedu na put koji smo planirali uglavnom nas odvedu do onog što je zapravo bilo namenjeno nama.

Nedavno ste napunili trideset četiri godine, jeste li slavili rođendan?

- Ove godine rođendan sam slavila gotovo sedam dana. Počela sam da slavim na `Kustendorfu`, a nastavila kada sam se vratila u Beograd. Kada smo kod naše priče s početka razgovora, da se kod mene sve dešava obrnutim redosledom i primer rođendana je dobar. Kao mlada nisam volela svoje rođendane, a što sam starija sve ih rađe slavim.

Sve je više vaših kolega koji odlaze u inostranstvo, maštate li i vi o svetskoj karijeri?

- Svi mi volimo da radimo u koprodukcijama jer je i suština u tome da sarađuješ sa što više različitih umetnika. Međutim, ja bih najviše volela da igram u nekom dobrom domaćem filmu, koji bi postigao uspeh u inostranstvu. Mislim da mnogi glumci koji jure u Ameriku greše, što pokazuje i činjenica da je samo nekolicina njih uspela i ja imam veliko poštovanje prema tim ljudima, jer nije lako otići, a naročito je teško kada ste u poznim godinama. Međutim, mislim da je mnogo bolje biti fokusiran na evropski film koji bi eventualno postigao svetski uspeh. Ali, takve stvari u životu moraju da ti se nameste.