Igor Todorović: Poražavajuće je saznanje da devojke u Srbiji kupuju cipele za izlazak

 Diploma prestižne rimske Akademije visoke mode “Koefia” Igoru Todoroviću daje reputicaju osobe čija se reč u svetu mode poštuje, a svaka nova kolekcija željno iščekuje. Po prirodi studiozan i odgovoran, na “idealne uslove” za prvu samostalnu reviju čekao je čak dve decenije.

- Svih tih godina stizala mi je kritika predsednika škole koju sam pohađao: „Divno je to što radite u medijima, ali mi smo vas obrazovali za nešto drugo” - priseća se dizajner, čije haljine imaju magičnu moć da se u njima svaka žena oseća kao Pepeljuga koja je krenula na bal.

Kao stilista sarađuje sa najeminentnijim ljudima u zemlji, uključujući predsednika države, ali iskreno priznaje da njegova petnaestogodišnja ćerka Sofija, buntovna kao svaka tinejdžerka, ne misli da bi on trebalo da definiše njen stil. Supruga Gordana i on nastoje da svoju jedinicu vaspitavaju u duhu vrednosti za koje veruju da nikad ne izlaze iz mode, a to su pre svega pristojnost i odmerenost.

Iako rado razgovara sa novinarima, Igor Todorović meri svaku reč, vodeći se devizom da je spontanost precenjena, a intervju za “Hello!” započeli smo sumiranjem utisaka iz Šangaja, gde je nedavno boravio na “Nedelji mode”.

- U Šangaj sam otišao zahvaljujući Jeleni Ivanović koja je, sa njenim kineskim partnerima, napravila sjajnu promociju srpske mode. Sa nekoliko kolega iz Srbije učestovao sam na “Nedelji visoke mode”, na kojoj smo bili odlično prihvaćeni. Moja vizija Kine, pre nego što sam je video, bila je na tragu romana Perl Bak. (smeh) Kina je sve samo ne to, a u mnogo čemu je već zakoračila u 23.vek. Iz Šangaja smo se vratili inficirani čudima koje smo videli, samo je pitanje kako će svako od nas to iznedriti kroz svoj kreativni rad. U delu moje nove linije koja će se predstaviti u prodaji krajem avgusta ima i duha Kine. Ne zove se slučajno “Deconstructed”.

Gde je Srbija u odnosu na Istok, a gde u ondosu na Zapad?

- Mi smo izuzetno kreativna i aktivna nacija. Imamo puno talentovanih ljudi koji prkose teškoćama i vredno rade na promociji svoje priče. Mislim da, uprkos raznolikosti tržišta, možemo da nađemo svoje mesto i na Istoku i na Zapadu, jer ono što objedinjuje te dve hemisfere je ljubav prema autentičnosti, prema rađenom po meri.

Kad smo kod autentičnosti, kažu da se nigde u svetu ne mogu sresti devojke koje su usred bela dana obučene kao naše.

- Tako je, nažalost. Usvojili smo estetiku o kojoj bismo naširoko mogli da diskutujemo. Nije retkost da prelepa devojka nakaradnim načinom oblačenja unizi sebe i predstavi se u pogrešnom svetlu, a da toga nije svesna. Za mene je bila poražavajuća informacija da devojke kupuju cipele za izlazak, a one su obično takvog kvaliteta da i mogu da posluže za jedan subotnji provod.

Svojevremeno ste u emisiji “Šopingholičarke” davali praktične savete. Mogu li emisije tog žanra da budu od pomoći?

- Mnogi nisu svesni da im je potreban savet, što se donekle može opravdati fazom odrastanja. Ukoliko bismo se potrudili da razumemo način na koji mladi gledaju na svet, možda bi se i moglo uticati na njih. Skloni smo da osuđujemo, ne nudeći alternativu.

Smeta li vam što uz vaše ime, iako ste dizajner, često ide i odrednica stilista?

- Biti stilista je u opisu posla dizajnera, ali to nije moja primarna vokacija. Studirao sam Akademiju visoke mode ne da budem stilista. U nekoj gruboj podeli stilista je interpretator, a dizajner autor. Svakako da više uživam u autorstvu nego u interpretaciji.

Šta mislite o “dizajnerima” koji od obrazovanja imaju dobru volju da se bave tom profesijom?

- Ta pojava je prisutna svuda u svetu, ne samo kod nas. Problem je u nepostojanju kategorizacije. Svi se stavljaju u istu grupu, što je nedopustivo.

Postoji li u Srbiji visoka moda?

- I danas se smejem šali jedne koleginice da je mogla da napavi i višu modu da je više potrošila. Kod nas postoji pogrešna slika o visokoj modi, svest da je to nešto što određuje cenovnik. Ljubav prema onome što sam učio u Italiji i utopistički duh teraju me da povremeno napravim komad za koji unapred znam da neće imati upotrebnu vrednost, već ću ga sačuvati kao eksponat. Visoke mode u pravom smislu reči kod nas nema, ali ima onoga što potpada pod unikatni ručni rad.

Poražavajuće je saznanje da devojke u Srbiji kupuju cipele za izlazak, a one su obično takvog kvaliteta da i mogu da posluže za jedan subotnji provod

Oblačili ste i oblačite mnoge poznate ličnosti. Šta je preduslov da sa nekim započnete saradnju?

- Nečija javna manifestacija podrazumeva dosta toga što morate da proučite i znate, ne možete tek tako da kažete „obući ću te, nije problem”. Uvek sam se trudio da iza posla koji radim stanem ozbiljno i odgovorno. Ako procenim da se ne uklapam u neku priču, prvi ću reći da mi tu nije mesto.

Koju poslovnu ponudu biste odbili uz konstataciju: “Nema tih para”?

- Odbio bih zadatak na koji ne znam da odgovorim, ili onaj koji se kosi sa mojom estetikom. Da sam prihvatio sve što mi se nudilo u dosadašnjoj karijeri, danas bih bio miran po mnogim pitanjima.

Stoji li između reči “novac” i “stil” znak jednakosti?

- Nikako, to je pogrešna floskula. Stil se gradi i evoluira, a ja poznajem mnogo ljudi koji i bez previše novca izgledaju bez greške.

Da li vam je neko, osim mene prilikom dogovora za intervju, ponudio da vas obuče stilista?

- Niko nikada. To je bilo senzacionalno. (smeh) Razumem vaš profesionalizam, ali priznajem da sam ostao zatečen. Lakonski sam odgovorio da ne treba, ali sam kasnije pomislio: “Možda je trebalo da prihvatim, da vidim kako me drugi doživljavaju.”

Kako vi vidite sebe u modnom smislu?

- Kao čoveka dosadnog u spoljnoj manifestaciji. U studentskim danima voleo sam da eksperimentišem odećom, nosio sam boje zbog kojih bih se danas zapitao da li treba da razgovaram sa psihijatrom. Šalu na stranu, nisam odlazio u ekstrem, jer to nije deo mog karaktera. S vremenom sam počeo da se oblačim skoro pa uniformisano; dominantne su teget-plave varijante, pa ako u kombinaciju ubacim belu košulju, moji najbliži to dožive kao drastičnu promenu.

Za šta niste dovoljno odvažni?

- Za ono što znam da mi ne odgovara, formom ili stilom. Preispitujem i tu vrstu hrabrosti koju zahteva promena, jer svi smo taoci i nekog svog konformizma.

Na pomen vašeg imena mnogi imaju samo jedan komentar - gospodin.

- Hvala na tome. Trudim se da budem odgovoran i prema sebi i prema okolini. Trendovi se menjaju i teško je kada se ne uklapate u neka opšta mesta, ali za mene su vrednosti za sva vremena pristojnost i odmerenost, nikako bahatost i osionost. Spontanost je precenjena, ume da me iznenadi, tim pre što se stavlja u kontekst koji ne razumem.

Da li je, danas, posebno težak zadatak izaći na kraj s tinejžerkom?

- Odgajiti dete na način da postane dobar i pošten čovek uvek je bio ozbiljan poduhvat. Moja ćerka, htela ne htela, nosi deo balasta koji podrazumeva moje eksponiranje u javnosti. S druge strane, ona je jedno suštinski dobro dete. Teško je objasniti joj vrednosti u koje ja verujem; da treba da nauči da svira kako bi mogla da prepozna lepu muziku, da treba da posećuje izložbe da bi definisala svoj estetski kriterijum, da mora da čita da bi imala lepu rečenicu... Generalno, nije lako mlado biće oblikovati u čoveka sa integritetom, jer ono što nauči u kući često se narušava sistemom vrednosti koji dominira u društvu.

Kako objasniti petnaestogodišnjakinji zbog čega ne treba da izgleda poput devojaka koje zauzimaju dobar deo televizijskog programa?

- Imajući u vidu posao kojim se bavim, pretpostavka je da sam ja taj koji će modno “upakovati” svoje dete. Međutim, moja ćerka ne misli da bih ja trebalo da definišem njen stil. I meni je to u redu. S druge strane, njena majka i ja dovoljno smo strpljivi i uporni kada treba da joj objasnimo zašto nešto nije pravi izbor za nju. Na kraju odustane, delom zato što je promislila, a delom zbog budućih interesa. (smeh)

Visoka moda u pravom smislu reči kod nas ne postoji. I danas se smejem šali jedne koleginice da je mogla da napavi i višu modu da je više potrošila

Svojevremeno ste izjavili da ste, prema mišljenju vaše supruge, više dramatični nego romantični?

- Romantika je deo naše emotivne veze, bila i ostala. U borbi da opstane moja profesionalna modna priča znam da budem dramatičan, što povremeno, nažalost, utiče i na svakodnevni život.

Kako, po vama, izgleda lepa žena?

- Kod žene prvo primetim njenu atmosferu, mali oreol koji stoji negde iznad glave. Možda Merilin Monro nije lepa prema današnjim standardima, ali njena atmosfera je neprolazna. Lepa žena je autentična, svoja. Posle konstatacije da žena ima fizičku lepotu ne treba da stoji tačka, već zarez. Lepota je više od izgleda.

Za većinu muškaraca šoping nije omiljena disciplina. Da li je situacija drugačija kada je reč o muškarcu iz sveta mode?

- Za mene je obilazak prodavnica i isprobavanje stvari pravo mučenje. Kada bih mogao da oblačim uniformu svaki dan, to bi bilo fantastično.

Polazi li vašoj ženi od ruke da vas iznenadi komadom odeće po vašem ukusu?

- Iako tvrdi da sam težak i da je često u nedoumici da li je izabrala boju koja će mi se svideti, ume da proceni šta “može da prođe” i neretko kupuje i bez mene.

Postoje li komadi odeće za koje ste emotivno vezani?

- Ne vezujem se za garderobu na taj način da moram da je čuvam, nosio je ili ne. Stvari koje su obeležile jedan period treba zameniti novim, koje će obeležiti dane koji dolaze.

A post shared by Atelier Igor Todorovic (@ateljeigortodorovic) on Jun 30, 2018 at 2:39am PDT

Godinama ste vešto izbegavali društvene mreže, iako kažu da se bez njih ne može u 21. veku.

- Poklekao sam kada sam priznao da je moda i na taj način počela da komunicira sa potencijalnim konzumentima, otuda i profil mog ateljea. Na nagovor okoline otvorio sam lični nalog na “Instagramu”, kako ne bih bio večiti oflajner, što bi rekla moja ćerka. Da me ta priča i dalje suštinski ne zanima, pokazuje to što je broj pratilaca na nivou statističke greške.

Izgleda da vam slikarstvo sve više zaokuplja pažnju.

- Ne želim da budem stavljen u kontekst onih koji “i slikaju”. Neki ljudi misle da su bogom dani za sve, ja sam oprezan sa takvim konstatacijama. Crtanje i slikanje je neka vrsta malog izuzimanja od svakodnevnih aktivnosti, nešto što radim za svoju dušu. Ipak, prijatelji koji su imali priliku da vide radove nagovaraju me da napravim izložbu. Bez lažne skromnosti, ne bih voleo da oduzimam prostor nekome ko je bravurozan u tom segmentu umetnosti, a činjenica je da naši slikari nemaju previše prilike da pokažu svoje umeće. Otuda ostaje da se vidi u kom pravcu će se razvijati moj put kao slikara.

Da li ste bravurozni u kućnim poslovima?

- Pre bih rekao da sam studiozan.