Marijana Mićić i Antonija Blaće: Spoj neposrednosti, nonšalancije i šarmantne strogoće || Hello Magazin!

Mnogi su se pitali kako će se dve vrcave prirode jedne Hrvatice i jedne Srpkinje uklopiti, ali na kraju se pokazalo da su odličan voditeljski tandem. Čitava tri meseca dok je trajao rijaliti šou-program „Veliki brat“ šarmantna Antonija Blaće iz Zagreba, inače nekadašnja učesnica ovog zanimljivog televizijskog formata, koja se nedavno verila sa hrvatskim vaterpolistom Hrvojem Brlečićem, i Marijana Mićić svojom duhovitošću i neposrednošću zabavljale su gledaoce. Mada su obe pričljive, uspevale su da pronađu zajedničku nit, te su na šarmantan način, iako ponekad upadajući jedna drugoj u reč, uspevale da usklade svoje obraćanje takmičarima i javnosti. Njihovo prijateljstvo pred kamerama prevazišlo je granice poslovnog, pa će ove dve simpatične dame druženje nastaviti i van malih ekrana. Jedna o drugoj imaju samo reči hvale, i nadaju se da će i u budućnosti opet sarađivati.
- U svakom smislu reči prezadovoljna sam ovom sezonom “Velikog brata” počevši od ukućana, događanja u kući, produkcijskim delom, mojom partnerkom Antonijom, kao i našim vizuelnim promenama. Veoma dobar serijal u svakom pogledu i kao gledaocu veoma mi je žao što je kraj, a, sa druge strane, jedva sam čekala da se završi jer od kada radim ovaj šou, nikada nisam imala ovoliko posla. Bila sam posvećena do te mere da uveče nigde iz kuće nisam mrdala kako bih odgledala dnevni pregled - kaže na početku razgovora za magazin “Hello!” Marijana Mićić, a na njene reči nadovezala se njena koleginica Antonija Blaće.
- Bilo je jako zanimljivo raditi “Velikog brata” u Beogradu, ali moram da priznam i naporno. Od ponedeljka do petka u Zagrebu radim na radiju, zatim sednem u auto, vozim se za Beograd, tamo emisija, a posle povratak u Zagreb, a ujutro već emisija na radiju. No, bilo je veoma uzbudljivo. Žao mi je što se završilo. Uvek nekako kraj sezone jedva preživim. Srce mi puca, a s druge strane nisam baš u potpunosti zadovoljna sobom ove godine. Mogu ja to bolje.
Da li vam je prijala zajednička saradnja pred malim ekranima?Marijana: Izuzetno mi je prijala u svakom pogledu. Dobro smo se razumele, i privatno i na sceni, i mislim da se to moglo videti u našem zajedničkom nastupu. Spontano je napravljen i neki balans, gde sam ja stroža, ona nije, i obrnuto. Imajući u vidu da smo sve radile bez scenarija, mislim da smo se odlično uklopile na sceni Sigirno ćemo nastaviti druženje i posle završenog serijala “Veliki brat”.
Antonija: Nas dve smo se odmah razumele. Što se vođenja tiče u početku je malo zapinjalo, ali samo zato što je forsiran scenario, jer je logično da, ako imate dva voditelja, teško da će u svakom trenutku misliti isto. U suštini, ispalo je obrnuto, tako da smo obe odahnule kad se sve svelo na spontano vođenje i kada smo dobile više slobodnog prostora za improvizaciju.
Koliko je uticaj stiliste Darka Kostića, koji je brinuo o vašem odevanju na sceni tokom ovog serijala, doprineo vašoj promeni stajlinga?
Marijana: Stilisti niti utiču na mene niti ja to želim. U ovom serijalu na sceni se dosta promenio moj stajling i za to je zaslužan Darko Kostić. Nešto mi se dopada, nešto ne, ali niti se bunim niti se mešam u njegov deo posla, kao što ne bih dozvolila da se on meša u moj. Sve to doživljavam kao kostim, a ja kostimograf nisam.
Antonija: U emisiji sam jednostavno odustala od bilo kakve borbe sa Darkom Kostićem, da mi je Ajfelov toranj stavio na glavu, hladno bih izašla sa tim pred kamere. Moda za mene posle Kostića više nikad neće biti ista. Šalim se. Inače, neki stilisti sa kojima sam sarađivala nisu nimalo uticali na moj stajling. Neki jesu, tako da kada, recimo, idem u emisiju, možete da me obučete i u kostim žirafe i neću se uopšte uzrujavati. Dok nisam počela da radim na televiziji nikada nisam obula štikle, a sad ih ipak nosim kad je za to prilika. Usvojila sam osećaj da se s modom treba igrati, a ne opterećivati, jer za mene su i dalje vrhunac stila dobre farmerke i kožnjak. Ako u tome možeš dobro da izgledaš, nema u čemu ne možeš.

U čemu se osećate najudobnije?
Antonija: Pored farmerki, u haljinama, definitivno. Najmanja moguća briga. Gornji i donji deo su usklađeni, nema onog: “Uh, je l' se ovo dvoje slaže?” A i ženstvene su.
Marijana: Ja se uvek opredeljujem za jednostavnost i udobnost. Uopšte ne pratim modu, niti me to zanima. Najviše volim da sam u ravnim sandalama ili japankama, farmerkama i atlet-majici tokom dana. Za večernje prilike isto to uz sandale sa visokim potpeticama i dobrom torbom. Ne volim da me išta steže. Volim da sam opuštena i pokretna gde god da sam i da se zabavljam i uživam.
Kako komentarišete stil odevanja vaše koleginice i da li biste joj sugerisali neku promenu u odevanju?
Marijana: Antonijin scenski izgled u “Velikom bratu” je radio Darko Kostić i ne bih ga komentarisala, a privatno se odlično oblači i ne mrzi je da se šeta i kupuje po beogradskim radnjama. Dešavalo se da mi se nešto veoma dopadne na njoj pa onda odem i ja da kupim to isto.
Antonija: Ne bih ničiji stil menjala, a pogotovo ne Marijanin, koji je izvrstan.
Da li ste imali vremena za zajednički šoping?
Marijana: Do sada nismo, jer kada je Antonija bila u Beogradu, za vreme trajanja serijala “Veliki brat”, ona je imala vremena za šoping dok sam ja morala da radim. Nađemo se na ručku i onda mi ona priča kako je kupila “mrak” stvari i raduje se kao malo dete, jer joj se mnogo sviđa da ide u kupovinu po Beogradu. Ja, inače, u šoping najviše volim da idem sama, tada sam najopuštenija i ne moram da brinem da li je nekom dosadno niti da se čekamo dok neko razgleda po radnjama.
Antonija: Nismo još, ali je to dobra ideja. U suštini ne volim da idem po radnjama, uhvati me tu i tamo neko ludilo. Sanjam o tome da imam sopstvenog stilistu, ne da bi mi govorio što ću da obučem već da me reši tog silnog obilska radnji.
Za koji komad garderobe ne žalite novce?
Marijana: Za obuću, torbe, džins, za kaput, dok za suknje, haljine, majice - nikada ne dajem mnogo novca.
Antonija: Za dobre motorističke čizme. To bih suvim zlatom platila. Osim toga nije mi žao ni da dam novac za kožnu torbu, možda i za farmerke. Za sve ostalo mi je svejedno.
Izgledate vrlo sveže u poslednje vreme. Da li ste se podvrgli nekom tretmanu ulepšavanja?
Marijana: Još ne praktikujem nikakve tretmane za ulepšavanje. Ono čega se držim godinama je odlazak kod dermatologa jednom mesečno i održavanje higijene lica svako jutro i svako veče. Uvek se hranim zdravo, osim kada baš nisam u prilici pa moram da pojedem picu ili pljeskavicu, ali su to zaista retki trenuci. Uglavnom jedem mnogo voća koje obožavam, žitarice i povrće. Nisam ljubitelj ni mesa ni slatkiša i njih uzimam u malim količinama.
Koji je vaš omiljeni parfem?
Antonija: “Ck One”, “Issey Miake - Le Feu D'issey”, “Versace Dreamer” - znam da je muški, ali ga volim, moram da naglasim da je grozno koliko ljudi parfema stavljaju na sebe. To je teški terorizam. “Zašto mi svojim parfemom ulaziš u moj prostor? Što ako se meni tvoj parfem ne sviđa, a guraš mi ga pod nos?” Znam da sad zvučim nenormalno i većina se zgražava nad mojim stavom, ali sigurna sam da ima čitaoca koji se kao i ja iznerviraju kad uđu u sedam ujutro u autobus i nozdrve im ispuni teški parfem i momentalno dobiju migrenu. Što je najbolje, te nenormalne količine parfema uglavnom stavljaju korisnici teških mirisa.
Marijana: Definitivno “Angel”, to je prvi parfem koji sam kupila još u osnovnoj školi i do danas ga imam. Do te mere ga volim da i dok nisam potrošila celu bočicu već kupujem novi.

Da li se brzo pakujete pred put i da li nosite tri kofera ili sve stane u jedan?
Antonija: Spakujem se doslovno u četrnaest sekundi. Moja filozofija je - pasoš i kartica. Ako nešto zaboravim, kupiću, to mi je i dobar izgovor za šoping, ali uvek sve ponesem, zaboravim banalnosti poput konca za zube. Kao pravom ženskom zna da mi se dogoditi ona rečenica: “Joj, mogla bih poneti još i ovo, ko zna, možda će zatrebati.“
Marijana: Volim da se pakujem natenane i da odvojim čitav dan, ali se na kraju svede na to da dva sata pred put brzinski sve popakujem. Imam jedan toliko veliki kofer da još nisam imala potrebu da nosim dva, ali se zato često vratim sa dva.
Jeste li izabrali ovogodišnju letnju destinaciju?
Antonija: Nisam još. Ovih dana ću se tome posvetiti. Rado bih baš negde daleko otišla. Ali želim da odem i u Dalmaciju.
Marijana: Jesam i ne mogu da dočekam. Mnogo sam radila i zaslužila da celo leto uživam. Ovoga leta biću u Turskoj, Hrvatskoj i u Španiji.
Šta smatrate hedonističkim odmorom?
Antonija: Odmor bez telefona, na brodu, na Kornatima, jedeš što uloviš, ako ne uloviš, onda u riblji restoran. Kad ti se da, doploviš do nekog mesta za zabavu, ako ti se ne da, baš te briga, odeš opet brodom. Ugađanje sebi - to je hedonizam.
Koliko vam je važna odeća na suprotnom polu?
Antonija: Ne mogu reći da mi nije bitna, volim kad vidim da se momak lepo obuče, ali moram priznati da mi se baš ne sviđaju “markirani” muškarci. Ako još jednom vidim onu “Gucci” fudbalersku torbu u gradu, onesvestiću se. Neurednost može da me odbije, a sve ostalo je stvar hemije, trenutka, ljubavi.
Marijana: Važno je da mu to što nosi lepo stoji. Stara dobra sportska elegancija je ono što najviše volim i na suprotnom polu. Odbijaju me neurednost i nehigijena.
Da li ste emotivno ispunjeni i da li ste oduvek imali tip muškarca koji ste priželjkivali?
Antonija: Imam partnera, ali mislim da nisu svi koji imaju partnera emotivno ispunjeni. Odnosno, to nije jedini način da čovek bude zadovoljan. Ljudi se, nažalost, u emotivnim vezama prazne umesto da se pune. Svi očekuju da im partner donese tu neku sreću za kojom toliko čeznemo. Nema šanse. Može, ali to je trenutni osećaj, koji prolazi. Sami morate da budete zadovoljni i ispunjeni i onda da takvi želite da svoj život podleite sa nekim, zar ne? Moj parter mora da bude svestan i samosvestan. Nikako umišljen, mora da voli ljude i život. Gunđala ne dolaze u obzir.
Marijana: Apsolutno nemam svoj tip muškarca, niti osobine i karakteristike koje tražim. Ne mogu da generalizujem stvari, jer možda neko i nema neku od osobina koje volim, a da mi jako prija ili pak da ima sve što želim, a da to nije to. Ljubav se ili desi ili ne, ali, naravno, to mi se nikada neće desiti sa nekim ko je nevaspitan, bahat i agresivan. Takve muškarce ne želim čak ni kao poznanike.
Verujete li da je život bajka?
Marijana: Oh, da, iako su me mnogi ubeđivali da život nije bajka, ja i dalje verujem da jeste. Možda je za mene idealan “onaj” koji mi dopusti da zauvek živim u tom ubeđenju.
Šta planirate posle završetka “Velikog brata”?
Antonija: Prvi plan mi je da odem na more i ugasim mobilni telefon. Nisam baš prehitra kada je reč o poslovnim planovima. Volela bih možda i dalje da radim regionalno, naravno, ako bi se to publici sviđalo.
Marijana: O poslu neću da razmišljam do septembra. Uveliko se dogovaram sa Antonijom da me ugosti tokom leta i posebno se radujem što će mi ona biti domaćin u gradu u kojem nikada nisam bila.