Ivana Baltić: Moj moto je "manje je više"

Televizijsku voditeljku Ivanu Baltić od njenih početaka na malim ekranima javnost je uvek doživljavala kao odmerenu, vrlo profesionalnu devojku sa besprekornim manirima. O njenom privatnom životu malo se zna, iako ona ništa nije krila od javnosti. Duge i harmonične veze obeležile su njen emotivni život, a odlični i vrlo gledani televizijski formati - njenu karijeru na televiziji „Pink“.
Autorka i voditeljka emisije „Ja to tako“ ima vrlo aktuelne goste i zanimljive teme, pa ne čudi što je njena emisija u vrhu popularnosti sličnih zabavnih televizijskih formata. Njen televizijski početak bio je sredinom devedesetih godina, u emisiji „Brijač“ na televiziji „BK“. Ubrzo potom, posle prelaska na televiziju „Pink“ postala je zaštitno lice popularne emisije kratke forme „City“. Plava kosa i iskren osmeh, kao i ležernost pred kamerama, oduvek su bili njen zaštitni znak. Poznata Beograđanka važi za osobu nepretencioznog, odmerenog stila, koja zna šta joj najbolje stoji, čime se i rukovodi kada bira odevne kombinacije, kako u javnosti, tako i privatno. Već godinu i četiri meseca srećna je u vezi sa uspešnim beogradskim arhitektom Zoranom Aleksićem. Par koji živi u Zoranovom stanu na Vračaru često putuje zajedno i njihova interesovanja su veoma slična. Tridesetšestogodišnja Ivana blista dok sa lakoćom pozira za magazin „Hello!“, vidi se da je zaljubljena i da uživa u harmoničnoj vezi sa izabranikom, sa kojim vidi svoju budućnost.

Možete li da opišete vaš modni stil i kako se menjao s godinama?
- Moj moto je „manje je više“, mada mi se sve više dopada slojevito oblačenje, kao i spoj nespojivog. Uglavnom se oblačim jednostavno, nosim malo nakita, a akcenat stavljam na dobru tašnu, cipele, sat i naočare. Ranije sam kombinovala više boja, često jačeg intenziteta, a sada u mom ormaru preovladava „crna faza“ iz koje polako izlazim.

Koji je vaš omiljeni odevni predmet i boja i da li volite poznate brendove ili vam to nije bitno?

- Farmerke su moj omiljeni odevni komad, a boja je crna. Ispred potpisa dizajnera stavljam udobnost, kvalitet materijala i da li mi nešto dobro stoji.

Koristite li ponekad usluge krojačice?
- Samo kad su sitne popravke u pitanju, inače kupujem gotove modele. Znam prednosti šivenja po meri, ali to iziskuje više vremena koje ja želim da potrošim na neki drugi način.

Volite li da vam muškarac kupi garderobu na poklon ili smatrate da ne može da pogodi vaš ukus?
- To je sasvim u redu, a često je i prilika da otkrijem koliko me ta osoba poznaje.

Primećujete li odevni stil kod muškarca i kakav stajling suprotnog pola vam se dopada?

- Svakako primećujem, ali to nije presudno, stajling koji volim prati moju želju da budem u zabavnom, dinamičnom, modernom i ugodnom okruženju.

Prihvatate li savete vašeg dečka Zorana o odevanju i da li on usvaja vaše?
- Ne bih to nazvala savetima, više zajedničkim zaključcima koji proizlaze iz želje da jedno drugome izgledamo bolje.

Da li ste se ikada ugledali na majku što se tiče odevanja?
- Ne, ja sam izgradila svoj stil koji nema nikakve veze sa onim koji ona neguje.

Kada se spremate za izlazak, da li odabirom garderobe želite javnosti da pošaljete neku poruku?

- Garderoba je uvek poruka spoljašnjem svetu kako god da ste obučeni. Bilo da ste nezainteresovani ili opsednuti, bogati ili moćni, često je sve jasno kada vidite nečiju garderobu. Moja poruka je da mi stil nije najvažniji, ali shvatam njegovu ulogu u društvu, a ponekad volim i da se igram.

Imate brata u Americi, koliko ste vezani za njega i njegovu decu?
- Veoma smo vezani, ali zbog velike udaljenosti nismo često u prilici da budemo zajedno. Komuniciramo preko „Skajpa“, a ja ga posećujem češće nego što on dolazi ovde. Njegova kćerka je već tinejdžerka i prija mi da sa njom razmenjujem mišljenje o različitim temama, a dvogodišnji sin mog brata je neodoljiv.

Kako ste obeležili godišnjicu zabavljanja sa Zoranom?
- Godišnjicu smo obeležili proletos, lepo i intimno, na jednom putovanju, ali generalno ne brojimo dane, više volimo da gledamo u budućnost. Volim kada ga za „mesečnicu“ iznenadim nekim poklonom ili spremanjem omiljenog slatkiša.

Da li mu se dopada vaša autorska emisija „Ja to tako“?
- On je moj verni gledalac i dopada mu se, pomaže mi i savetuje me, kao i ja njega u njegovim projektima.

Često putujete zajedno, koliko zajednički boravak van grada može da učvrsti vezu?

- Verujem da „ostanak“ u gradu ne može da poremeti nešto što je dobro, kao što ni odlazak van grada ne može da poboljša ono što je već loše. Putovanja koristimo da se odmorimo, vidimo nešto novo, zaboravimo na rokove, posao i probleme koji ga prate.

Kako zamišljate život u budućnosti? Da li biste voleli da ostanete na televiziji ili biste možda hteli da radite neki manje stresan posao?
- Svakako bih volela da zadržim osećaj da sam sve uradila sama, ne ugrožavajući nikoga, da nisam izneverila svoje principe i pravila prevelike kompromise. Sve to bih, naravno, volela sa manje stresa nego sada. Naravno, na prvo mesto stavljam porodicu i veći deo želja ide u tom pravcu. Za sada nas je dvoje, nadam se da će nas uskoro biti troje, četvoro.

Godinama isto izgledate, kao da ne starite. Koja je tajna vašeg mladalačkog izgleda?
- Mislim da je stvar u genima i u pozitivnom duhu.

Da li trenirate i pazite li šta jedete?

- Krenula sam nedavno u teretanu „Carpe diem“, gde o mojim treninzima vode računa tri trenera. Vrlo su pažljivi, prate moj ritam i slušaju moje potrebe. Vrlo sam zadovoljna, a čini mi se i da sa treniranjem lakše podnosim druge izazove. Vodim računa da ne jedem previše hleba, testenine, prerađenih proizvoda, ali volim da uživam u životu i povremeno sebi dozvoljavam svakakve gastronomske „izlete“.

Koji je vaš izbor kada je reč o televizijskom programu?
- Volim da gledam emisije o putovanjima, kao i sve vrste takmičarskih, muzičkih, kulinarskih, modnih rijalitija, a radujem se i „X faktoru“ kod nas.

Kako se odnosite prema finansijama, jeste li pristalica uzimanja kredita ili ne volite da ste dužnik banci?
- Do sada nisam uzimala kredite, pokušavala sam to da izbegnem. Naravno, shvatam da ponekad životne okolnosti to ne dozvoljavaju.

Da li ste oduvek bili samostalni i koliko ste vezani za roditelje?
- Moja želja je bila da od dvadeset druge godine živim samostalno, odavno se oslanjam na sebe. Sama sam birala šta ću raditi, studirati i kako ću živeti. Srećom, moji roditelji su mi to dozvolili pa sam sama mogla da gradim svoje stavove, i na kraju sebe. Možda sam zato i veoma vezana za njih, savetujemo se, družimo i uživamo kad smo zajedno.

Šta vaši prijatelji najviše cene kod vas, a šta vam zameraju?
- Najviše cene to što sam vrlo tolerantna u druženju i što od mene uvek mogu da očekuju bezuslovnu iskrenost i posvećenost. Verujem da mi zameraju što ne taktiziram, nemam strpljenja i prilično sam neorganizovana.

Da li ste emotivni i u kojoj meri? Umete li da zaplačete i u kojim situacijama?
- Vrlo sam osećajna, mada su svi počeli to da govore za sebe. Zaplačem svaki put kada nešto nadilazi moje mogućnosti poimanja i rešavanja problema. Poslednji put sam plakala zbog knjige "Otkucaji srca“, koja govori o jednoj divnoj i neobičnoj ljubavnoj priči. Ne sećam se kada sam tako nezaustavljivo ridala. Ko se odavno nije isplakao, eto recepta za oslobađanje emocija.

Osećate li majčinski instinkt? Šta mislite kakav ćete biti roditelj?
- Nijedna žena ne može unapred sa nepokolebljivom sigurnošću da tvrdi za sebe da će biti dobra majka. U teoriji, mislim da nije dobro biti previše popustljiv i truditi se da sa detetom budete drugar bez autoriteta. Ali nikad se ne zna. Dakle, vreme će dati odgovor na ovo pitanje.

Smatrate li sebe srećnom osobom? Šta za vas predstavlja sreća u životu?
- Mislim da sam srećna. Inače, u mojoj emisiji bavila sam se fenomenom sreće. Postoji toliko različitih objašnjenja kako u potpunosti doći do nje. Srećnom me čini vera u izbore koje sam napravila, lepo proveden dan sa prijateljima, dečkom ili porodicom, putovanja, čitanje, divan ručak uz omiljenu seriju. Ponekad sitnice, ponekad osećaj da napredujem ili nada da će mi se neke želje tek ostvariti. Ponekad nevažne stvari znaju da me izbace iz koloseka, kao i svakog, ali to brzo prođe.

Intervju: Nadežda Jokić
Foto: Mirko Tabašević
Stilista: Vanja Pantin
Šminka i frizura: Srđan Petković za "Mini-bar studios", Hadžimilentijeva 14,
telefon 011 / 244 - 35 - 59
Mesto snimanja: „Falkensteiner Hotel Belgrade“,
Bulevar Mihaila Pupina 10k RS, Beograde,
tel. 011 / 225 - 00 - 00
www.falkensteiner.com.

Komentari (0)

svi komentari ostavi komentar +