Irina Radović: Naše mame su se oblačile mnogo ženstvenije || Hello Magazin!

Plavokosa voditeljka "Prve" televizije Irina Radović tokom odrastanja u Užicu nosila je crvene martinke, kao i različite kostime u mnogim predstavama Narodnog pozorišta iz tog grada, čiji je bila član u gimnazijskim danima. Slušala je rok muziku i oblačila se u skladu sa rok kulturom, a kasnije, kada je upisala studije srpskog jezika i književnosti na Filološkom fakultetu, pomalo se "uozbiljila". Pred kraj studija počela je da radi na "Trećem kanalu" sa nepunih dvadeset pet godina, pa je stil polako formirala uz rad. Tokom voditeljskog posla, koji obožava, sazrevala je u svakom smislu i rasla je pod budnim okom javnosti. Radila je popularne emisije "Mozaik", "Dodatno ubrzanje", kao i prenose letnjih "Olimpijskih igara" u Atini, na šta je posebno ponosna. Danas je jedna od voditeljki emisije "Žene", koju radi sa četiri koleginice, njene drage prijateljice sa kojima se zna od početka svoje veoma uspešne karijere. I za nju je, kao i za mnoge druge poznate ličnosti koje su našle ljubav pod svetlima reflektora, rijaliti "Veliki brat", na kome je bila angažovana, bio sudbonosan, jer je zahvaljujući tom poslu upoznala bivšeg supruga Savu Radovića, sa kojim ima petogodišnju kćerku Iskru. Tridestsedmogodišnja zaposlena majka sve svoje obaveze podređuje srećnom detinjstvu svoje mezimice, sa kojom je izgradila odnos pun poverenja. Lepu voditeljku krase prirodna lepota i negovan izgled, a njen osmeh je njeno najjače oružje. Najradije nosi kratke haljine koje kombinuje sa visokim potpeticama što Irini stoji kao saliveno.

U kojim odevnim kombinacijama se najprijatnije osećate?

- Najbolje se osećam u haljinama. Ni sama ne znam koliko imam haljina u ormaru, one su mi najzgodnije i najjednostavniji odabirijer ne moram ništa da kombinujem. Kad nemam vremena, dovoljno je da obučem haljinu, lepe cipele i tašnu i odmah sam sređena. Veoma volim boje, kada sam u jarkom koloritu, osećam se kao da sam u boji dobrog raspoloženja. Stvarno imam haljine svih boja: narandžaste, crvene, zelene, plave. Što se tiče kroja dopadaju mi se jednostavne uske i kratke haljine. Ne volim cvetne dezene i lepršave materijale. Leti često nosim dugačke haljine. Tokom dana volim kombinaciju sakoa i farmerki. Najbitnije mi je da mogu da se spremim za pet minuta i izađem. Kada imaš malo dete, onda moraš da budeš ekonomičan u svakom smislu, dakle, moraš da uštediš vreme, dok se moja kćerka Iskra oblači satima.

Da li Iskra već ima formiran stil odevanja?
- Da, svi u našoj okolini su u šoku i mnogi me pitaju da li se ona baš uvek oblači sama. Moje mišljenje je da dete treba pustiti da izrazi kreativnost i da ima svoj ventil, jer mnoge stvari u vezi sa vaspitanjem i ponašanjem roditelj mora da kazni i određuje šta može, a šta ne, i to se kod Iskre i mene zna. Dajem joj punu slobodu u odabiru garderobe, pa se tako desi da cele zime ide u haljinama kada svi idu u džemperima. Jedna baka ispred naše zgrade često, kada sretne Iskru koja se vraća iz škole, pita da li je bila na nekoj priredbi jer se ona obuče kao da je pošla na neku svečanost. Kao i mnoge devojčice, voli čipku, svilu i kadifu sa karnerima i detaljima i u tom smislu veoma je svoja i često je teatralna. O svemu ima formirano mišljenje, pa se ne ustručava da mi kaže da li mi nešto stoji dobro ili loše. Koliko god se ja trudila da te njene opaske ignorišem, ako joj se ne dopada kako izledam, ja se obavezno presvučem.

Jeste li vi od svoje majke dobijali savete u vezi s modom?
- Moja majka je od onih žena koje se drže poslovice da je manje više, kada je reč o stilu. Njen stil odevanja je jako sveden, neguje jednostavnost i što se frizure i šminke tiče. I kada smo mi bile male, naše mame, koje su mlađe nego mi sada, oblačile su se mnogo ženstvenije, mislim da su naše generacije opuštenije u tom smislu. Moja majka i ja ni približno nemamo sličan stil. Možda je to posledica mog posla jer na javnim okupljanjima i kada snimam emisije, moram da vodim računa od glave do pete kako izgledam pa onda jedva čekam da se obučem ležerno i da nosim baletanke, ravne sandale i da mi bude udobno.

Nosite li često visoke potpetice?
- Preko dana sam retko na štiklama, dok sam uveče obavezno na visokim potpeticama.

Volite li nakit?
- Volim srebrni ili nakit od belog zlata i imam zanimljive upečatljive komade. Uvek moram da imam minđuše gde god da krenem jer se sa njima osećam dobro i moj stajling je tada kompletan.

Mnogi komentari u emisiji "Žene" vezani su baš za vaš stil.

- Kad su nas spojili u emisiji "Žene", poenta je bila da sve budemo potpuno različite i po karakteru i po životnom iskustvu. Mislim da smo uspeli u tome i da se sa svakom od nas poistovećuju neke žene, da li po tome kakve jesmo, ili po tome šta smo preživele, ili po stavovima koje zastupamo. Ipak bez obzira na teme koje obrađujemo i na on što govorimo, svi obraćaju pažnju na to kako izgledamo. I često se dešava da posle emisije preko društvenih mreža dobijem komentare na temu izgleda u emisiji, kao i pitanja gde sam kupila neku haljinu ili sandale. Bio je simpatičan komentar jedne devojke koja mi je napisala da sam ja baš srećnica s obzirom na to koliko imam različitih odevnih komada, a onda sam joj ja objasnila kako televizija funkcioniše i da nije baš sve moje.

Koliko vam se stil promenio posle tridesete godine?
- Skoro sam pročitala pravilo nekog američkog stručnjaka koji kaže da žene posle tridesete ne bi trebalo da nose kratke suknje. Od kada sam to pročitala, primećujem da brzinski prelazim tridesete, ali nosim sve kraće suknje. Tako da ignorišem ta pravila. Zapravo koliko čitav život ne volim dekoltirane stvari, toliko se vrlo prijatno osećam u kratkim suknjama ili haljinama.

Pratite li trendove?
- Kod fotografisanja za modne editorijale volim da se igram i stavila bih bez problema i šerpu na glavu ako treba. Ali da izađem u nečemu u čemu se ne osećam prijatno samo zato što je to neko proglasio trendom, to ne dolazi u obzir. Trenutno je aktuelan trend fluorescentnih boja, što ja nikada ne bih nosila. Stvarno nisam rob trendova i ne zanima me šta je to što je obavezno da se ima u garderoberu.

Jeste li zadovoljni stajlingom koji ste imali na maturskoj večeri?
- Sećam se da sam se toliko namučila za maturu i da sam mesecima tražila i birala šta ću da obučem. Sreća je što nisam izgledala kao neka tetkica, bila sam u skladu sa svojih devetnaest godinama, imala sam kožnu crnu suknju, koju bih i sada nosila, i jednu vrlo lepu košulju zelene boje. Tada sam verovatno prvi put stala na štikle, a mislim da sam se tada i prvi put našminkala, što je za današnje vreme nezamislivo.

Šta prvo na muškarcu primetite kada je reč o garderobi?
- Volim ležeran sportski fazon, koji podrazumeva farmerke i neku dobru majicu. Ne volim uštogljeno oblačenje, na primer odela, to mi se dopada samo u posebnim prilikama. Volim kada su ljudi otvoreni u svakom smislu, kada su neposredni i opušteni, što se uvek odrazi i na garderobu. Svakako da nas i posao umnogome definiše i nosi neka pravila oblačenja, ali u slobodno vreme je dobro biti svoj. Bitno je da muškarac bude okej na sve druge načine, lako ćemo menjati garderobu, jer se sve drugo teže menja.

Da li vam šoping popravlja dan i leči loše raspoloženje?

- Šoping me uopšte ne leči, u Beogradu, kada idem u kupovinu, zavrti mi se u glavi posle sat i po od zatvorenog prostora u šoping centrima jer nema vazduha i onda se ja iznerviram i više ne znam da li sam pošla ili došla. Volim da kupujem u inostranstvu. Nedavno sam bila u Sloveniji na moru, pa sam otišla do Trsta, gde mi je bilo divno gde sam uživala.

Sa kim najradije idete u šoping?
- Često putujem sa koleginicom Marijom Kilibardom sa kojom se godinama privatno družim. Sa njom mi je lepo u šopingu, a ni ona se ne žali. Desilo nam se nekoliko smešnih anegdota prilikom kupovine, na primer, kada pred kraj radnog vremena naše omiljene radnje u Parizu probamo stvari preko džempera ispred kabine jer je gužva i kupujemo kao da je pitanje života i smrti. Iako je sa Marijom uvek zanimljivo, volim da odem u šoping i sama jer mi kupovina ne zavisi od nečijeg mišljenja. Sama sebi dovoljno sam komplikovana i uvek se dvoumim između dve stvari, ali kada odlučim, onda je to ono pravo. Sa mojom rođenom sestrom Vedranom ne volim da idem u šoping, ona je najgore društvo za kupovinu na svetu, posle dvadeset minuta gubi zivce i želi da ide na kafu. Uvek joj ja kupim garderobu, i samo ja znam koliko sati mi je potrebno da sve to odaberem za nju jer smo totalno različite.

Pokazuje li vaša kćerka sklonost ka javnim zanimanjima kao što je vaše?
- Ne znam čime će se Iskra baviti, ostaviću je da izabere, ona je veoma otvorena i za njenih pet godina, koliko ima, nisam je videla da se stidi. Pamtim njen "nastup" na otvaranju muzičke akademije koju za male polaznike drži muž Nataše Ristić. Nekoliko kolega i ja vodili smo program i tada je Iskra poželela da i ona izađe na binu. Imala je tri godine, tražila mi je mikrofon i pred petsto ljudi bez treme otpevala je stihove iz Viktorijine pesme "Samo teraj ti po svome" - "Nisam ovčica ni devojčica". I svi su bili oduševljeni. Onda je recitovala, pa je nastao problem jer nije htela da siđe sa scene, bilo je malo i plakanja. Čak je jednom prilikom uradila i intervju sa Aleksandrom Radović, vrlo ozbiljno, to smo snimili telefonom i možda ga i emituje za dvadeset godina.

Intervju: Jelena Vlahović
Foto: Tijana Vuković
Stilista: Stefan Orlić
Frizura: Miloš Milnović, 063 / 136 - 60 - 16
Šminka: Slobodanka Perković, 064 / 800 - 25 - 57
Mesto snimanja: Jahting klub "Goga", Zemunski kej bb, tel. +381 63 75 36 51