Kalina Kovačević: Žena je najseksepilnija u dugoj haljini sa golim leđima || Hello Magazin!

Od trenutka kada se pojavila na javnoj sceni glumica Kalina Kovačević talentom je skrenula pažnju na sebe, a simpatije publike stekla je i zbog svog lepog, milog izgleda i jedinstvenog, svedenog načina odevanja. Kćerka glumice Ljiljane Blagojević i dramaturga i reditelja Siniše Kovačevića udala se za fudbalskog menadžera, tridesetogodišnjeg Radeta Ćaldovića, sa kojim je dobila kćerku Mionu. Sasvim je zaokupljena ulogom majke i karijeru je potpuno podredila svakodnevnim porodičnim obavezama. Iz tih razloga uglavnom je bila angažovana u pozorištu, dok televizijske projekte i rad na filmu izbegavala zbog obaveza oko kćerke. Sada se polako sprema za veliki povratak na male ekrane i raduje se novim uspesima.

Kakav stil odevanja privatno negujete?
- Volim odeću u kojoj se osećam prijatno pa shodno tome biram i odeću. Tokom dana sam uglavnom u kežual stilu, što podrazumeva džins, ravnu obuću i neki dobar sako i majicu. Odevanje za večernje prilike zavisi od toga gde idem. Drugačije ću se obući za žurku, pozorišnu predstavu ili bioskopsku premijeru.

U čemu žena, prema vašem mišljenju, izgleda najseksepilnije?

- Pristalica sam takozvanih zatvorenih varijanti. Ne volim duboki dekolte ili prekratke suknje. Mislim da živimo u vreme kad je sve što bi se reklo „na izvol'te“. Zbog toga garderobom više volim da zagolicam maštu. Smatram da je žena najseksepilnija u, recimo, dugačkoj haljini sa golim leđima.

Prilagođavate li stil odevanja kćerki Mioni?
- Često zbog nje pravim kompromis, pa više ne nosim velike minđuše jer joj je interesantno da ih ona vuče. Nedavno smo bili na jednom rođendanu i razmišljala sam da li da obučem haljinu ili pantalone. Opredelila sam se za pantalone jer su mi zbog nje mnogo praktičnije. To ne znači da se više ne trudim da budem lepo obučena. Naprotiv, volim da se doterujem i da se ponovim, a naročito se obradujem kada je dobijem na poklon.

Postoje li ljudi koji vas obraduju nekim lepim komadom garderobe?
- To je svakako moja majka, koja mi uvek kupi stvari koje mi se sviđaju i bez greške mi pogodi veličinu. Srećom, moj suprug ima isti ukus kao ona, tako da me i on često obraduje lepim stvarima. Inače, garderobu obično kupujem u inostranstvu jer je jeftinija i mnogo je veći izbor. Ovde se devojke uglavnom jednolično oblače i iz straha da ne pogreše sve biraju sličnu garderobu. U inostranstvu su ljudi mnogo opušteniji i svako ima neki svoj stil.

Imate li omiljene gradove za šoping?

- London je odličan grad za kupovinu, ali je i najskuplji. Ljudi sa dubokim džepom mogu to sebi da priušte. Inače, ne sviđa mi se to što kod nas nema pravih rasprodaja. Kada sam bila u Njujorku, pronašla sam kaput "Done Karan" za pedeset dolara zato što je model iz prošle sezone. Ne obraćam pažnju na to da li je neka stvar iz ove sezone, smatram da je insistiranje na tome malo i neukusno s obzirom na to u kojoj zemlji živimo. Takođe, ne sviđa mi se kada se nekim javnim ličnostima zamera što su jednu haljinu obukle dva puta.

Smatrate li da je mala crna haljina obavezna u garderoberu svake žene?
- Volim malu crnu haljinu, to je za mene klasika. Kada je reč o brendovima, najviše mi se sviđaju krojevi malih crnih haljina brenda „Armani“. Meni je, inače, zbog posla bitno da imam puno haljina u garderoberu, ali koliko god da ih imam uvek mi neka nedostaje.

Volite što zbog prirode vašeg posla često imate priliku da oblačite garderobu iz drugih epoha?

- Da, to je jedan od razloga što sam izabrala ovaj posao. U prilici sam da nosim haljine iz, na primer, osamnaestog veka koje imaju krinoline i korsete. Smatram da je to na neki način privilegija, jer imaš priliku da vidiš kako su se žene kretale u tim kostimima. Na sceni mogu da budem i skitnica i kraljica, što je zaista divno.

U kojoj epohi su se, po vama, žene najlepše oblačile?
- Najviše volim kostime iz četrdesetih godina prošlog veka. Mislim da su žene tada bile najelegantnije.

Da li ste neke stvari nasledili od majke ili bake?
- Nisam. Ali od čukunbake, koja je iz Hercegovine, imam divnu starinsku kopču koja se nosila na tadašnjim pojasevima. Ona ju je donela u miraz, a kasnije su je nasleđivale žene iz moje porodice. Imam i mnoge ručno vezene posteljine i slične stvari koje sam nasledila od prabake, ti komadi imaju veliku vrednost.

Postoje li komadi nakita bez kojih nikada ne izlazite iz kuće?

- Nigde ne idem bez sata i burme. Volim svoju burmu i ne gledam na nju kao znak da sam udata već me podseća na crkveno venčanje i uvek budi u meni lepe emocije.

Nedavno vam je bila dvogodišnjica braka, jeste li proslavili taj datum?
- Ne proslavljamo godišnjice, kod nas se svakog dana nešto dešava. Trenutno mi je najvažniji Mionin rođendan i tada je sve njoj podređeno.

Na koji način održavate vitku liniju?
- Redovno treniram sa ličnim trenerom. Mislim da žena mora da bude u kondiciji, naročito ako se bavi mojim poslom. O ishrani ne vodim mnogo računa, mada nikada nisam imala problem sa viškom kilograma. Trudim se da se hranim zdravo, ali se ne opterećujem kalorijama. Takođe, imam sreću što nisam ljubitelj slatkiša.

Pokazuje li vaša kćerka Miona interesovanje za garderobu?
- Mnogo je smešno kad devojčica od godinu i deset meseci zna da kaže da neće nešto da obuče, ali to se kod nas često dešava. I zaista, kada joj se nešto ne sviđa, nema šanse da je ubedimo da tako izađe iz kuće. Kad god neko iz naše porodice negde otputuje, obavezno joj donese gomilu stvari, jer za decu sada postoji mnogo lepe garderoba. Ona tada bude presrećna i odmah otvara poklone. Volim da je lepo oblačim i uživam u tome.

Jeste li i sami bili slični u njenim godinama?
- Nisam bila takva, kao dete uglavnom sam bila u pantalonicama, a Miona od najranijeg detinjstva voli da bude lepo obučena.

Da li više obraćate pažnju na odeću za decu nego za sebe?
- Da, uvek mi je bitnije da kćerki kupim nešto lepo nego sebi.

Volite li putovanja i da li to rado porodično praktikujete?
- Često putujem zbog posla jer u poslednje vreme bar dva puta mesečno gostujemo sa predstavom „Sokin i Bosin“. Moj suprug je takođe često odsutan zbog posla, ali kada uspemo da se uskladimo, volimo da sami negde otputujemo. Uglavnom je to produženi vikend, pošto nemamo prilike da negde idemo na duže. Oboje volimo putovanja i ne bi trebalo odricati se stvari koje ti prijaju, ali, naravno, da dete ne trpi. Mionu vodimo sa nama tokom letnjeg i zimskog odmora.

Spremate li nešto novo kada je vaš posao u pitanju?
- Otkako sam postala majka potpuno sam posvećena pozorištu. Nedavno je u Narodnom pozorištu bila premijera komada „Ženski orkestar“. Do sada nisam želela da radim na filmu i televiziji jer je Miona mala i nisam mogla da je ostavljam po šesnaes, sedamnaest sati dnevno, koliko obično traju snimanja. Tokom leta ću biti angažovana na snimanju jedne serije. Ona će tada već imati dve godine pa ćemo moći da se razdvojimo i na duže.

Znači li to da posao potpuno prilagođavate detetu?
- Naravno, kada je dete malo, moraš da mu se prilagodiš. Međutim, da bi dete bilo srećno, i majka mora da bude ispunjena i da se bavi svojim poslom, u čemu je najvažnija dobra organizacija.

Da li je Miona već krenula u vrtić?
- Jeste, ona ide u vrtić već šest meseci i lepo se prilagodila. Sada ima nove drugare i srećna je kada je u društvu vršnjaka.

Kuvate li redovno za vašu kćerku?
- Srećom, Miona u vrtiću uvek ima sveže skuvani ručak, a mi stariji se nekako snađemo.

Nedavno ste postali stalni član Narodnog pozorišta, koliko vam to znači?
- Svakako da znači i vrlo sam srećna zbog toga. U Narodnom pozorištu igram već osam godina i imam mnogo predstava na njihovom repertoaru. Rad u nacionalnom teatru je za mene nešto posebno i predstave koje se ovde prave odgovaraju mom senzibilitetu.

Smatrate li da je prestiž igrati u nacionalnom teatru?
- Svako pozorište u Beogradu ima svoju istoriju i posebno je na neki način. Divno je igrati u svakom od njih i mislim da je žalosno ne negovati tako divna pozorišta kakva postoje u našem gradu.

Intervju: Life Content, Ivana Nikolić
Foto: Tijana Todorović
Stilista: Stefan Orlić
Šminka: Aleksandra Starčević, tel: 063 / 441 - 454
Frizura: Svetlana Bubanja Bucka, tel: 063 / 775 - 71 - 67
Mesto snimanja: Narodno pozorište