Jadranka Jovanović: Ja sam vojnik u duši || Hello Magazin!

Operska umetnica Jadranka Jovanović oduvek je važila za ličnost sa izuzetno izgrađenim stilom odevanja. Beograđanka otmenih manira dipomirala je na Fakultetu muzičke umetnosti na dva odseka, teoriji muzike i solo pevanju, koje je kasnije i magistrirala.
Prvakinja beogradske Opere pleni izgledom, a sagovornika osvaja iskrenošću i neposrednošću. Umetnica bogate karijere ima ispunjen privatni život. Veoma je posvećena sinu Vukanu, koga ima iz braka sa Zoranom Boškovićem. Dvadesetjednogodišnji Vukan, koji studira u Nemačkoj, rođen je u Kanzasu, gde je njegov otac tada radio kao diplomata. Jadrankin jedinac studira Biznis i administraciju, nastavu prati na engleskom jeziku, a sa slavnom majkom svakodnevno komunicira preko „Skajpa“.
Operska diva magičnog mecosoprana 7. aprila održaće solistički koncert “Prijatelji zauvek”, u beogradskom Centru „Sava“. U zanimljivom muzičkom programu učestvovaće orkestar Ministarstva odbrane “Stanislav Binički”, sa dirigentom i aranžerom Vojkanom Borisavljevićem na čelu. Jadranka će pevati numere iz različitih muzičkih žanrova: filmsku muziku, evergrin, svetske muzičke bisere, arije iz opera, opereta i mjuzikla.
Na početku razgovora i fotografisanja za magazin „Hello!“ operska diva ističe da joj je ovo prvo iskustvo u kojem je izgled potpuno prepustila drugima.
- Po prirodi sam perfekcionista. Muzički program koncerata i ideju osmišljavam sama, a sama brinem i o garderobi koju ću nositi na nastupima. Nemam stilistu i sama osmišljavam svoj izgled. Za potrebe fotografisanja za magazin „Hello!“ prvi put sam se prepustila stručnjacima - ljubazno govori dama bujne tamne kose i blistavog tena.

Kako se odevate kada niste na sceni?

- Ako bi trebalo da okarakterišem moj stil, onda je on apsolutno autentičan. Od moje mašte, kreativnosti, raspoloženja i mog osećaja za estetiku, kao i onoga što je primereno zavisi što ću obući. Dešavalo mi se da probam nešto što mi se dopada, ali onda shvatim da je model prekratak ili previše dekoltiran. Svi me uveravaju da mogu da iznesem i takve modele, ali meni je neprimereno da obučem suknju koja je prekratka. Trudim se da budem kreativna u svemušto radim. Bajagina numera „Buđenje ranog proleća“ pravi je primer za to, jer sam deonicu koju ja pevam u pesmi iskomponovala na licu mesta. Kreativna sam i kada je reč o stilu.

Da li biste opisali vaš stil odevanja?
- Ne sledim modu po svaku cenu i ne prelistavam modne časopise. Informisana sam o novim modnim tendovima samo tako što, prolazeći ulicama Beograda, pogledam šta je u izlozima. To je jedini modni uticaj na moj odabir garderobe. Za mene je različitost kvalitet i bogatstvo i žao mi je što se ovde, čini mi se, žene trude da liče jedna na drugu. Kada je reč o garderobi meni je blisko sve što je kreacija, inovacija i mašta.

Na šta trošite najviše novca?

- To svakako nije garderoba. Pre svega, trošim najviše na hranu. Moram da se hranim kvalitetno i dobro. Imam jako skupe odevne komade, kao i veoma jeftine. To odlično znam da kombinujem. Majstor sam za promišljenu kupovinu. Umešno sa malo novca mogu kupim dobre komade garderobe. Kao početnica u poslu, bila sam u stanju da ceo honorar od velike inostrane predstave potrošim za neku dizajniranu toaletu. Tada nisam imala ni svoj stan. S vremenom shvatila sam da je to naopako. Sada znam šta su prioriteti, i znam najvažnije: svesna sam da je stil ličnost, stav i samopouzdanje. Umem da ponesem nešto jednostavno i znam da ću taj komad „oplemeniti“ kada ga budem nosila, da ću mu dati „dušu“.

Kakav odnos imate prema novcu?
- Shvatila sam da je život skup, novac se teško zarađuje, morate se mnogo oznojiti i biti vredni da biste ga zaradili. Široka je lepeza troškova nepohodnih za život. U sve je „utkana“ velika doza promišljenosti jer imam sina koga izdržavam, kao i majku koju pomažem i koja od svoje penzije ne može da preživi nekoliko dana. Pazim kako i šta kupujem. Ipak, ako odlučim da idem u ludi provod s prijateljima, to je moja svesna odluka, i novac ni tada ne bacam. Život me u tom smislu nije prevario.

Vežbate li? Kako održavate blistavost tena?
- Ne vežbam. Ipak, mnogo radim i zato moram mnogo i da spavam. Imam problem sa manjkom slobodnog vremena. Nikada nisam bila u teretani. Ali, imam mnogo vežbe što se scenskih proba tiče, aktivna sam na bini. Pored svih obaveza, imam vrlo malo vremena za sebe i najmilije. Što se mog tena tiče, nemam vremena da idem na tretmane kod kozmetičara, to je za mene strašan luksuz. Osim sna, važno mi je da u Nemačkoj, u kojoj moj sin studira, kupim maske za lice koje su za jednokratnu upotrebu i koštaju nekoliko evra. Jako su kvalitetne i pomažu mi da igledam sveže.

Šta ćete obući na predstojećem koncertu u Centru „Sava“ 7. aprila?

- U mom garderoberu koji je ogroman i zauzima celu jednu sobu, uvek imam tri, četiri elegantne haljine koje čekaju svoju „premijeru“ u javnosti. Promeniću barem tri glamurozne haljine, to je potreba mog posla.

Veoma temeljno pristupate vašoj profesiji, sve sami osmišljavate.
- Vojnik sam u duši, i u svemu što radim primećujem veliku dozu disciplinovanosti. Stalno imam nove ideje, na taj način neprestano istražujem sebe. Sama sam osmišljavala koncerte koji su režirani, to je u mojoj branši bila novina. Do sada sam ovde predstavila četrdeset novih dela, potpuno nepoznatih našoj publici. Do njih sam dolazila putujući po svetu i istražujući. Tako ću i na predstojećem koncertu publici predstaviti tri kompozicije koje naša sredina do sada nije čula. Sa Nikolom Rackovim, s kojim nastupam na turnejama po Sjedinjenim Američkim Državama, izvešću numeru i sviraću klavir, dok će me on pratiti na harmonici. Oliver Njego će mi, takođe, biti gost na koncertu. Preporučujem svima da dođu, i onima koji ne vole operu, jer će to biti veče dobre muzike.

Da li će vaš sin Vukan prisustvovati koncertu?

- Može da se dogodi da u to vreme dobije na fakultetu kraći raspust. To bi me mnogo radovalo. Moj sin sluša drugačiju vrstu muzike, ali dopada mu se to što obično čuje na mojim koncertima.

Prepoznajete li kod njega neku umetničku crtu?
- Vrlo je darovit, ali njegova odluka je da se ne bavi muzikom. Srećna sam što nije krenuo mojim stopama, neka sam bira svoj put. Ne bih mogla da ga sprečim i da je to želeo, mislim da je njegova odluka ispravna, iako je izuzetno nadaren za muziku. Vukan je omiljen u društvu, svi ga obožavaju još od kada je bio dete.

Jeste li strogi kao roditelj?
- Nisam. Veoma uvažavam svaku osobu, dok me ona ne uveri u suprotno. Takav odnos imam i prema sinu. Otkako je bio mali, uvažavam njegovo mišljenje. Bilo je i biće milion situacija kada će kao mlada osoba morati da donosi odluke, značajne za život, a kada ja neću biti pored njega. Smatrala sam da je važno da je samostalan, da sam u sebe ima poverenje, da je inteligentan. Vaspitač sam kod koga je važan razgovor. Roditeljstvo je važan put sa dosta neuspešnih stanica, ali vodi savršenom sazrevanju. Kada je imao šesnaest godina, desilo mu se da ga tri starija dečaka napadnu i traže mu jaknu. Vukan je sa mnom proputovao ceo svet i uvek sam mu govorila da je navažnije da se uvek uzda u obrazovanje i dobrotu. Uvek sam mu govorila da je važno da sebe zaštiti i da u trenutku reaguje namudrije što može. Tako je i bilo.

Veoma ste kreativni, disciplinovani, ali izgleda da ste i vrlo emotivni.

- To su prave stvari. Bez te emocije ne bih mogla da očaravam ljude koji dolaze na moje koncerte. Publika nije očarana tehničkim izvođenjem već onim što može da ostane u njihovim srcima posle našeg izvođenja. Emocija koju oni osete i prime, mera je uspeha izvođača. Rečima kojima ste mi postavili ovo pitanje pomogli ste mi da definišem sebe. Zaista sam kreativna, disciplinovana i emotivna. To su osnovne komponente emocionalne inteligencije koje su ključ životnog uspeha.

Intervju: Life Content, Nadežda Jokić
Foto: Filip Šobot
Stilista: Stefan Orlić
Šminka: Dušan Lazić, www.lazamakeup.com
Frizura: Miloš Milnović, mob. 063 / 136 - 601 - 6
Mesto snimanja: „Crystal Hotel Belgrade“, Internacionalnih brigada 9, tel. +381 11 / 715 - 10 - 05
www.crystalhotel-belgrade.rs