Jelena Gavrilović: Glumica nije uspešna ako ne odigra ulogu majke || Hello Magazin!

Posle niza odličnih uloga, glumicu Jelenu Gavrilović poslednjih godinu dana publika pamti po izgovaranju simpatičnog „Može“ u reklami za jednu banku. Ova dugonoga lepotica prepoznatljivog stila odevanja uvek je spremna za nove životne izazove. Osim glumom bavi se pevanjem i produkcijom, a uvek je raspoložena i da za posebne prilike osmišljava toalete koje će nositi. Najzahtevniji posao u oblasti mode predstoji joj sledeće godine kada će sa dugogodišnjim prijateljem, dizajnerom Predragom Đuknićem imati zadatak da osmisli savršenu venčanicu. Ranije je smatrala da nije devojka koja će uživati u organizovanju svadbenog veselja, ali to se promenilo kada je upoznala montažera Stevana Marića sa kojim više od godinu dana uživa u bajkovitoj ljubavnoj vezi. Pre početka priprema za savršeno slavlje, 31-godišnju umetnicu očekuju brojni poslovni poduhvati.

Prvo ste zaštitno lice „Beer festa“.
- Počastvovana sam što su me izabrali da budem njihovo zaštitno lice. Prošle godine radila sam predstavu čija je tema bila upravo rokenrol, a i poznata sam po tome da volim tu vrstu muzike, pa pretpostavljam da je to bilo presudno da me odaberu. Obožavam festivale i posebnu atmosferu koja tada vlada, a kad sam bila mlađa, imala sam i svoj bend i zahvaljujući svirkama zarađivala sam prve džeparce tokom bombardovanja. Zbog svega toga mnog se radujem ovom angažmanu. Volim festivale, a „Beer fest“ je neverovatno značajan za turizam Beograda, tim pre što posetioci imaju priliku da na jednom mestu slušaju vrlo kvalitetnu muziku. Smatram da je, u vreme kada se sluša muzika koja nije baš po mom ukusu, ovo odličan način da se promovišu stare vrednosti, ali i da se podstaknu bendovi koji još sviraju rokenrol.

Kakva će tačno biti vaša uloga u okviru festivala?

- Biću promo-lice i pokušaću da ljudima približim Festival. Baviću se reputacijom festivala i najavom programa.

Reklo bi se da volite modu. Šta privatno najčešće nosite?
- U poslednje vreme vozim bicikl, tako da sam često u šortsu i patikama, a kada se spremam za večernji izlazak, volim da budem u elegantnoj haljini. Nema pravila, od prilike do neprilike, ja sam uvek obučena onako kako se osećam. Udobnost mi je bitna, ali za neke specijalne prilike umela sam da obučem i toalete u kojima ne smem da sednem. Smatram da glumica u zemlji u kojoj je malo glamuroznih prilika, svaku treba dobro da iskoristi. Nosim sve stilove, od kežual do elegantnog.

Koji asesoar je vaš modni fetiš?
- To su svakako šeširi, imam ih više od četrdeset, ali uvek sam spremna da obnovim kolekciju. Ove godine još nisam kupila nijedan letnji šešir i smatram da je to skandal, pa planiram da se prošetam po gradu i sebe počastim bar jednim.

Imate izgrađen stil odevanja, jeste li oduvek voleli modu?
- Dok sam bila mlađa imala sam apsolutne modne promašaje jer sam mislila da nisam dovoljno mršava i stalno sam prikrivala svoje telo. Moda je važan deo mog života, stil je po meni deo ličnosti jer njime pokazuješ kako sebe nosiš, ali i kako želiš da te drugi vide. Trebalo bi uskladiti ono što jesi sa onim kako želiš da se predstaviš. To je onda prava stvar.

Šta poručujete svojim stilom, kako biste voleli da vas ljudi vide?
- Svojim stilom poručujem da sam ozbiljna i da mi nije svejedno kako ću izgledati i nikada mi neće biti. Nisam osoba koja će izaći sa prljavom kosom i ne može da mi se desi da na premijeru dođem u farmerkama.

Poznato je da se bavite i muzikom, da li je to još aktuelno?

- Nedavno sam počela saradnju sa horom koji se zove „Glas ne žice“ i kompozitorom Srđanom Markovićem. Osim toga, imam dugogodišnju saradnju sa kompozitorom Aleksandrom Simićem, sa kojim povremeno vežbam. Stalno se vraćam muzici na različite načine i to se uvek spontano desi. Muzika mi je kao fatalni ljubavnik koji stalno dolazi ponovo. Sastavni je deo mog života i trudim se da je pozicioniram tako da je uvek tu kada mi nešto nedostaje kao neki ponovni izvor života.

Imate li muzičko obrazovanje?
- Završila sam nižu muzičku školu, svirala sam violinu, a posle toga sam kratko išla na časove džez pevanja. Kada sam upisala fakultet, morala sam da odustanem od tih časova, ali smo imali predmet Pevanje i fantastičnu profesorku Mariju Simonović zahvaljujući kojoj sam stekla odlično znanje. Ona mi je stalno govorila da sam odličan pevač i da moram da pevam i tako mi je davala vetar u leđa. Ona je zaslužna što se i danas često vraćam muzici.

Ovog leta snimate seriju „Sinđelići“, kakva je vaša uloga?
- Imam jako lepu i veliku ulogu o kojoj još ne mogu da govorim. Mislim da će publika uživati jer je tema ljubav, što je uvek interesantno.

Poslednjih godinu dana ljudi vas uglavnom pamte po reklami koju ste snimili za jednu banku i prepoznatljivom izgovoru reči: „Može“. Jeste li očekivali takav uspeh?

- Nisam, to niko nije mogao da očekuje. Otišla sam na kasting nemajući uopšte ideju o tome da će ta reklama postati toliko popularna. Postoje mišljenja da glumci ne bi trebalo da rade reklame, ali i Mocart je bio dvorski kompozitor jer je i on radio za novac. Mislim da će publika prepoznati kada svaki posao koji dobiješ uradiš pošteno i tako kao da ti je to glumački zadatak. U životu nikad ne znaš šta ti je prilika, ali kada si u svakoj prilici profesionalac, i reklama za banku bude primećena.

Ranije ste želeli da živite u Los Anđelesu. Imate li još tu ambiciju?
- Želela sam da tamo upišem postdiplomske studije iz oblasti produkcije, ali to je toliko skupo da sam shvatila da ne mogu sebi da ih priuštim, a stipendije gotovo da ne postoje. U međuvremenu završila sam postdiplomske studije iz oblasti filmske i televizijske produkcije na Fakultetu dramskih umetnosti. Zanima me ta oblast jer mislim da je uvek dobro da u rukama imaš što više zanata, da bi bio gospodar svoje sudbine. Jevreji kažu da što više znaš, to više vrediš, što i sama smatram. Osim toga, došlo je vreme da glumci sami budu producenti svoje predstave ili filma jer je sve manje posla i moramo da se snalazimo. Sve više je škola glume, a sve manje se radi. Mislim da nove generacije danas i ne shvataju šta znači baviti se glumom. To je veliko odricanje i velika žrtva i potencijalno velika patnja ako se ne snađeš. Ali, ko je hrabar trebalo bi da proba.

Uskoro stajete na „ludi kamen“, jeste li izbirljivi po pitanju venčanice?

- Nedavno sam medijima dala jednu izjavu koja je protumačena kao da nameravam da se uskoro udajem. Naravno da bih to volela, ali svadba će biti naredne godine pošto ove i moj partner i ja toliko radimo da nismo stigli da organizujemo slavlje. Moj prijatelj Peđa Đuknić dizajniraće mi venčanicu i mislim da sam mu već sada dosadila sa svojim idejama. Uvek sam mislila da neću da pravim venčanje, a onda sam shvatila da je to odličan povod da se okupe dragi ljudi. Volela bih da to bude neki garden parti uz venčanje u grčkoj pravoslavnoj crkvi, pošto je moj verenik polu-Grk. Još nemamo detaljan plan o tome kako će svadba izgledati, ali za početak je dobro da imam dobrog muškarca pored sebe.

Čime se bavi vaš verenik, Stevan Marić?
- On je montažer i ne voli mnogo da se ekponira jer je prilično skroman čovek. Mislim da mu neće prijati što pričam o njemu, ali meni je drago što je takav jer pored njega imam mir. Kao osoba iz moje branše apsolutno razume ovo što ja radim. Podrška koju mi pruža najvažnija mi je na svetu.

Osim podrške, šta kao žena očekujete od muškarca?
- Biti glumica je specifičan posao pa je podrška najbitnija, ali i razumevanje. To su osnovne stvari da bi bilo koji par mogao da opstane. Mislim da je u vreme u kome se brzo živi, a uz to se bavimoi specifičnom profesijom, razumevanje ključ svega. Najvažnije je da imaš nekog ko će ti u teškim trenucima reći da će sve biti dobro, čak iako niko u to ne veruje. Sve ostalo se lako može popraviti.

Jeste li imali romantičnu veridbu?
- Moja veridba je bila vrlo neobična, a detalje ću zadržati za sebe. Sve što mogu da kažem je da je bilo čudno i neočekivano. Stevan je vrlo suptilan i spontan muškarac i uspelo mu je da me iznenadi. Ali, ja sam, čim sam ga ugledala, znala da je onaj pravi, pa uopšte nije ni morao da me zaprosi.

Da li biste voleli da se uskoro ostvarite u ulozi majke?
- Smatram da glumica nije uspešna ukoliko ne odigra i tu ulogu. Jer, to je suština svega. Trčanje za karijerom i parama uopšte nema smisla kada dođeš u četrdesete, tako bar kažu iskusnije glumice i majke. Na kraju, zašto uopšte živimo, ne bi trebalo biti baš tako veliki egoista.

Intervju: Ivana Nikolić, Life Content
Foto: Mirko Tabašević, Life Content
Šminka i frizura: Bojan Repaja za Institut lepote „Diktat“, Internacionalnih brigada 7, tel: 011 / 24 - 04 - 304
Mesto snimanja: Konjički klub „Divađo II“, tel: 060 / 028 - 35 - 53 i 063 / 28 - 35 - 53, www.kkdivadjo.com