Kalina Kovačević: Gledala sam smrti u oči || Hello Magazin!

Strpljiva i vredna, glumica Kalina Kovačević nikada nije ambiciozno grabila ka uspehu u karijeri, ali joj se on, zahvaljujući marljivom radu, ipak dogodio. Za razliku od sveprisutnog trenda da je uspeh u poslu najvažniji, a da se čovekova vrednost meri računom u banci, ova harizmatična tridesetogodišnja glumica, supruga i majka kvalitet života odlučno meri posvećenošću najbližima. Posle dramatičnog iskustva koje je imala u najlepšem životnom trenutku kada je postala majka, a koji se ubrzo pretvorio u veliku traumu i borbu za život, Kalina prvi put za "Hello!" govori o sepsi koju je dobila odmah po porođaju i periodu u kome se tokom četiri sedmice nije znalo da li će preživeti. To iskustvo ju je naučilo da ničiji život nije povlašćen i da bi svaki dan trebalo pametno iskoristiti. Uz supruga, fudbalskog menadžera Radeta Ćaldovića i trogodišnju kćerku Mionu uvek je ispunjava dobra energija. Uz skladan porodični život, uspeh u poslu dolazi sam po sebi, pa je tako ove sezone imala čak tri premijere u pozorištu, a u septembru je očekuje i snimanje prvog filma posle porođaja.

Nedavno ste imali premijeru predstave "Narodni poslanik", volite li da igrate u delima Branislava Nušića?

- Već sam imala prilike da igram u njegovim komadima i to mi uvek predstavlja zadovoljstvo, jer svaki glumac mašta da u biografiji može da napiše da je igrao predstave po tekstovima Branislava Nušića. Ovog puta zadovoljstvo je bilo još veće jer sam igrala sa odličnim glumcima kao što su Radmila Živković, Boris Komnenić, Bane Vidaković, Bane Tomašević i drugi. Iako imam deset godina iskustva u pozorištu, mnogo sam naučila od njih. Premijera je prošla fenomenalno, a imali smo priliku da izvedemo tu predstavu i na Festivalu u Skoplju, gde je publika takođe bila oduševljena. Rad u Nušićevim delima me uvek rastereti i opusti, a fascinantno je koliko su njegovi tekstovi aktuelni i danas.

Koliko vam je teško da gradite ulogu kao što je, recimo, Danica koja je pre vas odigrana nebrojeno puta?
- Trudim se da uvek ostavim svoj pečat u dogovoru sa rediteljem čiju koncepciju pratim. Tu vrstu problema najviše me je mučila kada sam radila komad "Maratonci trče počasni krug", u kome samtumačila Kristinu, jer je svi pamte po čuvenoj Seki Sablić. Ovog puta nisam imala toliki problem, iako je mnogo glumica pre mene igralo Danicu.

Smatrate li da je za vas protekla sezona bila uspešna?
- Da, neposredno pre premijere "Narodnog poslanika" imala sam premijeru predstave "Prevaranti" u Pozorištu na Slaviji. Na početku sezone u Narodnom pozorištu imala sam premijeru "Dame s kamelijama" koja se takođe igra na velikoj sceni. Bilo je mnogo gostovanja i putovanja tako da sam dosta radila. Sada planiram porodični odmor, a u septembru ću snimati novi film. Mnogo se radujem tome jer je to moja prva uloga na filmu posle porođaja. Miona je sada već velika pa može da ostane sa babom i dedom i da joj ne nedostajem u onolikoj meri koliko bih joj nedostajala kad je bila beba. Ne bi bilo u redu da ostavim tako malo dete, a ne bih ni mogla.

Da li je samo Miona bila razlog što prethodnih godina niste glumili u filmovima?

- Smatram da uloga nigde neće pobeći, ako ti je suđena, ona će doći sama. Glumačka karijera se gradi godinama i važno je biti ostvaren i na privatnom planu. Nisam od onih sebičnih radoholičara, mislim da je gluma zanat koji se uči čitavog života i bolje je da imam tri dobre uloge nego tri stotine nezapaženih.

Da li je vaš rasterećen stav prema poslu posledica vašeg vaspitanja, iskustva ili karaktera?
- Sve to zajedno. Vaspitavana sam na taj način i imam srećnu okolnost da mi je majka glumica, ali to je nekad bila i nesrećna okolnost jer sam zbog toga prolazila kroz različite situacije. Već deset godina radim u pozorištu i naučila sam da karijera ima i uspone i padove i da moraš biti pripremljen za periode kada nećeš toliko raditi, ali moraćeš da radiš na sebi. Osim toga, po prirodi sam strpljiva osoba i ne podnosim nestrpljive ljude. Naravno, ponekad kada gledam neki odličan film, bude mi žao što nisam deo tog projekta, ali samo zato što je odlično ostvarenje, a ne zato što nekome zavidim.

Kakav će biti film koji počinjete da snimate u septembru?
- U ovom trenutku mogu samo da kažem da je radnja smeštena u srednjovekovnu Srbiji, što je jako interesantno, jer smo se retko bavili tim periodom. Film se ne bavi samo istorijskim trenucima već i međuljudskim odnosima, naročito ljubavnim.

Brinete li ko će paziti Mionu dok budete odsutni?

- Sticajem okolnosti, kada je Miona imala dva meseca, počela sam da radim u pozorištu. Mnoge moje koleginice su tada otišle na porodiljsko odsustvo tako da sam morala da se vratim na posao. Dobro sam organizovana kada je njeno čuvanje u pitanju, ona ide u vrtuć, a tu su babe i dede da pomognu.Već je samostalna devojčica i trudim se da je vaspitavam da bude svoja. Smatram da je uspešan roditelj onaj koji pusti svoje dete da grabi samo i da se ne drži uz mamu.

Gde ćete otići na odmor?
- Kao i svake godine, idemo u Crnu Goru. Ostanemo po mesec dana i tada isključim telefon i ne gledam televiziju. Vreme provodimo pored mora i u prirodi, u čemu svi uživamo, a naročito Miona.

Ona će uskoro napuniti tri godine, kako planirate da proslavite njen rođendan?

- Ne spadam u roditelje koji vole rođendane u igraonicama. Smatram da je bolje da dete proslavi rođendan negde napolju, naravno, ako vremenski uslovi to dozvoljavaju. Mi slavimo Mionin rođendan na moru. Dođu nam članovi porodice, pokupimo decu iz komšiluka, napravimo tortu, iznesemo je na dok pored mora, zapalimo svećice i pustimo na radiju dečiju muziku. Deca se igraju i kupaju, a slavlje traje čitavog dana.

Podseća li Miona na vas kada ste bili u njenom uzrastu?
- Ja sam bila dete koje je volelo samo da se igra dok Miona, osim toga, jako voli i da se doteruje. Obožava da obuje moje cipele, voli da se igra mojim nakitom, ali to joj nije dozvoljeno, i da lakira nokte. Postoje mnoga oprečna mišljenja o tome da li bi deci trebalo dozvoljavati da koriste lak za nokte, ali ja joj dopuštam.

Ko je stroži rodtelj, vi ili vaš suprug?
- Mislim da sam ja stroža, ali ne mogu reći da sam stroga, ali zna se šta se sme. Mislim da roditelji greše kada traže od dece da zasluže njihovo poverenje. Ja imam poverenje u svoje dete i imaću ga dok me ne izneveri.

Kakav odnos ima Rade prema Mioni?

- Odnos kćerke i oca je uvek poseban, kao i sina i majke. Rade je zbog posla prilično odsutan od kuće, tako da joj popušta kad su zajedno.

Izdvajate li vi i suprug vreme samo za vas?
- Volimo da izdvojimo vreme za nas. Često idemo na večeru sa našim kumovima Nenadom i Ksenijom Milijaš jer i oni kao i mi žive u Zemunu i imamo neke zajedničke rituale. Postoje trenuci kada smo sami, kao i svaki mladi par koji se voli.

Da li i vi kao i vaša kćerka volite da budete doterani?
- Mislim da je tu osobinu nasledila od tate. Šalu na stranu, kao i svaka žena volim da se doterujem, ali u skladu sa prilikom. Ne volim kada vidim da ljudi dolaze u pozorište u farmerkama, iako ne smatram da moraju da nose toalete. Preko dana sam ležernije obučena, dok za večernje prilike obavezno nosim štikle. Kada je reč o bojama, leti volim malo jače, a zimi uglavnom nosim stvari tamnijih nijansi.

Imate li običaj da trenirate i činite li to zbog zdravlja?
- Treniram, a to sam radila i pre trudnoće. Fizička aktivnost mi je ojačala organizam pa sam imala snage da se izborim sa teškom situacijom koju sam imala posle porođaja kada se nije znalo hoću li preživeti.

Šta vam se dogodilo?
- Prilikom porođaja dobila sam sepsu. Bila sam u bolnici četiri nedelje i nije se znalo hoću li preživeti. Na sreću, uspela sam da se izborim i da kasnije svoje zdravstveno stanje dovedem u red. U tom trenutku nisam želela da pričam o tome jer sam samo mislila na sebe i svoje dete za koje nisam želela da ostane bez majke. Bilo je vrlo traumatično jer sam jedva ostala živa.

Koliko se vaš pogled na svet promenio posle takvog iskustva?
- Promena je neverovatna. Kada dođeš u takvu situaciju, shvatiš koliko su neke stvari, zbog kojih si se ranije nervirao, nevažne. Osim toga, kada zaista dođeš u situaciju da se boriš za sopstveni život, shvatiš koliko nisi povlašćen. Svi mi mislimo da tako nešto ne može da nam se desi, a u stvari i te kako može. Shvatila sam kako ne smem da životarim nego da svaki momenat treba da živim punim plućima i da ni u jednom trenutku ne pristajem na stvari koje mi ne prijaju. Naučila sam da se posvetim sebi, a treninzi su, recimo, nešto što redovno radim. Svi mi u današnje vreme živimo brzo, ali ne smemo da dozvolimo da makar i deset minuta dnevno ne izdvojimo za sebe i svoje zdravlje.

Da li vam je bitno da se vi i vaša porodica zdravo hranite?
- Jako mi je važno da hrana koju jedemo bude organskog porekla. Mislim da je GMO hrana najveće zlo koje je moglo da se desi čovečanstvu posle atomske bombe. Vrlo sam stroga po pitanju izbora namirnica, a trudim se i da svoje dete naviknem da jede voće, a da izbegava slatkiše.

Kako se Rade uklapa u vaš način ishrane, s obzirom na to da muškarci vole jaču hranu?
- Teško. Svaki muškarac voli da jede, ali on to nadoknadi na poslovnim ručkovima.

Idete li često u posetu vašim roditeljima u Sudžuk?
- Svaki vikend smo tamo i svima prija da provedemo vreme u prirodi. Čovek tada lepše i spava i jede, brže se odmori i bolje se oseća. Mioni to mnogo znači pošto je tamo okružena životinjama i na svežem je vazduhu. Sudžuk je na svega pola sata vožnje od Beograda, tako da se nekad desi i da posetimo moje roditelje samo na jedno popodne.

Da li je Mioni kod bake i deke sve dozvoljeno?
- Da, moj tata se vodi parolom da je kod babe i dede sve dozvoljeno, a za zabrane su nadležni roditelji.

Prenosite li na kćerku ljubav prema putovanjima?
- Oduvek sam volela da putujem, a tome učim i svoje dete. Ona je već sa šest nedelja prvi put išla u Crnu Goru. Učim je da se čovek najbolje duhovno bogati na putovanjima.

Intervju: Ivana Nikolić, Life Content
Produkcija: Modna agencija "Select"
Foto: Petar Vujanić, Life Content
Stilista: Saška Nikolić
Model: Petar Perović za modnu agenciju "Select"
Šminka: "Sephora"
Frizura: "Panjković Academy", Njegoševa 43, 011 / 344 - 05 - 56
Lokacija: Hotel "Moskva"