Maja Japundža Nikolić: Podsticaji koje dobijam od supruga su mi najvažniji || Hello Magazin!

Maja Japundža Nikolić, koja spada u omiljena televizijska lica, ključem svog poslovnog uspeha smatra stalnu potrebu da napreduje i da u pravom trenutku posegne za novim poslovnim izazovima. U skladu sa takvim stavom, atraktivna četrdesetogodišnjakinja početkom godine odlučila je da napusti Jutarnji program „Radio-televizije Srbije“, u čijem je timu bila pet godina, i da od septembra započne novu autorsku emisiju koju trenutno priprema sa velikim entuzijazmom. Prilikom donošenja svake poslovne odluke, ova šarmantna brineta na prvo mesto stavlja interes svoje dece, desetogodišnje Tee, osmogodišnjeg Darka i petogodišnje Tie, koje je dobila u braku sa ekonomistom Aleksandrom Nikolićem. Skladni bračni par odlično funkcioniše još od trenutka kada su se upoznali 1998. godine, a međusobna podrška je najčvršći temelj u njihovom odnosu. Maja tvrdi da se na mnoge televizijske poduhvate ne bi sama odlučila da nije imala supruga koji joj je davao „vetar u leđa“ i da se trudi da i ona ima puno razumevanje za njegove obaveze. Zahvaljujući takvom odnosu, oboje su uspeli da se poslovno ostvare u svojoj branši i da istovremeno svojim mališanima priušte srećno detinjstvo.

Jeste li se navikli na novi način života koji je nastupio onda kada ste prestali da budete deo tima Jutarnjeg programa „Radio-televizije Srbije“?

- Navikla sam se i na novi način života, ali i na komentare prijatelja, koji mi često kažu da blistam. Osećam se predivno jer sam se oslobodila stalnog utiska da sam umorna, koji sam ranije imala. Često sam gledala na sat i probala da zaključim kada bi trebalo da legnem da bih ujutru bila odmorna. Sada je sve drugačije, jer sama određujem svoj tempo. Pripremam novu emisiju tako da imam posla, ali mnogo toga mogu da završim i kod kuće. Trenutno se nalazim u jednom opuštenom životnom periodu, ali će ta ležernost od septembra prestati.

Da li vam je bilo teško da donesete odluku da napustite stari posao?
- Nije. Planirala sam da prestanem da radim „Jutarnji program“ mnogo ranije, ali mi je termin emisije, ma koliko bio fizički naporan, odgovarao zbog dece sa kojom sam provodila veći deo dana. Ali, kada sam prelomila, otišla kod mog urednika Nebojše Stefanović i saopštila mu odluku, što je on razumeo jer je video moju rešenost.

Kakve uspomene u vama budi petogodišnji period u kome ste radili „Jutarnji program“?
- Uspomene su lepe, a taj period uvek ću pamtiti kao izuzetno uspešan deo moje karijere. Jutarnji program „Radio-televizije Srbije“ poslednjih dvadeset sedam godina, koliko postoji, najgledaniji je program na svim televizijskim stanicama i meni je izuzetno drago da sam u jednom periodu bila deo toga. Rad u toj emisiji doneo mi je mnogo profesionalne satisfakcije, uspehe i nagrade.

Kakva je emisija koju pripremate za jesen?

- Ne mogu da pričam o tome jer imam takav dogovor na svojoj televiziji.

Hoće li to biti autorski projekat?
- Da, ja ne bih ni radila ništa drugačije. Već osamnaest godina sam na televiziji i smatram da bi trebalo da radim ono što osećam da mogu i u čemu se dobro snalazim, jer u suprotnom ovaj posao ne bi imao smisla. Mogu sebi da dozvolim taj luksuz da mogu da radim ono čime sam zadovoljna. Znala sam da ću napustiti Jutarnji program samo ukoliko nastavim da radim emisiju koja će me poslovno potpuno ispunjavati.

Osećate li entuzijazam zbog novog angažmana?

- Do sada sam imala nekoliko pauza u poslu, zbog rođenja dece, a ovo mi je možda druga ili treća profesionalna odluka da napustim neki projekat. Zaključila sam da su pauze dobre, jer posle svake sam se svežija vraćala na posao, s velikom željom da radim. U našoj branši loše je dugo raditi jednu stvar, a pet godina, koliko sam bila u „Jutarnjem programu“, jeste predugo. Smatram da bi na svake tri, četiri godine trebalo menjati emisije koje radite. Čovek u jednoj oblasti može da napreduje do određene granice, a onda dolazi do zasićenja. Uvek se radujem novim izazovima jer je to šansa da nešto novo naučim. Potrudiću se da sa svojom ekipom napravim emisiju koja će biti korak napred u svakom smislu te reči.

Dok ste radili Jutarnji program često ste izjavljivali da uspevate da završite sve privatne i poslovne obaveze zahvaljujući tome što nikada ne lenčarite i nemate omiljenu seriju koju gledate. Da li se sada nešto promenilo?
- Promenilo se, sada imam nešto više vremena, ali samo zato što sama organizujem svoje obaveze. Fiksnih obaveza je malo i nemam fizičku potrebu da spavam posle posla, zbog čega se osećam mnogo opuštenije, ali sam svesna da ovaj miran period neće potrajati. Uživam u novim zaduženjima jer je lepo od početka učestvovati u nastajanju jednog projekta i odlučivati o svemu, od scenografije do uvodne špice. Odavno nisam imala priliku za to, jer je „Jutarnji“ bio spreman projekat kome sam se ja samo priključila.

Da li vašoj deci prija to što ste promenili posao?
- Oni ne primećuju mnogo tu promenu. Ja sam se vraćala sa posla u vreme dok su oni u školi i posle toga smo imali čitav dan na raspolaganju. Nikada nisu patili zbog mog angažmana, već je sve išlo na račun mog umora, ali to je u redu. Deca moraju da budu na prvom mestu. Možda će sa početkom nove emisije malo više osećati moj izostanak iz kuće. Međutim, sada su porasli tako da je drugačije.

Vole li oni da komentarišu vaš posao?

- Njima moj posao uopšte nije interesantan i najnormalnije im je da, dok se spremaju za školu, na televiziji gledaju mamu ili kumu.

Hoće li vam nedostajati zajednički rad sa kumom Natašom Miljković?
- Nas dve smo se menjale i retko smo imale priliku da radimo jedna sa drugom, ali smo bile oslonjene jedna na drugu. Međutim, neće mi nedostajati jer ćemo nastaviti da se družimo.

Provodite li sada više vremena sa drugaricama?
- Nikada nisam zapostavljala prijatelje, uvek sam se trudila da nađem vreme za njih. Ali, sada sam redovna na treninzima, svako jutro započinjem brzim hodanjem, što otprilike traje sat i po.

Vodite li računa o sebi?

- Mislim da je moja briga o sebi u domenu normale. Umesto kod kozmetičara svakih mesec i po dana odlazim kod dermatologa i redovno odlazim kod frizera.

Zbog čega ste nedavno odlučili da posvetlite kosu?
- To nije bila namerna odluka. Odlučila sam da malo posvetlim kosu pramenovima u svetlijoj nijansi, a kada se pramenovi obnavljaju svaki put kosa biva za nijansu svetlija.

U emisijama uvek izgledate savršeno.
- To je u našem poslu ključno, i mnogo mi je bitno da potpuno verujem u osobu koja brine o mom stajlingu.

Volite li i privatno da se lepo oblačite i da kupujete garderobu?
- Volim, naročito me raduje kada na putovanju mogu da kupujem stvari brendova kojih nema na našem tržištu. Nedavno sam bila u Americi i iskoristila sam šansu da kupim mnoge stvari.

Kako ste se proveli u Sjedinjenim Državama?
- Sa suprugom sam bila desetak dana u Americi, odlično smo se proveli, obišli smo Njujork i Vašington. Nije mi prvi put da idem u te gradove, ali mene Amerika fascinira i uvek mi je lepo kada sam tamo. Trudim se da što manje vremena provedem u hotelu, čim se probudim, izlazim napolje i šetam se po čitav dan. Tada svratim u poneku radnju i nešto kupim, napravim pauzu za lep ručak i nastavljam šetnju. Za mene je to pravi odmor i mnogo mi više prija nego da ležim na plaži, što mi često bude i dosadno.

Koliko se vaša putovanja razlikuju kada ste se decom?
- Mnogo se razlikuju, ali kako oni rastu sve sam rasterećenija. Kada su bili manji, svaki naš put je nosio i dozu stresa. Uvek sam bila zabrinuta da li će neko da se razboli, stalno sam se okretala oko sebe da vidim da li su svi tu, ali, s druge strane, bude nam vrlo lepo jer je to jedini period kada smo nerazdvojni. Pošto smo sada išli u Ameriku, a put je dugačak, nismo vodili decu. Neposredno pre puta, sa kćerkom Tiom bila sam kod moje sestre u Beču.

Zbog čega ste vodili samo Tiu?
- Kod nas postoji pravilo da kada idem kod sestre, povedem samo jedno dete, jer je to vreme koje se provede „jedan na jedan". Prvo je išla Tea, pa Darko, a sada je došao red na Tiu. Oduševila sam se koliko je porasla i kako je postala zrela devojčica. Vrlo se lepo ponašala u avionu, restoranima, nije se žalila tokom šetnji, a sve su to signali da je porasla. Bilo nam je mnogo lepo jer u Beču u svim muzejima postoje odeljenja za najmlađe. Osim toga postoje muzeji isključivo namenjeni deci. To je njoj bilo vrl zanimljivo, a u Šenbrunu u „Dečjem kraljevskom muzeju“ toliko joj se sve svidelo da nije želela da izađe. Žao mi je što kod nas nema takvih postavki, jer se ljubav prema umetnosti stiče u najmlađem uzrastu.

Vaša najstarija kćerka Tea nedavno je proslavila jedanaesti rođendan. Jeste li organizovali slavlje po njenoj želji?
- Njen rođendan je bio tokom školskog raspusta, pa je odlučila da se, kada počne škola, sa drugaricama dogovori o proslavi. Nama je iz Amerike poručila nekoliko poklona, a mi smo joj ispunili sve želje.

Kakva su interesovanja vaše dece, bave li se nekim vanškolskim aktivnostima?
- Tea ide na jahanje i na gimnastiku, Darko trenira košarku, dok Tia takođe ide na gimnastiku. Mnogo mi je drago što smo suprug i ja uspeli da im usadimo ljubav prema sportu. Moj suprug svakog jutra trči u parku, u blizini naše kuće, i često mu neko od dece pravi društvo.

Da li Tia voli da radi sve što i njena starija sestra?
- Tia uglavnom gleda šta radi Darko i kopira ga, tako da imamo dva mangupa u kući i jedno fino i poslušno dete.

Koliko je Tea brižna prema Darku i Tii?
- To je nešto čemu ih učimo od rođenja, a na isti način su vaspitavali i mene i moju sestru koja je moj najbolji prijatelj. Odnos koji imam sa njom umnogome je razlog zbog čega sam odlučila da rodim troje dece. Želim da oni budu bliski, da, kada odrastu, uvek mogu da se oslone jedno na drugo. Stalno im ukazujem na tu činjenicu i jako mi je drago što su veoma nežni u međusobnim odnosima. Često se zagrle i poljube, a ja sam tada najsrećnija.

Jeste li stroži roditelj od supruga?
- Jesam, što je slučaj gotovo u svim porodicama u kojima majka više vremena provodi sa decom, a otac više radi. Ne mogu da očekujem od supruga koji sa njima provede sat ili sat i po dnevno da im za to vreme „usađuje“ pravila. Ja ih učim redu, ali mene više i slušaju. Kod tate mogu da rade šta hoće, pogotovo devojčice.

Dogovorate li se uvek sa suprugom o pravilima koje postavljate mališanima?
- To je pravilo u našem domu, jer bilo bi smešno da im on nešto zabrani, a ja dozvolim, stvorio bi se haos u njihovim glavama. U vaspitanju veoma je važna doslednost. Smatram da oni vole pravila i da uz pomoć njih odrastaju u stabilne ličnosti. Mnogo sam čitala o tome i shvatila sam da deca, kojoj je sve dozvoljeno, prosto ne znaju šta su. Kućni red je veoma važan, tako da moja deca znaju kada se ide na spavanje, koji rituali tome prethode, kako se jede, da posle škole mora prvo da se uradi domaći, pa tek onda mogu da izađu napolje da se igraju.

Jeste li i sami odrastali na sličnim pravilima?
- Donekle jesam, ali je tada bilo drugačije vreme. Moj tata je svakog dana bio kod kuće u četiri po podne na ručku, na kome bi se svi okupljali. Majka je prethodno napravila taj ručak, a mi smo kao deca išli na spavanje kad počne drugi „Dnevnik“. Sada svoju decu ne mogu u pola osam da pošaljem u krevet, ali već u devet idu na spavanje.

Okupljate li se svakog dana na porodičnom ručku?
- Svakodnevni ručak u našem domu nije izvodljiv, ne samo zbog mog i suprugovog posla već i zbog njihovih školskih i vanškolskih obaveza. Ali, vikendom svi smo obavezno na okupu i ručamo zajedno.

Konsultujete li se sa suprugom o svim odlukama koje donosite na profesionalnom planu?
- Da, i on me uvek podržava, čak i kada nisam sigurna da li nešto mogu da uradim. Da nije njega, ne bih se usudila da uradim sama mnoge stvari u mom poslu, na šta sam mu neizmerno zahvalna. Mislim da je dobro da se o svemu konsultujem s njim, jer mi niko ne želi više dobra od njega. Ali, kada prihvatam nove izazove, najvažnije mi je kako će moj novi angažman uticati na porodicu. Dok sam bila devojka, u vreme kada sam radila na „BK“ televiziji, bila sam u stanju da sedam dana u nedelji provodim na poslu i ništa mi nije bilo teško. Danas, moja karijera mora da bude drugačija jer su deca na prvom mestu.

Koliko vam je značajno što suprug uvek veruje u vaše sposobnosti?
- Ne znam kako bismo funkcionisali da nije tako, ta vera je verovatno i razlog zašto nas dvoje srećno trajemo ovolike godine, a ja se trudim da se jednako postavljam prema njemu i njegovim obavezama. Znam da, kada je u mojoj kući sve kako treba, ne postoji ništa što ne mogu da uradim.

Intervju: Ivana Nikolić
Foto: Mirko Tabašević
Stajling: Stefan Orlić
Šminka i frizura: Srđan Petković za „Mini-bar studio“, Cara Nikojala 17