Brankica Sebastijanović i Miloš Biković: Uzajamno smo se osvajali

Glumačko-emotivni par Brankica Sebastijanović i Miloš Biković nedavno su prvi put zajedno zaigrali na filmu „Kad ljubav zakasni“, rađenom po romanu spisateljice Mirjane Jakovljević Mir-Jam. Mladi umetnici su lepu energiju koja vlada u njihovom odnosu, zahvaljujući marljivom radu i odsustvu sujete, preneli i na veliko platno, a reakcije publike prevazišle su njihova očekivanja. Priča o mladom advokatu i njegovoj životnoj saputnici, ispunjena nizom zanimljivih obrta, nikoga nije ostavila ravnodušnim. U razgovoru za „Hello!“ emotivni par, koji je četiri godine u vezi, otkriva kako je izgledala njihova prva saradnja, da li su imali tremu na premijeri i govore o pojedinim detaljima iz privatnog odnosa.

Jeste li zadovoljni prvom reakcijom publike na film „Kad ljubav zakasni“?
Brankica: Premijere u Beogradu, Novom Sadu i Kragujevcu odlično su protekle. Iznenađena sam lepom reakcijom publike koja je iznad mojih očekivanja. U sva tri grada dvorane su bile pune, a čula sam i mnogo sjajnih komentara. U Beogradu su mi prilazili mnogi ljudi iz posla koje ne poznajem odranije da mi čestitaju i to mi mnogo znači.
Miloš: Zadovoljan sam, nije bilo negativnih reakcija, mislim da se publici dopao film.

Da li ste posle beogradske premijere proslavili uspeh sa ekipom filma?

Brankica: Slavlje je bilo planirano, ali se na kraju nije dogodilo. Ostali smo dugo na koktelu u Centru „Sava“, pa je po završetku bilo kasno za izlazak, ali smo tamo lepo obeležili uspeh.

Jesu li u publici bili članovi vaših porodica i kako su oni reagovali?
Brankica: Naravno, u publici su bili moji roditelji i brat. Oni su me prvi put videli na velikom platnu i mislim da je to za njih bio veliki šok. Posle projekcije su mi rekli da ćemo narednog dana pričati o svemu. Oduševljeni su i veoma ponosni na mene. Rekli su mi da smo Miloš i ja uradili odličan posao. Naravno, oni su subjektivni, ali, s druge strane, možda i najmerodavniji kada je moj rad u pitanju jer me prate od početka.
Miloš: Moja mama je nemilosrdna kao kritičar. Mislio sam da će joj se sviđati sve što ja radim, ali nije tako. Uvek ima svoje „za“ i „protiv“ nečega. Njena kritika me često iznenadi strogošću i oštrinom zapažanja.

Šta vam je rekla ovog puta?
Miloš: Rekla mi je da joj se film svideo, a zamerke ću zadržati za sebe.

Da li vam znači što neko tako blizak može realno da sagleda vaš rad, što nije čest slučaj?

Miloš: Znači mi mnogo što je ona realna, a takav je i moj brat. Njegova zapažanja su mi takođe dragocena.

Jeste li imali tremu pred premijeru?
Brankica: Čitavog dana osećala sam se čudno. Imala sam veoma gust raspored jer sam morala da idem kod frizera i šminkera i da se spremim za premijeru, a po dolasku u Centar „Sava“ davala sam intervjue. Dok nisam izašla na binu nisam bila svesna šta se dešava. Tek tada sam shvatila da imam prvu filmsku premijeru i tada sam osetila malu tremu.
Miloš: Nikada nemam tremu pred filmske premijere, imam je samo kada je u pitanju pozorište. Mislim da ni Brankica nije osećala tremu.

Koliko ste birali odeću za taj važan događaj?

Brankica: Moram da priznam da sam se potrudila da te večeri izgledam lepo. Zamislila sam dugu crnu haljinu kakvu sam na kraju i pronašla. Za odabir odgovarajuće toalete nisam imala mnogo vremena pošto smo Miloš i ja bili na putu sa koga smo se vratili zbog premijere, a prethodno sam imala mnogo obaveza na fakultetu. Srećom, uspela sam da pronađem ono što sam želela.
Miloš: S obzirom na to da sam javna ličnost moram da vodim računa o svom izgledu, i to je deo mog posla. Imali smo premijere u Beogradu, Novom Sadu i Kragujevcu, a uskoro me to isto očekuje i sa filmom „Montevideo, vidimo se“. Ranije sam otišao u veliku kupovinu i tada sam sebi izabrao stvari koje ću nositi u tim prilikama.

Kako se privatno najčešće oblačite?
Brankica: Volim jednostavan stil koji dopušta da se izrazim kao osoba, dok mi se upadljive stvari ne dopadaju. Naravno, bitno mi je da mi garderoba koju nosim lepo stoji. Biram svedenije tonove, a jarke boje izbegavam. Na premijeri sam shvatila koliko je bitno da ste na nekom važnom događaju zadovoljni svojim izgledom da ne biste bili nervozni. S druge strane, postoje situacije kada mi nije bitno kako ću izgledati.
Miloš: Volim prirodne materijale. Zimi sam uglavnom u džinsu, kariranim košuljama i džemperima.

Volite li da odlazite zajedno u šoping i dajete li jedno drugome savete?
Brankica: Često odlazimo zajedno u šoping i Miloš mi mnogo veruje kada je reč o izboru garderobe. Ni on ni ja ne kupujemo odeću koju prethodno nije video onaj drugi. Miloš mi dozvoljava da se mešam u njegov izbor odeće. Nedavno mi je poklonio dve haljine i u potpunosti je pogodio moj ukus.
Miloš: Kada se dvoumim da li da nešto kupim, Brankica mi pomogne da jezičak prevagne na jednu stranu. Ponekad i ja njoj dam savet, jer kada idemo zajedno u kupovinu, onda je to potpuno normalno.

Vodite li računa o ishrani i jeste li stalno fizički aktivni?

Brankica: Pre nego što sam upisala Akademiju trenirala sam odbojku sedam godina, tako da mi je izuzetno bitno da stalno budem fizički aktivna jer se tako najbolje osećam. Ne volim teretane, uglavnom vežbam kod kuće, na fakultetu, ili trčim. Nedavno sam imala naporan životni period jer sam, uz obaveze na fakultetu, snimala film „Kad ljubav zakasni“ i seriju „Sinđelići“, pa nisam imala vremena za treninge, što mi je nedostajalo. Ne vodim mnogo računa o ishrani, jedino mi je važno da ne smršam previše, čemu sam sklona. U napornom periodu oslabila sam čak sedam kilograma. Inače, najviše volim da jedem voće, a većinu nezdravih namirnica i ne volim.
Miloš: Vodim računa o ishrani koliko mogu. Nekada mi se desi da imam mnogo obaveza i da sam stalno na snimanjima pa nemam vremena za treninge. Ali čim ugrabim slobodne trenutke, trudim se da se vratim u uobičajeni ritam.

Koje osobine najviše cenite jedno kod drugoga?
Brankica: Miloš je veoma strpljiva osoba i sa obe noge je na zemlji. Voli da radi na sebi i ličnost je koja vidi i druge ljude, a ne samo svoj interes. Uz njega mogu da se razvijam kao osoba u pravcu u kojem želim. Podudaraju nam se mnogi stavovi i životne želje.
Miloš: Inteligencija i duhovna svest.

Ko je koga osvojio?
Brankica: To je bilo davno, pa se i ne sećam. Mislim da smo se uzajamno osvajali, kod nas je sve to počelo lagano.

Koliko vam znači Miloševo iskustvo na početku karijere?
Brankica: Zahvaljujući njemu bezbrižnije sam prošla kroz neke stvari koje su karakteristične za početak karijere. Kada je on prolazio kroz to, bila sam sa njim i mogla sam da vidim kako sve funkcioniše i kakvi su njegovi stavovi u pojedinim situacijama. Njegovo iskustvo mi je bilo dragoceno.

Miloše, jeste li tokom snimanja filma „Kad ljubav zakasni“ davali Brankici savete i pomagali joj u poslu?
Miloš: Nisam joj pomagao savetima jer smatram da je za savete potrebno biti neka vrsta autoriteta i da ste dovoljno stariji kako biste bili u poziciji da možete da savetujete. Ali, pomagao sam joj kreativnim predlozima jer smo većinu scena radili zajedno. Ti predlozi su se odnosili i na moj rad, a ne samo na njen.

Koliko vam je prijalo što ste zajedno zaigrali u ovom filmu?
Brankica: Zajedno smo u ovom poslu, tako da nam je značilo što smo dobili uloge u istom filmu. To je nešto o čemu smo više puta razgovarali i znali smo da će nam se jednom dogoditi da budemo partneri na filmu ili u pozorištu. Posle premijere ljudi iz posla su nam rekli da nas dvoje lepo funkcionišemo na velikom platnu, što ne mora da bude slučaj sa svim emotivnim partnerima koji su istovremeno i glumci. Dobra energija koja vlada među nama osetila se i na snimanju.
Miloš: Prijao mi je zajednički rad. S obzirom na to da se dobro poznajemo mislim da smo zbog toga dobro i sarađivali. Partneri u privatnom životu ne moraju dobro da fukcionišu i na filmu, naročito ako dođe do neke vrste kompeticije. To može da pokvari odnos. Ja mislim da se to nama nije desilo.

Prija li vam popularnost koju ste stekli?
Brankica: Naravno da mi prija kada mi prilaze ljudi i kada čujem pozitivne komentare, naročito kada su to deca, koja su uvek iskrena. Moj posao je takav da je reakcija publike najbitnija.

Kako ste proveli Božić?
Brankica: Božić sam provela u roditeljskom domu u Staroj Pazovi. U mojoj porodici se poštuje taj praznik i uvek smo na okupu. Na Badnje veče smo išli u crkvu, a na Božić sam se i pričestila, jer uvek postim ceo post. Imali smo porodični ručak kako već običaji nalažu.
Miloš: Ja sam Badnje veče proveo u roditeljskom domu, a za Božić sam bio kod brata u manastiru.

Planirate li slavlje za srpsku Novu godinu?
Brankica: Sigurno ćemo obeležiti taj datum jer to radimo svake godine, ali još ne znam kako. Milošu je rođendan 13. januara, pa ćemo i to slaviti.

Miloše, uskoro vas očekuje i premijera filma „Montevideo, vidimo se“. Zbog čega biste publici preporučili da pogleda taj film?
Miloš: Zato što film nadilazi granice svog žanra i priča jednu univerzalnu priču o Srbiji, srpskoj istoriji i srpskom duhu na veoma duhovit, emotivan i spektakularan način.

Intervju: Ivana Nikolić, Life Content
Foto: Mirko Tabašević, Life Content
Stilista: Stefan Orlić
Šminka: Ana Spasojević za „Mini bar studios“, Hadži Milentijeva 14, tel: 011 / 244 - 35 - 59
Frizura: Nina Ristić za „Mini bar studios“, Hadži Milentijeva 14, tel: 011 / 244 - 35 - 59
Mesto snimanja: „Klub književnika“, Francuska 7, tel: 011 / 262 - 79 - 31, 011 / 218 - 77 - 77, mejl: [email protected]

Komentari (0)

svi komentari ostavi komentar +