Đani Versaće: Jutro koje je zauvek promenilo lice mode

U poslednje dve decenije svet mode doživeo je, i preživeo, nekoliko najstrašnijih skandala. Droga, ubistva, optužbe za rasizam, nasilje i pedofiliju, pronevere i prevare, sve su to tamne strane najglamuroznije industrije današnjice koje dokazuju da ni bogati i slavni ne mogu da kupe sreću, ali ni da izbegnu kazne. Nije zlato sve što sija, niti je sjaj tako čist kako ga mnogi zamišljaju. To naličje prvi put se u najgorem obliku pokazalo 1995. godine, kada je Patricija Ređani naručila ubistvo svog supruga Mauricija Gučija, najmlađeg naslednika čuvene italijanske imperije. A dve godine kasnije, svet mode pogodio je još jedan zemljotres.

Bilo je to 15. jula, kada je Đani Versaće izašao na svoju poslednju jutarnju kafu. Po tradiciji, svakog dana odlazio je do obližnjeg kafea u Majami Biču, ali tog jutra, kažu, nije naručio omiljeni espreso, već je samo kupio novi „Vog“. Dok se vraćao kući, u bermudama i tamnoj majici, sa preostalih 120 dolara u džepu, pre nego što se popeo uz stepenice svoje vile u Oušn drajvu broj 1116, prišao mu je momak nalik mladom turisti, izvadio pištolj i pucao mu u glavu i vrat. Potom je mirno odšetao niz ulicu.

Dvadesetsedmogodišnja muška prostitutka Endrju Kunanan izvršila je samoubistvo devet dana kasnije u čamcu usidrenom u marini. Nije želeo da se preda policiji, a nije ostavio ni pismo u kom bi eventualno objasnio šta ga je nagnalo na hladnokrvno smaknuće kralja mode, u početku okarakterisano kao zločin iz strasti. Slučaj je istraživao i FBI, ne samo zato što se ubistvo dogodilo na američkom tlu, već i zbog toga što je policija uzela u obzir mogućnost da je Versaćeu došla glave mafija, s kojom su slavne ličnosti povezane otkako postoji šou-biznis. Istraga je trajala pet godina. Dosije je zatvoren a da se nikad nisu saznali motivi zločina koji je tog julskog jutra 1997. godine zauvek promenio lice mode.

Pojedinci i dalje smatraju da je Kunanana unajmila „Koza nostra“, drugi tvrde da velikim zvezdama nije nimalo lako jer obožavaoci mogu biti i smrtno opasni, dok ima i onih koji veruju da je ubistvo naručio niko drugi do popularni pevač Elton Džon, koji je, uzgred rečeno, nekoliko dana kasnije suze lio na Versaćeovoj sahrani, na ramenu zajedničke prijateljice, princeze Dajane. Nisu prošla ni dva meseca, a Ledi Di je poginula u pariskom tunelu pod takođe nerasvetljenim okolnostima.

Sedamdesete, osamdesete, pa „đanesete“... Versaće je toliko obeležio kraj prošlog veka, da slobodno možemo celu dekadu nazvati po jednom od najuticajnijih modnih čarobnjaka koji su ikad hodali Zemljom. Drečave boje i krojevi, često seksepilni do vulgarnosti, bili su zaštitni znak njegovih kreacija. Definisao je eru ekstravagancije i luksuza, a među prvima je počeo da isplaćuje enormno visoke honorare manekenkama kako bi ih pridobio za revije. Sudbina je htela da se doba najveće ekspanzije njegovog lika i dela poklopi sa periodom vladavine supermodela, poput Sindi, Naomi i Linde, koji se, smatraju modni znalci, više nikad neće ponoviti.

Đani Versaće bio je fenomen čiji bi rad najuverljivije mogli da opišu Njujorčani. Iako je opšte poznato da, u odnosu na ostatak sveta, Amerikanci nemaju mnogo ukusa, te da su zbog toga primorani da iz Evrope „uvoze“ talentovane ljude ne žaleći novca, u Velikoj jabuci postoji jedno pitanje u vezi sa stilom života koje određuje sve između 25 i 60 godina. A to nije pitanje da li si bogat ili siromašan, homo ili hetero, republikanac ili demokrata, već da li si „Prada“ ili „Versaće“. Na prvi pogled irelevantna, ova dilema zapravo se tiče svega ostalog više nego etikete na kragni. To je pitanje ideologije. Jer ako odgovorite „Versaće“, to znači da uživate u dekadentnom više nego u intelektualnom, da radije birate ono što je „haj-glos“ nego što je „haj-tek“, da vaše rasipništvo nije nimalo diskretno i da vam je seksi bliže od androgenog. A za tu vrstu hedonizma zaslužan je upravo genije iz Kalabrije, koji je „udisao, jeo i pio modu“. Zbog toga njegovo delo i danas živi, dokazujući da onaj grčki simbol beskonačnosti koji uokviruje glavu meduze na svim Versaćeovim proizvodima zaista važi za sva vremena.

Jedna od omiljenih priča pokojnog kreatora bila je da nikada ne bi postao to što jeste da nije odrastao u živopisnoj sredini na samom vrhu italijanske čizme. Kalabrijom je u vreme njegovog detinjstva vladala mafija, čiji je uticaj zadirao u svaki kutak života, a zbog opšteg beznađa i siromaštva, mnogo mladih žena odavalo se prostituciji. Svakog dana Frančeska Versaće vodila je za ruku malog Đanija ulicama grada, a on je neprestano zastajkivao i zurio u prostitutke, koje su iz okolnih bordela nudile svoje usluge. Majka ga je snažno vukla za ruku, u želji da odvrati pogled svog dečaka vaspitanog na strog katolički način. Da se Frančeska nije toliko trudila, šalio se kasnije Đani, verovatno ni on ne bi bio toliko opčinjen njima. Upravo je u izgledu „tih prelepih, magičnih žena“ pronalazio inspiraciju za izazovne modele koji su mu doneli svetsku slavu, zbog čega je često naglašavao da on, u stvari, „sve ovo vreme šije za drolje“.

Rođen je 1946. godine, a sa starijim bratom Santom i mlađom sestrom Donatelom odrastao je u majčinom krojačkom salonu, u kom je dvadesetak žena svakodnevno vredno radilo na izradi naručenih modela. Donatela je imala samo jedanaest godina kada je Đani počeo da je oblači u odeću koju je za nju dizajnirao i da je sa sobom izvodi u noćne klubove.

- Od svih ljudi tamo, Đani je bio najrazuzdaniji- rekla je jednom prilikom.

Uprkos protivljenju oca, početkom sedamdesetih otisnuo se u Firencu kako bi otpočeo karijeru u modnom biznisu. S obzirom na to da je prethodno napustio studije arhitekture, nije imao nikakvo formalno obrazovanje iz oblasti dizajna, ali poneo je veliko iskustvo iz radionice svoje majke. Donatela je upisala književnost u Firenci, a vikendom je navraćala u bratovljev studio. Kasnije su se preselili u Milano.

Đani je radio za neke poznate kuće italijanske metropole, ali kada mu je bilo 32 godine, uz nagovor brata Santa odlučio je da osnuje sopstvenu kompaniju. Tako je u milanskoj Via dela Spiga 1978. godine otvorena prva prodavnica sa ženskom kolekcijom. Prodaja je bila dobra ali ne spektakularna. Ipak, Versaće je imao sreće jer je tajming bio savršen. Baš u to vreme Milano se nametao kao svetska prestonica mode, te uspeh nije izostao.

Prepuštajući modele svedenih linija i neutralnih boja kreatorima kao što je Armani, Versaće je osvojio dame provokativnim krojevima s upadljivim nijansama, ispitujući ustaljene granice seksualnosti i dobrog ukusa. Tokom osamdesetih ustoličio se kao omiljeni dizajner rok i pop zvezda, glumaca i članova kraljevskih porodica. Večernje haljine iz ateljea „Versace“ prodavane su u proseku po ceni od 15.000 dolara i bile su veoma tražene iako ih je često pratio glas da su popularne samo zbog tela koje otkrivaju. Lansirao je i linije namenjene klijenteli tanjeg džepa, dečju odeću, kostime inspirisane pop-art umetnošću rađene za film i pozorište, nakit sofisticiranog i progresivnog dizajna, parfeme sa provokativnim mirisnim notama, galanteriju sa detaljima dovedenim do perfekcije, kao i liniju luksuznih proizvoda za kuću. Prodavnice su nicale na svim stranama sveta, donoseći kompaniji godišnji obrt od oko 800 miliona dolara. Za razliku od francuskih kolega, Versaće nikada nije dozvolio da zapadne u zamku masovne proizvodnje. Bio je svestan da takav način distribucije daje dobre finansijske rezultate na kratke staze, ali u krajnjem ishodu utiče na gubitak ekskluzivnosti.

Zahvaljujući talentu i pametnim poslovnim potezima, nije imao pravog rivala u najvažnijoj sporednoj stvari na svetu. A ni prerani odlazak u večnost nije umanjio njegov uticaj jer je legenda pop kulture i danas veoma prisutna na svetskoj sceni. Planeti je poklonio bezvremenu modu. Dugujemo mu za otkrivenu lepotu, za slobodu, inspiraciju, ogoljene istine i požudu, bez koje bi popularna kultura bila, kako je objasnila Donatela, samo skup zakona, mrtva poza, ornament bez snage i laž. Doduše, možda se tu i tamo prevrne u grobu kada vidi ko sve danas nosi njegove šatromodele...

Komentari (0)

svi komentari ostavi komentar +