Nina Radulović Lečić: Moj stil je autentičan, ležeran i pun detalja || Hello Magazin!

U skladu sa obavezama koje savremeno društvo stavlja pred ženu, voditeljka i novinarka Nina Radulović Lečić radni dan prilagođava poslovnim i privatnim izazovima sa kojima se susreće. Atraktivna brineta sa velikom lakoćom ostvaruje ciljeve i ambicije, a poslednji u nizu kreativnih projekata na kome radi je „Aha magazin“. Posle godina bavljenja televizijskim poslom odlučila je da se oproba i u pisanom mediju. U svemu što radi ima bezgraničnu podršku supruga, glumca Branislava Lečića, koji joj je ujedno i najbolji prijatelj sa kojim može o svemu da razgovara. Pored mnogobrojnih obaveza, nikada ne zapostavlja muža i njihovog četvorogodišnjeg sina Lava.

Kako najradije započinjete dan?

- Volim da ustanem rano, da što produktivnije iskoristim dan. Moj sat je navijen na sedam, tada je još „mir u kući“, pa na vreme mogu da popijem kafu, da se našminkam, pogledam „Jutarnji program“ i isplaniram dan. Ako me čeka i kuvanje ručka ili nešto što od poslova nisam završila prethodnog dana, ustajem još ranije. Umor me savlada po podne, baš u vreme kada Lav dolazi iz vrtića, tako da gotovo nikad ne stignem da nadoknadim nekoliko sati sna, koji mi uvek nedostaje, ali ja sam „štreber“ i više volim da imam nekoliko sati više za rad nego za odmor.

Kako se nosite sa dnevnim obavezama i umete li dobro da organizujete svoje vreme?
- Prilično sam dobro organizovana, ali dese mi se dani kada mi, ma koliko pripremila organizaciju unapred, jednostavno stanje organizma ne ide naruku. To su oni dani kada vam je sve teško, kada vam se spava još od trenutka kad ste ustali, kada sve radite s pola snage. Tada poštujem svoj bioritam, nasmejem se i kažem sebi da usporim i da će sutra biti bolje.

Smatrate li da u savremenom društvu žene imaju previše obaveza?
- Žene su to sebi nametnule, željom za emancipacijom i potrebom da se u statusu izjednače sa muškarcima, ali je čarobno kako većina žena koje poznajem sve to sa lakoćom radi. Pri tome, nikada ih nećete čuti da kukaju, nasmejane su i doterane, uvek raspoložene za druženje. Ja znam da to nije lako, ali ta teško stečena nezavisnost žena mora da se podržava i neguje, jer žene su te koje mogu da rade više poslova istovremeno, one su te koje održavaju i uvek iznova okupljaju porodicu, žene su uglavnom i u poslu glas razuma. Ženska logika je bila neophodna ovom svetu, u kome se, dok su isključivo vladali muškarci, komunikacija često vršila puškama, ratovima, ustancima i bukvalno, ali i metaforično.

Uskoro pokrećete novi časopis sa koleginicom i prijateljicom Anitom Lazić-Todorović, o čemu je reč?
- Anita Lazić Todorović, kao glavna i odgovorna urednica, i Ljilja Budić takođe koleginica, koja sada obavlja funciju direktora marketinga magazina „Aha“, pokrenule su ovaj divan projekat, koji je nešto što sam dugo čekala. Naravno, pošto sam od početka uključena u realizaciju i izradu časopisa bilo je logično da prihvatim njihovu ponudu da počnem da radim kao novinar i pišem tekstove, radim intervjue i strateški učestvujem u svemu. Mnogo je dobra stvar kada sa prijateljima započnete posao i shvatite da se fantastično dopunjavate i tako napravite nešto o čemu ste ceo život maštali. Konačno, možemo da odlučujemo o tome kako će izgledati rubrike, koji će stil u grafičkom smislu predstavljati naše izdanje, koga ćemo zvati za intervjue. Magazin je u svakom smislu inovativan i vrlo kreativan i maštovit. Nema senzacionalizma i svakoj priči pristupamo analitički i kopamo u dubini. Prvi broj je već u prodaji, a u njemu su priče sa Rambom Amadeusom, Vesom Jevrosimovićem, Mirjanom Bobić Mojsilović i mnogim drugim.

Nedavno ste proslavili 29. rođendan: Kako obično izgledaju vaše proslave?
- Nikada to ne planiram. Dešavalo se da taj dan rešim da sedim kod kuće sa porodicom, pa me prijatelji „izvuku“ iz kuće i prirede neko fino iznenađenje, ili da ja pozovem mali broj ljudi da dođu kod mene na svirku, jer se često događalo da baš tog dana radim. Ali, nisam neki ljubitelj proslavljanja rođendana, jer se ja radujem rođenju nekih drugih dragih ljudi i, naravno, svog deteta, a svoj podrazumevam.

Priređuje li vam Leka romantična iznenađenja?

- On je tu vrlo praktičan. Uvek me pita da li želim da pravim proslavu, ali nikad ne insistira. Poklon koji naručim on mi kupi. Koliko je kreativan u drugim stvarima,povodom rođendana odluke prepušta isključivo meni.

Na koji način se trudite da vam brak ne zapadne u kolotečinu?
- Nije to lak zadatak. Ritam života često zna da pojede ono što je u početku delovalo kao plamen koji ne može da se ugasi, ali ako su dvoje svesni toga, trudiće se da toj vatrici nikad ne daju da se ugasi. Tinjanje uvek mora da postoji jer je to osnov za održanje veze. Da li je to zajedničko putovanje ili jednostavni poslovi koji se obavljaju u toku dana nije važno, ali trebalo bi se truditi da ih uvek radite u zajednici.

Da li vam je suprug i najbolji prijatelj?
- Nas je potreba da razgovaramo i da sve delimo spojila još pre sedam godina. Mi smo sate provodili razgovarajući o poslu, planovima, ljudima, čak i politici. On je čovek koji ume da sasluša, ali i ja sam vrlo strpljiva, nikada me ne bi ostavio na cedilu, ma šta da je u pitanju. Uvek je raspoložen za razgovor - kada je u gužvi, žurbi, na probi, nađe vreme da podeli nešto važno sa mnom ako je to moja želja i potreba.

Osećate li se nekada zrelijom od supruga bez obzira na razliku u godinama?

- Da, jer je on kao vrhunski umetnik i zanesenjak, a ja sam svesna toga da bi nešto rodio kreativac poput njega mora potpuno da potone u to. Tada ume da izađe iz realnosti, ali to ima svoj rok - dok se ne desi premijera. Pošto sam prošla mnogo premijera sa njim, sad znam taj ritam i prilagođavam mu se. Tada je moj zadatak da budem racionalnija i praktičnija.

Kako provodite vreme sa sinom Lavom?
- Svakog dana trčim kući da što pre vidim sina kao da idem na sastanak sa dečkom u koga sam zaljubljena. Lav po podne dolazi iz vrtića, ja iz redakcije i već na vratima, kada se sretnemo, počnemo da pričamo. Ja spremam ručak, zajedno uživamo u obroku, a onda idemo u šetnju. Te momente ne bih menjala ni za šta na svetu. Ako se desi da nekog dana nisam u mogućnosti da budem sa njim po podne, osećam prazninu i grižu savesti. Impertiv mi je da svakog dana budem sa njim kada krećemo u dnevne obaveze i uveče pred spavanje.

Da li je on već poželeo da dobije brata ili sestru i hoćete li mu ispuniti tu želju?

- Nije on dete koje je još svesno koliko je važno i lepo imati brata ili sestru. Čak mi se čini da je prilično vezan za nas i da bi pojavu novog bića teško podneo, jer smo posvećeni samo njemu. To ne znači da je razmažen i da mu je zbog toga sve dozvoljeno, naprotiv. Ali mnogo vremena provodimo sa njim. Ja još nisam spremna za drugo dete, mislim da bi Lav patio kada bih pažnju preusmerila na neko novo biće.

Jeste li popustljiva majka?
- Stalno tražim neki balans, jer deca, kada osete vašu popustljivost, nemaju granice i u tome su sva ista. Nedavno kad smo se Lav i ja zatekli u prodavnici, dok sam plaćala račun, on je pokušavao da dohvati bombone sa police. Ja sam na to regovala, a prodavačica mi je rekla: „Kako ste vi stroga mama“. Mada ja mislim da je prirodno vaspitavati dete da kad god uradi nešto što nije dobro ili društveno prihvatljivo dobije lekciju, neki to tumače kao strogost. Ja ipak biram taj način, jer iako nije lakši i stalno morate nešto da zanovetate, sigurna sam da je na duge staze bolji. Dete voli da vidi pažnju roditelja i u tom delu svog života, a ne samo kada se slažu kockice, ide u parkić ili gleda crtani.

Koristite li pri vaspitavanju neke metode koje su upražnjavali vaši roditelji?
- Da, neminovno se pojavljuju u vaspitanju mog deteta i neki metodi koje su oni koristili. Moji roditelji su bili strogi, ali i posvećeni. Negovali su moje potrebe i sklonosti, ali su mi ponudili sve, pa sam ja izabrala ono što sam želela. To je značilo više obaveza, ali javno im zahvaljujem na tome, jer se ispostavilo da sam sve te veštine i znanja do sada već upotrebila na više načina.

Ispunjavate li vašem sinu sve želje?
- Ne baš, pa se on zbog toga često ljuti, ali tada sam tek sigurna da bi trebalo da istrajem u tome da ne dobije sve što želi odmah, već da mora na neki način da zasluži. Sistem nagrade i kazne je najbolji način vaspitavanja. Vrlo jednostavno funkcioniše, znaju se odnosi i, na kraju, dete se priprema za realan život, jer i u poslu i u međuljudskim odnosima generalno sve je odnos „štap i šargarepa“.

Spadate li u mame koje kada krenu u šoping kupe mnogo više stvari detetu nego sebi?
- Ne, ali nikad ne kupim sebi nešto, a da nisam i Lavu. Često idem u šoping, pa povedem i njega, ali se on tome ne raduje. Ja mislim da je svakako bolje da budemo zajedno, pa makar meni bilo teže da ga privolim da bude miran, nego da ga ne povedem i na miru šopingujem. Ja uvek biram ovu slađu varijantu.

Kako biste opisali vaš stil odevanja?
- Kao moj, autentičan. Vrlo je ležeran, ali pun detalja, jer volim nakit. Vrlo sam specifične građe, i moja visina diktira moj stil. Moda „begi“ pantalona savršeno mi odgovara jer vizuelno dovodi u proporciju noge i trup, patike koje se sad nose svakako su udobniji izbor, a sve to upotpunim nekom velikom torbom i ogrlicom. Kada uveče izlazim, obučem neku haljinu koja opet nije previše svečana jer meni više odgovara opušteniji način oblačenja.

U čemu se osećate najprijatnije?
- U letnjim lepršavim haljinama i letnjim čizmama. Obožavam da nosim „begi“ farmerke i „starke“, kao i obične pamučne majice.

Šta oblačite kada želite da budete lepi vašem suprugu?
- Haljinu sa golim leđima.

Intervju: Ivana Nikolić; Life Content
Foto: Life Content