Brankica Sebastijanović i Milan Vasić u nastavku kultnog filma o Zoni Zamfirovoj || Hello Magazin!

Veliki izazov i prekretnica u karijeri glumaca Milana Vasića i Brankice Sebastijanović biće glavne uloge koje tumače u filmu „Vrati se, Zone”, koji je nastavak kultnog ostvarenja „Zona Zamfirova”. Rad na ovakvom filmskom projektu od glumaca zahteva spremnost na transformacije, kao i brojne zahtevne scene u kojima se, sudeći po snimljenim trejlerima, ovaj glumački par odlično snašao. Posle kratkih video najava, u aprilu će biti nastavljeno snimanje kultne ljubavne priče, čija se premijera očekuje u novembru. U intervjuu za magazin „Hello!” tridesetšestogodišnji glumac i njegova dvanaest godina mlađa koleginica otkrivaju šta ih, pored posla, ispunjava i čini srećnima i kako zamišljaju idealnog partnera.

Snimate film „Vrati se, Zone”. Kako ste se snašli u ulogama koje tumačite?

Milan: Do sada smo snimili samo nekoliko trejlera za potrebe bioskopa, ali mogu da kažem sam na svojoj teritoriji. Ja sam sa Kosova, a radnja filma se dešava u Nišu. Govor je sličan. Za razliku od mojih kolega ja neću morati da se bavim akcentom, već samo da naučim tekst napamet.
Brankica: Trenutno radimo na pripremama filma. Trudim se da što više iščitavam scenario, da postavljam sebi nova pitanja, a zatim da tragam za odgovorima. Radim na dijalektu. Kako mi sve to ide i kako se snalazim zaista ne znam, za to je ipak potreban neko drugi kao ogledalo, neko ko će sve to da vidi i da mi kaže da li sam na dobrom putu. Što se mog osećaja tiče, samo mogu da kažem da uživam u radu na ovom filmu i da mi je uloga inspirativna.

Koliko vam je ovaj film važan za dalju karijeru?
Milan: To mi je mnogo bitno za karijeru jer sam do sada uglavnom radio serije i komedije. U poslednje dve-tri godine priželjkivao sam da zaigram na filmu i razmišljao sam o tome da mi nedostaje glavna uloga u nekom dobrom ostvarenju, gde ću imati dramski lik. Mislim da će ovo biti prekretnica u mojoj karijeri.
Brankica: Naša kinematografja je takva da se retko ili gotovo nikada ne snimaju filmovi u kojima su žene glavni protagonisti. Budući da je situacija takva, moram da kažem da mi je za karijeru važno što sam dobila priliku da igram ovaj lik. Naravno, uz svaku šansu ide i velika obaveza, pa samim tim i strepnja. To ne može da se izuzme, ali ja ću se truditi da ne ulazim sa nekim velikim očekivanjima u snimanje ovog filma, da radim predano.

Razmišljate li o tome da će vas ljudi porediti sa Vojinom Ćetkovićem, budući da se lik Maneta vezuje za njega?
Milan: Ljudi su tu da to gledaju na taj način, a ja sam tu da ih razuverim. Ne razmišljam o tome ko je kako igrao, i ja vezujem Maneta i Zone za Vojina i Katarinu Radivojević, ali ja sam jedna vrsta glumca, a Vojin druga. Ja ću to doneti na svoj način, onako kako mislim da mogu, a mogu to da donesem dobro jer mi je blisko. Nije samo akcenat bitan kada je reč o južnom kraju, već i temperament, sve je drugačije. Nadam se da ćemo napraviti takav film da više niko ne razmišlja o prvom delu, već da im se dopadne ovo što sada gledaju. Imamo vremena da se pripremimo, počinju ozbiljne probe velikih i komplikovanih scena, što me raduje.

Kako ste se uklopili kao glumački par?
Milan: Brankica i ja smo se od starta odlično uklopili iako se nismo poznavali. Na kastingu je bilo dvadesetak devojaka koje su se prijavile za ulogu Zone, ali ona se najbolje uklopila. Ja sam dobio ulogu u startu i sve devojke su sa mnom prošle kasting, jer je osim glume bilo važno i kako se uklapaju sa mnom. Nas dvoje se vizuelno lepo uklapamo, lepo se slažemo, Brankica je talentovana glumica, voli da usvoji savet od starijeg kolege i lepo je vaspitana.
Brankica: Milan i ja za sad lepo sarađujemo. Slično razmišljamo, pa se samim tim dobro razumemo, što je bitno s obzirom na to da smo direktni partneri. Milan je talentovan glumac, vredan je i zaista voli ovaj posao. Nadam se da ćemo i ubuduće dobro sarađivati.

Da li vam, kao većini glumaca, ljubavne scene teško padaju?
Milan: Mnogo je lepše gledati nego snimati ljubavnu scenu, iako one kod nas nisu eksplicitne. Drugovi me često pitaju kako se osećam dok ih snimam i da li tu postoji neka emocija. To ne može da postoji jer moraš da paziš na svaki pokret, mnogo ljudi je oko tebe i ja uopšte ne uživam dok ih snimam. Sa Brankicom je do sada snimljen samo poljubac i mislim da u filmu nema mnogo ljubavnih scena. Ko god da je preko puta mene, ne bih se upuštao ni u šta dok se ne završi snimanje filma jer bi to sve pokvarilo. Meni je mnogo bitan ovaj film, a Brankicu gledam kao koleginicu i tako će ostati.
Brankica: Te su scene sasvim sigurno najneprijatnije. S vremenom se glumac navikne pa počne i te scene da tretira kao i ostale - scena sa određenom radnjom u kojoj treba da se desi neki postupak, u ovom slučaju poljubac.

Koliko vam prijaju transformacije?
Milan: Obožavam ih, i baš zato volim film jer on ostaje za sva vremena. Radujem se svakoj transformaciji, bilo da je reč o frizuri ili nečem drugom, meni to prija. Prekretnica za to bila je serija „Miris kiše na Balkanu”, kada je šminkerka Mina insistirala na tome da mi kosa bude skroz kovrdžava i da imam naočare. Osećao sam odbojnost prema tome da stavljam minival, ali sam pristao na njen nagovor. Kada sam video kako izgledam, bio sam oduševljen jer je to bila potpuno nova dimenzija, osećao sam se kao drugi čovek. Mislim da je suština glumačkog posla da stalno budeš drugačiji, čini mi se da se tada nekako više i dajem, u potpunosti se uživim u ulogu.
Brankica: Ukoliko su mi one opravdane i zanimljive, ne bih imala problem da se poigravam transformacijama. Volim da vidim koliko daleko mogu da odem od sebe, kako u spoljnoj transformaciji, tako i u unutrašnjoj. S druge strane, sve te promene izgleda pomažu mi da ulogu što verodostojnije dočaram.

Kako biste opisali vaš stil odevanja?
Milan: Volim da se lepo obučem, a moj stil bi mogao da se opiše kao sportska elegancija. U posebnim prilikama rado obučem odelo. Za razliku od glumaca iz Holivuda i cele Evrope, koji su na premijerama uvek perfektno obučeni, kod mojih kolega u Srbiji ne dopada mi se što smatraju da za tim nema potrebe i da su dovoljno važni što glume u filmu. Ja sam sebi obećao da ću za svaku premijeru kupiti novo odelo i da ću biti perfektno obučen. Zašto bi pevači nosili lepa odela, a mi glumci karirane košulje, farmerke i patike. Mislim da time vređamo svoju profesiju, da pokazujemo da nemamo novac, što je pogrešno.
Brankica: Važno je negovati ono što imamo i biti autentičan. Mislim da čovek koji se izgradio i pronašao kao ličnost ima i svoj određeni stil odevanja i zna šta mu najviše prija. Ja volim neku sportsku eleganciju, jednostavnost i mirne tonove.
Koliko vam je važno da garderoba koju nosite bude firmirana i da li smatrate da je marka garancija kvaliteta?
Milan: Kada kupujem majice koje nosim svakog dana, gledam koja je firma u pitanju zbog kvaliteta. Ponekad kupim preskupe farmerke ili patike, ali to ne radim često. Važno mi je da kupim stvari koje mi dobro stoje, jer kada si savršeno zgodan, možeš da obučeš šta god želiš, a kada nisi, onda kupuješ ono što ti dobro stoji i marka ti nije prioritet.
Brankica: Nije mi važno, pogotovo zato što meni stvari brzo dosade, pa nema baš neke logike da dajem ogromne pare na garderobu koju ću kroz neko vreme prestati da nosim. Mislim da marka nije garancija kvaliteta, više obraćam pažnju na materijal od koga je neka stvar izrađena.

Vodite li računa da u svakoj prilici budete doterani?
Brankica: Nije mi bitno da uvek budem doterana, ako bih uvek bila sređena, onda ne bi bilo neke posebne razlike kada se spremam za neki važan događaj.

Volite li da kupujete garderobu za druge i da drage osobe obradujete poklonima?
Milan: Kada smo u inostranstvu, obavezno odemo u neki šoping centar, najčešće da kupimo nešto dragim osobama. Obožavam da iznenadim mamu i sestre.
Brankica: Kada putujem, volim da kupim drugim ljudima nešto što nema kod nas, nekako se više radujem kupovini poklona. U poslednje vreme sve mi teže pada da kupujem za sebe i to doživljavam kao neku obavezu.

Glumci se često žale da se od te profesije teško živi i da je kultura u lošem stanju. Kako vi gledate na to?

Milan: Stanje u kulturi definitivno nije dobro, ali ako budem čekao da se situacija promeni, napuniću sedamdeset godina i taj novac mi više neće biti bitan. Ne bavim se time, već nenormalno puno radim i ja sam ispunjen. Otac me je naučio da koliko god da nemam, nikada to ne govorim, jer su ljudi zli i žele to da čuju. Ja trenutno lepo živim jer puno radim. Poručujem svim kolegama koji se žale da počnu da rade svoj posao, jer se mnogo bave izjavama da je predstava „Pevaj, brate” komercijala i tezga. Niti imam tezgu na pijaci, niti radim komercijalu u nekoj banci, samo dajem ljudima ono što vole, a to je komedija. Oni koji misle da je komercijala, neka dođu na predstavu i neka vide koliko Milan Kalinić, Andrija Milošević i ja dajemo sebe. Vrlo je teško napraviti komediju kako bi se ljudi smejali sat i po, a to ne može svako da radi. Iza nas stoje dobar pisac i reditelj, a vodim se time da će onaj ko radi i zaraditi za normalan život. Ako neko misli da se u glumi malo zarađuje, uvek može da radi kao konobar u kafiću i da zaradi na taj način.

Osim posla, šta vas ispunjava zadovoljstvom?
Milan: Trenutno nemam devojku, ženu i decu, i to će doći u svoje vreme. Voleo bih da imam porodicu sa mnogo dece, onda ću mi ambicija i želja da napredujem biti veće, jer ću znati za koga sve to radim. Trenutno najviše me ispunjavaju sestrići i sestričina. Ljubav koju mi pruža porodica je ogromna, napravili smo auru oko nas, zbog čega sam srećan. Zdrav čovek je samo onaj koji dolazi iz zdrave porodice.
Brankica: Zadovoljstvo dolazi isključivo iznutra. Ukoliko je žena pronašla u sebi ravnotežu i ume da uživa i u svakodnevnim stvarima, ona će biti zadovoljna, ukoliko je svesna sebe i onoga što jeste.

Koliko vam je važno da nađete vreme da se posvetite sebi?
Brankica: Izuzetno mi je važno, odatle crpim energiju i snagu. Bitno mi je da imam vreme za meni drage ljude, kao i da imam vreme koje ću posvetiti sebi. Dovoljno je da u toku dana izdvojim pola sata, da samo sedim u tišini i ne radim ništa, to je već dovoljan rad na sebi.

Kakva mora da bude osoba da bi vas osvojila?
Milan: Sve moje devojke su bile različite, ali sam najduže bio sa onima koje su pozitivne i koje su me volele. Svi smo mi ponekad teški, ali devojka koja me voli uživaće u svakom društvu kada sam ja tu. Mislim da je vrlo bitno da se ona lepo oseća kada je sa mojim društvom, kao i ja sa njenim, i da joj je najvažnije da smo mi zajedno. Bitno je da se razumemo i da se volimo. Važno mi je da devojka bude vredna i ambiciozna. Ne očekujem da žena kada se uda zapostavi posao i da samo čuva decu. To je lepo u početku, ali s vremenom žena postoje neispunjena jer ništa ne radi.
Brankica: Da me oseća i da me čini boljom.

Šta biste sve promenili kod sebe zarad ljubavi?
Milan: Ima mnogo toga što bi moglo da se menja, ali ne i neke suštinske stvari koje su deo karaktera. Mislim da one i ne bi trebalo da se menjaju, jer bi onda čovek bio nesrećan i mučio bi se. Ja sam spreman na promene ukoliko je to potrebno. Reč je o sitnicama koje možda deluju banalno, ali nekome mogu mnogo da znače.

Da li vam se dešava se zaljubite na prvi pogled?
Milan: Naravno da se često zagrejem na prvi pogled, ali skoro uvek se ispostavi da postoji previše stvari koje ti nikako ne odgovaraju. Čovek može da se zaljubi u lepo lice i da mu ta devojka u trenutku bude čedna, lepa, da flertuje sa njim, ali kada se bolje upoznaju, otkriju da to nije to. Ukoliko želiš da sa nekim ostaneš, moraš prvo da ga dobro upoznaš, ako želiš samo flert, biće ti najlepše na svetu u svakom slučaju.
Brankica: Nisam se nikada zaljubila na prvi pogled, to je kod mene proces.

Kakvi ste kada ste zaljubljeni i koliko vam je emotivna stabilnost važna da biste bili ispunjeni na svim poljima?
Milan: Lepo je kada si srećno zaljubljen, dobiješ neku novu dodatnu energiju. Lepo je da znaš da te posle predstave čeka neko koga voliš, ko će te zagrliti i sa kim ćeš provesti posebne trenutke. Ja ne umem da sakrijem kada sam zaljubljen i ne moram nikome da kažem, jer svi primete. Lep je osećaj kada vam prorade „leptirići u stomaku”, volim da se zaljubim.
Brankica: Kada sam zaljubljena, trudim se da budem posvećena. Teško je da čovek radi ukoliko nema unutrašnji mir. Bitno mi je da se osećam stabilno, kako me ništa ne bi remetilo.

Da li biste zbog porodice bili spremni da karijeru stavite u drugi plan?
Brankica: Da, jer ja nisam osoba koja bi mogla da živi samo od karijere. U stvari, mislim da nijedno živo biće ne može da postoji samo zbog sebe.

Intervju: Zvezdana Milovanović; Life Content
Foto: Life Content