Nina Seničar: Velike odluke donosim slušajući svoje srce || Hello Magazin!

Dok korača stazom snova, čvrsto verujući u sebe, zanosna brineta Nina Seničar pre dvanaest godina odlučila je da iz rodnog Novog Sada krene u osvajanje sveta. Prva stanica bila joj je svetska modna prestonica Milano, gde je, uz studije ekonomije na prestižnom univerzitetu „Bokoni“, polako, ali sigurno osvajala modnu scenu, kao i gledaoce italijanske televizije, koji su uživali gledajući je u ulozi voditeljke popularnog šou-programa. Neodoljivi šarm i lepota doneli su joj veliku popularnost na italijanskoj javnoj sceni, a ubrzo su stigle i prve ponude za filmske uloge. U jeku medijske žiže lepa Novosađanka odlučila je da spakuje kofere i preseli se u Los Anđeles, kako bi potražila svoje mesto pod holivudskim zvezdanim nebom. Od tada je snimila nekoliko filmskih projekata, a u godini na izmaku igrala je u tri filma, snimana u tri zemlje, na tri jezika.

U razgovoru za magazin „Hello!“ Nina otvoreno govori o životu koji vodi na drugom kontitentu, o vezi sa kolegom, glumcem i modelom Dominikom Adamsom, sa kojim u Los Anđelesu deli životni prostor. Na početku, dvadesetdevetogodišnja Nina prisetila se trenutka kada je glamurozan život televizijske dive u Italiji odlučila da zameni neizvesnošću i dokazivanjem u svetskoj filmskoj metropoli Los Anđelesu.

- Prošle su četiri godine od kada sam se potpuno posvetila glumi i promenila život iz korena. Na moj odlazak iz Italije na vrhuncu popularnosti neko je gledao kao na ludost, a neko kao na veliku hrabrost. Za mene je život jedna velika avantura i kao jedini način za rast i napredak vidim izlazak is svoje zone komfora.

Iza vas je izuzetno produktivna godina kada je reč o glumačkoj karijeri.

- Ovu godinu smatram uspešnom jer sam radila na tri vrlo zanimljiva filmska projekta i dokazala sebi da se rad i disciplina uvek isplate.

Letos ste boravili u Beogradu dok ste snimali film „Apsolutni eksperiment - rajska prevara“, u kome igrate sa Srđanom Todorovićem, Nikolom Đuričkom i Brankom Katić. Koju ulogu tumačite i kakvo iskustvo nosite sa snimanja?

- Za mene je to bilo ostvarenje jednog sna. Odrasla sam gledajući te glumce, za mene su oni idoli, a deliti kadar sa njima bilo je jedno veliko zadovoljstvo. Snimali smo uglavnom noću, nekada je bilo i hladno i naporno, ali je atmosfera uvek bila fenomenalna. Glumim nomada, jednu neuglednu „snalažljivicu“ koja ne zazire ni od čega. U početku je trebalo da glumim ženu zavodnicu, ali mi je ovo delovalo zanimljivije i nisam se pokajala.

U novoj godini očekuje vas premijera filma „The Downside of Bliss“. Koliko se, prema vašem iskustvu, holivudska i evropska produkcija razlikuju?

- Radi se o niskobudžetnom festivalskom filmu, koji je zapravo niskobudžetni film za holivudske standarde. Mislim da se ta velika razlika vidi tek kada snimaš filmove sa velikim budžetom od po nekoliko desetina miliona dolara. Nadam se da ću jednog dana moći da vam kažem kako to izgleda.

Imate priliku da prisustvujete prestižnim događajima na koje dolaze holivudske zvezde. Koja od njih vas je oduševila, a koja eventualno razočarala?

- Nekoliko njih su me zaista oduševili. Sećam se trenutka kada sam upoznala Meril Strip, jedva sam uspela da je pogledam u oči od uzbuđenja. Kada sam, posle projekcije njegovog filma "Chinese Coffee", upoznala Al Paćina, držao je “Starbucks” kafu u ruci i rekao mi kako ima još mnogo toga da nauči. Oni najbolji su najskromniji i najpristupačniji, takvi ljudi me oduševljavaju.

Šta je za vas bilo neodoljivo u tom holivudskom sjaju?

- Slava, sjaj i sve što ide uz to je prolazno. Privukla me je energija koja ovde prosto izbija iz ljudi. Svi žive za film, glumu, režiju, daju najbolje od sebe i bore se svim snagama. Divim se svim ovim talentovanim i nadasve hrabrim ljudima.

Da li u životu volite sve da isplanirate ili puštate da se stvari spontano dešavaju?

- Tu idem iz jedne u drugu krajnost. Neke vrlo bitne i velike odluke donosim lako i spontano, prateći intuiciju i srce, a neke svakodnevne planiram do detalja.

Životni prostor u Los Anđelesu delite sa emotivnim partnerom Dominikom. Čime vas je on osvojio?

- Upoznali smo se slučajno, na ulici, nismo znali apsolutno ništa jedno o drugom, niti smo imali zajedničke prijatelje. Lepo je izgraditi nešto sa partnerom od nule, bez predrasuda, očekivanja i uticaja okoline. U današnje vreme najlakše je tražiti nečije ime na „Guglu“, malo je onih koji žele da stvari prožive zajedno i da zaista upoznaju jedni druge. Dominik je takav i time me je osvojio.

On se takođe bavi glumom. Gledate li na to više kao na prednost?

- Prednost je to što imamo ista interesovanja, pomažemo jedno drugom oko auducija i razumemo se. S druge strane, kada radimo, često smo razdvojeni, a kada ne radimo, živimo u stalnoj neizvesnosti, jer ne znaš kada ćeš dobiti sledeći posao. Bojiš se da se to možda neće ni desiti ili sumnjaš da nisi dovoljno dobar, pa je nekada takav život naporan i za jednu osobu, a kamoli za dve pod istim krovom.

Smatrate li da ste spremni za ulogu majke?

- Želim porodicu i decu, ali još ne razmišljam o tome. To je jedna od onih stvari koje ne planiram, ako se dogode, biće to spontano.

Koliko ste vešti u kuhinji ili taj deo prepuštate Dominiku?

- Volim kada muškarac zna da kuva i rado mu prepuštam to zadovoljstvo. Ja pravim fenomenalan doručak i pokušavam da se usavršim u pravljenju domaće supe. Bar jednom mesečno zovem mamu da mi po stoti put objasni korak po korak kako se pravi.

Kako održavate vitku figuru i koliko ste u tome rigorozni?

- U principu jedem mnogo, ali zdravo. Treniram šest puta nedeljno i stalno menjam trening. Vežbam pilates, spining, kikboks, tegove ili jogu, sve zavisi šta mi se radi tog dana. Kružni trening visokog intenziteta najbolji je način za gubljenje kilograma.

Vaše prijateljstvo sa Marijom Karan intenziviralo se od kada živite u Americi. Kako najradije provodite zajedničko vreme?

- Marija je moja sestra u tuđini. Družimo se kad god stignemo, kuvamo, gledamo neki dobar film, smejemo se. Šta god da se desi, jedna drugoj smo velika podrška.

Vrlo ste aktivni na društvenim mrežama, a ujedno ste najpraćenija Srpkinja na „Tviteru“. Koliko vam to laska?

- Društvene mreže koristim da bih bila u kontaktu sa ljudima koje ne poznajem lično, kao i da bih mogla da podelim neke vesti i misli sa fanovima i da pročitam njihovo mišljenje. S druge strane, mislim da ljudi generalno provode previše vremena na „Instagramu“, „Fejsbuku“ i ostalim društvenim mrežama, jer tako gube dodir sa realnošću. Ne razumem devojke koje se polugole slikaju u ogledalu, i ne želim da znam šta neko radi svaka dva minuta. Da se ja pitam, volela bih da još živimo u doba fiksnih telefona.

Izuzetno ste angažovani u oblasti humanitarnog rada. Šta vas najviše motiviše u tome?

- Godinama sarađujem sa humanitarnom organizacijom „Pangea“, koja pomaže ženama koje su bile žrtve nasilja u celom svetu. Ove godine sam zajedno sa fondacijom “Charity Stars” organizovala aukciju, čiji je pobednik bio moj pratilac na premijeri filma "Tutto Molto Bello" u Milanu. Imam dosta projekata, volela bih da radim više sa organizacijama za zaštitu životinja.

Poznato je da ste pasionirana ljubiteljka konja. Ko je glavni krivac za tu vašu ljubav?

- Ta ljubav je neobjašnjiva. Valjda se kao svaka ljubav jednostavno desila. Imala sam pet godina kada sam se sa tatom šetala na Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu. U toku je bilo takmičenje u preskakanju prepona i ja sam kao hipnotisana gledala u konje i jahače. I to je bila ljubav na prvi pogled. Više niko nije mogao da me odvoji od tih životinja.

Koliko je teško pratiti vaš ritam i energičnost?

- Verujem da je teško, ali takođe verujem da oni koji me vole, vole me baš zbog te energije.

Delujete hrabro i neustrašivo. Šta je vaš najveći strah?

- Čini mi se da sam sve manje hrabra što sam starija, i to me plaši.

Koliko se Nina Seničar danas razlikuje od devojke koja je pre više od deset godina iz Novog Sada krenula u osvajanje sveta?

- Pre više od deset godina bila sam jedna ambiciozna devojka, koja je verovala u sebe i svoje snove, i lako se prilagođavala svakoj situaciji. Najviše na svetu sam volela konje, zelene jabuke, sladoled, filmove i mog plavog plišanog medu. Kada bolje razmislim, ni danas se ništa nije promenilo.

Intervju: Deana Đukić

Foto: „Warwick Saint“