Tradicija i običaji: Šta obavezno treba da znate o crkvenom venčanju || Hello Magazin!

Danas je venčanje u crkvi postalo uobičajeno. Ali, posle perioda ateizma, budućim supružnicima se otvaraju neka pitanja na koja ne mogu da nađu odgovor na jednom mestu. Umesto toga, čuju malo od ovog, malo od onog, a najčešće bude kako mlada želi. Zato se čini da je važno da se zna nešto o suštini pravoslavnog crkvenog braka.

VENČANJE U CRKVI

Pravoslavni brak uvek počinje u crkvi i to obručenjem (zaručenjem), posle čega se odvija venčanje. Znači, ono što mi nazivamo venčanjem u crkvi sastoji se iz dva dela, iz obručenja i venčanja.

ŠTA JE OBRUČENJE?

Obručenje (zaručenje) je sastavni čin sklapanja pravoslavnog braka. Odvija se u hramu i prethodi samom činu venčanja. Tada budući mladoženja i mlada u hramu, pred Bogom, potvrđuju svoju nameru da stupe u svetu zajednicu braka i kao zalog stavljaju prstenje na ruke. Pošto je nešto "za ruke" onda je to zaručenje, obručenje (Venčanje se tako naziva zbog venaca koji se stavljaju na glavu). To i jeste suština venčanja u crkvi - davanje zaveta večne ljubavi i vernosti. Zaruke obavljene u crkvi se mogu poništiti samo iz onih razloga iz kojih se može poništiti i brak.

NEŠTO O PRSTENJU I BURMAMA

Pre nego što počne sam čin obručenja, prstenje treba da se preda svešteniku da ga odnese u oltar. Ukoliko je bilo veridbe u kući, mladenci skinu sa ruku prstenje da ih sveštenik unese u oltar i stavi na Presto da bi postalo osvećeno. Nekada prstenje, danas burme, bili su i ostali zalog ljubavi i vernosti, na koji se spustio Gospodnji blagoslov u oltaru. Zato je to prstenje tamo i odneto.

ZAŠTO ZLATAN PRSTEN ZA MLADOŽENJU, A SREBRNI ZA MLADU?

Da se zna da postoji "prednost muža nad ženom i da žena ima da se pokorava svome mužu". Naravno, naravno, nije hrišćanska vera tako kruta da se može i pomisliti da harmonija počiva na gospodarenju muža nad ženom. Ne, ni slučajno. I to se vidi iz sledećeg čina. Kum (obično mu sveštenik prišapne kad to da treba da uradi) menja prstenje na rukama mladenaca: nevesti se stavlja zlatan prsten, a mladoženji srebrni. Zašto? Da bi se ženskoj slabosti dao muški duh, "da bi joj se dalo razumeti", da bolje i sasvim ulazi u saglasnost sa mužem u svim njegovim delima. A mladoženji se stavlja srebrni prsten da bi se u njemu probudila ona ženska osetljivost, brižnost, odanost i saosećajnost koja je tako svojstvena ženama.

DELUJE ZANIMLJIVO?

Tu tek počinje da biva. Jer, naročito je interesantan značaj stavljanja kruna na glavu, pa pijenje iz zajedničke čaše, simbolika kretanja u krug, a i mnogo toga još, počev od čuvenog predbračnog ispita o kome budući mladenci predstavu nemaju dok ne čuju za to, pa se uzvrpolje, bojeći se da "ne padnu". Neće. To je samo lepa odskočna daska ka onom važnom i divnom što može da usledi.

Izvor: zena.blic.rs