Mala modna ćaskanja sa Milošem Timotijevićem, Gordanom Kičićem i Viktorom Savićem

Nova serija producenta i reditelja Dragana Bjelogrlića, “Senke nad Balkanom”, u oktobru stiže na male ekrane u Srbiji i zemljama regiona. Reč je o dramskom trileru čija je radnja smeštena u burni period s kraja dvadesetih godina prošlog veka. Balkan, kao prostor u kome se ukrštaju visoka politika, lokalni interesi, kapital i kriminal, idealan je ambijent za ovakvu priču. Insistirajući na atmosferskim kadrovima, rediteljskim i scenarističkim neočekivanim obrtima i dobro izvajanim likovima, reditelj pred gledaoce donosi “postmodernu balkanskog televizijskog prostora”.

Pored Bjelogrlića, koji igra glavnu ulogu, u “Senkama nad Balkanom” gledaćemo i Andriju Kuzmanovića, Žarka Lauševića, Mariju Bergam, Gorana Bogdana... Budući da je projekat dobrim delom pod “velom tajnovitosti”, glumačke priče ostavili smo za predstojeće jesenje dane, a u susret premijeri upustili smo se u mala modna ćaskanja sa trojicom vrsnih glumaca, ujedno i miljenicima ženskog dela publike – Milošem Timotijevićem, Gordanom Kičićem i Viktorom Savićem.

Šta nam možete reći o likovima koje tumačite u ovoj seriji?

Miloš: Ja igram Vojina Đukića, novopostavljenog javnog tužioca, kome je u opisu posla borba protiv narkotika, ali i uvid u rad VMRO-a. Budući da Vojin po službenoj dužnosti pokreće razne postupke, od njega počinje da se odmotava glavni deo priče. U braku je, ali ima i ljubavnicu.

Gordan: Moj lik se zove Alimpije Mirić. On je onovremenski tajkun, bavi se farmacijom ili preciznije rečeno – vlasnik je lanca apoteka u tadašnjoj Jugoslaviji. To je sve što mogu da kažem, a da ne otkrijem zaplet.

Viktor: Fotograf Neven, kojeg tumačim, umetnička je duša, ali i opijumski zavisnik. Nije jedan od glavnih likova, ali njegova pojava je značajna u prvim epizodama. U poslu se vodim motom kakva je, a ne kolika je uloga, a ovu sam sa zadovoljstvom odigrao.

 

Kako ste se snašli u kostimimima koji oličavaju modu druge decenije prošlog veka?

Gordan: Kostim je radio Boris Čakširan, sa kojim sam sarađivao u nekoliko projekata.

Dosta smo razgovarali o tome kako bi trebalo da izgleda moj lik, probali smo više varijanti i na kraju našli rešenje kojim smo svi bili zadovoljni. Iako je kostim ekscentričniji, naročito maska koja podrazumeva i brkove, odlično sam se osećao.

Miloš: Nogavice pantalona su bile kraće kako bi se videle duboke cipele sa kamašnama, i ta estetika mi je malo čudna. S druge strane, nosila su se kvalitetna, lepo skrojena odela, uz neizbežan prsluk. Reč je o klasici koja i dalje opstaje. Generalno, sviđa mi se način oblačenja s početka prošlog veka, izuzev visokih kragni. Bila je prava muka nositi ih, jer posle dva-tri sata počne da boli vrat.

Viktor: Moram priznati da mi se više dopada današnja moda. U “Senkama nad Balkanom” imam neki “raspadnut” kostim, ali zato sam u “Montevideu” bio u prilici da iskusim kako su se oblačili naši đedovi kad su bili u godinama koje ja sad imam.

Gordan: Imajući u vidu da sam tri sezone radio “Jagodiće”, seriju čija se radnja dešava otprilike u istom periodu, dobro mi je poznat taj kostim. Mislim da je to bilo inspirativno i lepo doba za modu, i mušku i žensku.

Da li biste nešto od odeće sa snimanja voleli da vidite i u svom garderoberu?

Viktor: Sva odela koja sam dobio nakon snimanja “Montevidea” prosledio sam Milošu Bikoviću. Savršeno su se uklopila u njegov stil. Možda ću kad budem stariji poželeti da nosim košulje ili sakoe, ali trenutno sebe ne vidim u tome.

Miloš: Sa zadovoljstvom bih nosio sivi kaput koji mi je bio deo kostima u seriji.

 Koliko često u privatnom životu oblačite odelo?

Miloš: Retko, za premijeru ili odlazak na svadbu. Ni sam ne znam koliko puta sam na snimanjima nosio odela i uniforme. Pomalo sam ih se i zasitio, pa koristim svaku priliku za ležerniji način oblačenja.

Gordan: Kupio sam nekoliko odela, znam koji krojevi mi dobro stoje. Oblačim ih za događaje koji zahtevaju poštovanje određene forme.

 U kojoj meri pratite modna dešavanja?

Gordan: Ne mogu reći da pratim modu, ali nastojim da sledim neku stilsku liniju koja je u trendu. Uvek sam imao svoj modni fazon, gde su u prvom planu bile kožne jakne, farmerke, majice i “starke”. Slobodno mogu reći da se moj stil nije menjao poslednjih deset-petnaest godina.

Viktor: Ja nosim isključivo ono što mi se sviđa, bilo moderno ili ne. Prvenstveno mi je važno da odeća bude udobna, da me ništa ne steže i ne sputava.

 Čega ima najviše u vašem ormanu?

Miloš: Budući da sam sportski tip, moram da imam najmanje četiri para farmerki i nekoliko dobrih majica. Na tim komadima se zasniva moj način oblačenja, bez obzira na godišnje doba. Patike, kao i sportska oprema generalno, zauzimaju veći deo mog garderobera.

Gordan: Zahvaljujući poslu kojim se bavim, toliko puta sam se presvukao, da sam prestao da obraćam pažnju na odevanje u privatnom životu. Malo se šalim, ali nije daleko od istine. Imam nekoliko omiljenih komada, reč je o kožnim jaknama i farmerkama za koje sam toliko vezan da sam ih krpio i popravljao dokle god je bilo moguće da im produžim rok trajanja. Zadovoljstvo mi pričinjava da nosim majice sa natpisima vezanim za bendove koje volim, kao i promo majice iz filmova i serija u kojima sam glumio.

Viktor: Prednost dajem bojama. Volim da se “ušarenim”, možda ponekad i preteram, ali mislim da su retke boje koje ne mogu da se uklope. Tome u prilog govore i brojne ptice koje postoje u prirodi, a na sebi imaju sve moguće nijanse. Znači da može.

 Da li ste oduvek voleli da na sebi imate vatromet boja?

Viktor: Kad sam bio mali, omiljena boja mi je bila narandžasta. Ni danas ne bežim od nje, čak imam i narandžaste patike, ali zelena, žuta i ljubičasta su mi favoriti.  Ako izuzmemo roze, nijansu za koju smatram da nije za dečake, slobodno mogu reći da su u mojoj garderobi zastupljene sve moguće boje.

 Koliko pažnje pridajete modnim detaljima?

Gordan: Osim sata i burme od kojih se ne odvajam i koje ni ne smatram modnim detaljima, kao važan asesoar izdvojio bih naočare za sunce. Već dvadeset godina veran sam istom brendu, “Persol”.

Viktor: Da li ću vas iznenaditi ako kažem da kupujem isključivo “G-Shock” satove, zato što su u bojama? Šalu na stranu, dopadaju mi se jer su otporni na udarce i pravi su izbor za one koji, poput mene, voze snoubord i rolere. Naočare za sunce imaju više praktičnu ulogu nego što ih doživljavam kao modni detalj, a pošto ih redovno gubim ili lomim, ne kupujem skupe modele. Volim dobre kačkete, iako ih ne nosim često.

U kom filmu ste bili obučeni kao da ste sami birali odeću?

Miloš: U filmu “Vlažnost”, bez dileme. “Hugo Boss” je klasika kada je reč o odeći za muškarce, i šta god da izaberete nećete pogrešiti. Imam dosta stvari sa potpisom tog brenda.

Viktor: Ni za jedan lik koji sam igrao ne mogu reći da je bio obučen po mom ukusu. Ako mene pitate, nedostajale su boje.

Da li je šoping za vas uživanje ili nešto što se mora?

Gordan: Nemam strpljenja da obilazim radnje. Kad mi nešto treba, vrlo dobro znam gde to mogu da nađem, pa odlazim pravo na tu adresu.

Miloš: Za mene je šoping rutina. Kupujem precizno, ono što mi treba u određenom trenutku. Istini za volju, moram reći i to da mi tržni centri nisu nepoznat teren. Moja žena je prilično neodlučna kada je o šopingu reč, pa me često zamoli da joj pravim društvo. Pošto veruje u moj ukus, spremna je da me posluša kad joj kažem da nešto kupi. Ako krene sama, obično se sve završi na tome što zamoli prodavačicu da joj nešto ostavi sa strane, dok ona malo razmisli.

Na koji način žena, izborom odeće, može privući vašu pažnju?

Miloš: Nije presudan određeni stil, još manje konkretan komad garderobe, koliko je važno da se  dobro oseća u onome što je obukla. Dopada mi se kada žena ne prati modu po svaku cenu, već zna šta joj najbolje stoji i sledi svoj stil.

Viktor: Pristalica sam sportske elegancije. Devojka kojoj dobro stoje farmerke pre će privući moju pažnju nego neka u miniću ili sa dekolteom. Balske haljine ne podnosim, kao ni frizure koje idu uz taj stil. To mi razbija svaku aluziju na zavodljivost.