Uigrani modni par - Vanja Nenadić i Slaven Došlo

Glavnim ulogama u filmu “Biser Bojane” Vanja Nenadić i Slaven Došlo pokazali su da su idealan glumački par. Ovim editorijalom potvrdili su da se odlično uklapaju i kao modni duet, a u intervjuu za magazin “Hello!” razotkrivaju pravu prirodu svog odnosa, o čemu se poslednjh meseci spekulisalo u javnosti. Iz rodnog Sombora krenuli su na studije glume, on u Beograd, a ona u Novi Sad. Potom su im se putevi ponovo ukrstili u glavnom gradu, gde danas oboje grade uspešne karijere. Posle smelog poziranja praćenog sjajnim raspoloženjem, otkrivaju kakve su vizuelne i karakterne transformacije doživeli od školskih dana do danas, kakvu ulogu u njihovom životu ima moda i koliko se raduju letnjem predahu.

Šta za vas predstavlja moda?

Vanja: Nekada uživanje, a nekada teret. Volim modu i pratim novine, ali to ponekad ume da bude i naporno. Na sreću, moj drug Nići je uvek tu da me posavetuje kada se moda i ja posvađamo ili ako se nismo čule neko vreme.

Slaven: Toliko sam nesiguran u značenje ovog pojma da sam baš sada bacio pogled na “Vikipediju” kako bih znao šta da kažem. Piše da je to stil ili običaj koji preovladava u datom trenutku, a ja bih dodao da bi taj stil trebalo da bude udoban, a običaj neopterećujući.

Kako biste opisali svoj stil odevanja i koliko ste mu dosledni?

Slaven: Moj stil je vrlo promenljiv. Prošao sam kroz različite faze. Ponekad me je bilo sramota onoga što sam nosio pre nekoliko meseci, a ponekad se iznenadim kako sam nešto dobro uklopio. U poslednje vreme na meni je najviše sport-kežual varijanta, zato što sam stalno u trci sa obavezama, a užasno me nervira kada mi nešto smeta ili kada moram da mislim o tome šta nosim. Ipak, volim premijere i važnije događaje, zato što se uvek iznenadim kad vidim kako ozbiljniji dres-kod može da izgleda odlično. Za svaki slučaj, uvek se konsultujem sa nekim stručnijim od mene.

Vanja: Nisam sigurna da sam dosledna jednom stilu odevanja, ali recimo da bi najbliža definicija bila neki urbani „street style“. Volim da “razbijem” kombinaciju upadljivim detaljima. Prstenje obožavam, nakit generalno. Dosta eksperimentišem, što me nekada i košta, pa se posle pitam ko me je naterao da to obučem.

Kako vam se dopada stil vašeg partnera u ovom modnom editorijalu?

Vanja: Slaven voli dobro da izgleda, ali ako to sve neko drugi za njega može da uradi, da se mnogo ne stresira. Ima sreću da može da iznese različite stilove, što je izuzetno bitno. Prošli smo kroz različite faze pa bih rekla da mu ovaj stil najbolje stoji i da se i on u njemu najbolje oseća.

Slaven: Vanjin stil je sjajan. Ona je naša nova modna ikona, uveren sam u to.

Može li dobra odevna kombinacija nekada da vam popravi raspoloženje?

Slaven: Može. Postoji taj psihološki trenutak kada osećam da nisam baš za ljude i život, pa se onda u inat tome sredim i izađem i bude mi puno bolje.

Vanja: Nekad kada ustanem na levu nogu odeća može dosta da utiče na moje raspoloženje. Imam nekoliko komada za koje znam da će biti prava stvar u kriznim situacijama. Nekada je to samo boja, a nekada određena, već isprobana kombinacija.

Može li i šoping da izazove isti efekat?

Vanja: Šoping malo teže, jer nisam od onih koje ta “disciplina” rasterećuje. Naprotiv, već posle pola sata postajem nervozna. Ali zato sam s vremenom napravila svoj sistem - uđem spremna, preletim pogledom preko prodavnice i brzo nađem stvari koje tražim.

Slaven: Šoping mi je uglavnom naporan i voleo bih kada bi neko drugi to mogao da obavlja umesto mene.

Koliko pažnje posvećujete fizičkom izgledu i koliko je on važan u vašem poslu?

Slaven: Trudim se da se posvetim tome koliko mogu, iako često nije lako. Posao glumca ume da bude veoma naporan, uvek treba biti spreman i u dobroj kondiciji. Trenutno vlada trend lepih i mladih ljudi, pa se svakome ko se bavi javnim poslom briga o izgledu postavlja kao obaveza. Ne mislim da bi iko trebalo da bude savršen, samo treba da vodi računa o sebi.

Vanja: Volim lepo da izgledam, ali ne ulažem previše vremena u to. Nisam od onih žena koje pred ogledalom ostaju čitav sat. Ne šminkam se mnogo, više volim prirodan izgled, ali svakako da i tome posvećujem pažnju. Međutim, nekad uspem da se sredim i za deset minuta. Očekuje se da mi glumci uvek izgledamo dobro, što je ponekad veoma naporno.

U čemu se osećate samouvereno?

Vanja: Kažu da ne postoji problem koji malo šminke, štikla i uska haljina ne mogu da reše, i mogu da kažem da u tome ima istine. Naravno da ima dana kada mi određeni komad odeće i te kako pomogne da se osećam samouvereno. Kao i kostim, koji mi prilikom rada na predstavi mnogo pomaže u transformaciji u lik koji treba da igram.

Slaven: Imam nekoliko komada koje volim da nosim. To može da bude i problem, jer zaboravim da postoje ostali. Nije reč o podizanju samopouzdanja, već o tome da se u garderobi osećate udobno, da budete svoji.

Koliko vam je važan izgled osobe koja vam se dopada i koliko stil utiče na prvi utisak koji na vas ostavi?

Slaven: Izgled i stil su prvo što primetimo kada nekoga ugledamo, mada nisu nikakva garancija da posle nekoliko rečenica nećemo pobeći glavom bez obzira.

Vanja: Kod mene to nije baš nikakvo merilo. Fizički izgled mi nikada nije bio presudan, mada može dosta da govori o osobi.

Zbog uloga u filmu “Biser Bojane” neki su vas povezivali i u privatnom životu. Kakav je zapravo vaš odnos?

Vanja: Mi smo prijatelji i volimo se.

Slaven: Vanja i ja se znamo od mog petog, a njenog četvrtog razreda osnovne škole. Oboje smo poprilično svojeglavi, spontani i nesputani, pa je takvo i naše prijateljstvo. Nema mnogo foliranja i očekivanja, poznajemo se predugo da bismo se zamarali takvim stvarima. Ona je iskrena i razborita osoba, i mnogo mi je drago što je sve vreme “tu negde”.

Da li ste trenutno ispunjeni na emotivnom planu?

Slaven: Vrlo sam ispunjen.

Vanja: Takođe.

Leto je idealno vreme za kratke, strasne romanse, što je u skladu i sa vašim godinama. Jeste li skloni tome ili maštate o velikoj ljubavi koju strpljivo čekate?

Vanja: Pošto sam na prethodno pitanje odgovorila potvrdno, ovo ću zaobići.

Slaven: Bilo je raznih leta, ali ovo mi je idealno vreme da ležim na plaži, da jedem nešto lepo i pročitam sve knjige koje sam još u aprilu dobio za rođendan. Doduše, voleo bih da malo probam i kajt.

Krenuli ste iz istog grada. Koliko ste jedno drugom podrška i da li ste sada bliži nego ranije ili vam obaveze razdvajaju puteve?

Slaven: Iako smo se intenzivno družili kada smo bili klinci, a i u srednjoj školi, od trenutka kada sam ja otišao na Akademiju, a Vanja u Novi Sad, malo smo izgubili kontakt. Onda sam ja počeo da radim, a ona je bila prebukirana obavezama na fakultetu, pa smo se i tada retko viđali. Može se reći da nas je “Biser Bojane” ponovo usmerio jedno na drugo, ali, znate, to je ona vrsta prijateljstva gde je, kada se sretnete, osmeh uvek isti, tako da ni ne primetite da je prošlo toliko vremena.

Vanja: Slaven je od onih prijatelja koji su uvek tu. Čak i ako se ne čujemo neko vreme, što je kod nas česta pojava s obzirom na obaveze, ništa se neće promeniti. Ta prijateljstva iz detinjstva su najdugotrajnija, a i najsnažnija.

Pamtite li neku zajedničku anegdotu iz tog perioda?

Slaven: Meni nikada išla ta sećanja, ali verujem da Vanja zna neku.

Vanja: Oboje imamo selektivno pamćenje i često komentarišemo koliko smo zaboravni, ali setila sam se momenta gde se vozimo kroz prazan Sombor jednog proleća oko deset uveče. Ima i jedna divna anegdota vezana za Slavena, njegova rečenica: "Od sutra počinjem da treniram", na koju se obavezno nadovezuje sledeća: "Ne, ali sad stvarno".

Šta vas još ispunjava pored glume?

Slaven: U poslednje vreme najviše volim da odem u rodni Sombor i budem sa porodicom. To je mali grad u kome život teče u laganom ritmu, što mi jako prija posle histerije koju nosi Beograd, a i ovaj posao. Sigurnost porodičnog doma i žuta supa su nezamenljivi. Takođe, obožavam planinu Taru i ceo taj deo Srbije, pa kad kod mogu gledam da se izgubim u prirodi.

Vanja: Kuvanje. Mnogo volim da kuvam, to sam otkrila kada sam otišla na studije i bila primorana da sama nešto spremim. Tada sam shvatila da mi kuvanje uopšte ne predstavlja obavezu, već da me zaista opušta. Uživam da spremam fina jela za porodicu i prijatelje.

Šta za vas predstavlja savršen odmor, a šta idealan provod?

Vanja: Do pre nekoliko godina savršen odmor za mene je podrazumevao idealan provod, a sada su se stvari malo promenile. Savršen odmor je zalazak sunca, miris mora, čaša vina, kvalitetna knjiga i prijatelj. A idealan provod više se ne razlikuje mnogo od toga. Svakako bih se opredelila za kućnu varijantu i moje ljude.

Slaven: Neko lepo mesto i prijatelji su odmor, a idealan provod je to isto, samo sa neočekivanim krajem.

Planirate li letnji odmor i koju destinaciju ste odabrali za “punjenje baterija”?

Slaven: Maksimalan domet mojih planova su kola, neke pare, nekoliko prijatelja i put ka moru, pa ćemo usput već videti gde ćemo “puniti baterije”.

Vanja: Planiranje mi u poslednje vreme slabo ide od ruke. Taman kada nešto isplaniram, obavezno se pojavi još neka obaveza, koja se nikako ne uklapa u te moje planove. Za sada je najrealnija opcija da odem na Adu Bojanu, jer je to zaista sjajno mesto za obnavljanje energije i ozbiljan “refresh”.

Kakvi vas projekti očekuju u skorijoj budućnosti?

Vanja: Pozorišna sezona uspešno se završila, uskoro ćete moći da me vidite u jednoj maloj, ali drugačijoj ulozi u drugoj sezoni serije "Ubice mog oca", a krajem avgusta krećem sa radom na predstavi "Čudo u Šarganu", čemu se izuzetno radujem.

Slaven: Trenutno sam u probama za mjuzikl “Fantom iz Opere” u “Pozorištu na Terazijama”, čija je premijera zakazana za 7. oktobar, a spremam i predstavu “Narodnog pozorišta” u koprodukciji sa “Bitef teatrom”, koja bi trebalo da zatvori ovogodišnji “Bitef”. To je ono što publika može da očekuje na jesen, a za dalje ćemo videti.