Boško Jakovljević i Miloš Timotijević: Džentlmeni nikad ne izlaze iz mode

Na nedavno održanoj reviji modne kuće “Martini Vesto”, čije kreacije po tradiciji potpisuje Boško Jakovljević, kao specijalni gost pistom je prošetao glumac Miloš Timotijević. To nas je podstaklo da dvojicu harizmatičnih muškaraca, ostvarenih i uspešnih u svojim profesijama, spojimo pred objektivnom našeg fotografa. Usput smo se potrudili da saznamo kako su se ukrstile njihove modne staze, ali i koliko im se podudaraju pogledi na život.

Miloše, da li je ovo vaša prva saradnja sa Boškom?

Miloš: Nije, pre dve godine koleginica Tamara Krcunović i ja zajedno smo se pojavili na reviji “Martini Vesto”, na jednom konceptualno-glumačkom zadatku. Boško nam je dosta pomogao kada smo snimali film “Vlažnost” i imam potrebu da mu vratim dobru energiju.

Boško: „Vlažnost“ mi se veoma dopada, posle duže vremena konačno smo imali priliku da vidimo moderan film sa savremenom tematikom, koji glasno govori o prećutkivanoj istini da smo više skloni da živimo u lošem okruženju nego da smelo i slobodno uzmemo ono što zaista želimo. Što se tiče Miloša, on i kao glumac i kao čovek spada u grupu ljudi sa kojima je lepo i inspirativno sarađivati. Glumci umeju da budu teški, ali on je vrlo jednostavna osoba, čovek iz grada, a pri tom savršen arhetip za muška odela.

Prelazite li lako crtu između poslovnog i privatnog ili se ipak vodite devizom “čist račun, duga ljubav”?

Miloš: Ukoliko sve gledate kroz račun, na kraju ostanete samo sa računom u banci, bez prijatelja. Ja volim da imam i jedno i drugo. Kada sa nekim dugo i intenzivno sarađujete, u prilici ste da vidite njegove vrline i mane i upoznate njegovu ljudsku stranu. Među kolegama imam zaista mnogo divnih prijatelja.

Boško: Teško prelazim tu granicu. Kao čovek iz Beograda vodim se logikom: ceo život sam ovde te su moji prijatelji svi oni sa kojima sam rastao; od obdaništa nadalje. Za nova prijateljstva uvek ima mesta, ali i vremena.

Miloše, imate li veću tremu pred izlazak na pozorišnu scenu ili na modnu pistu?

Miloš: Ako kao glumac pogrešim na reviji, niko mi to neće uzeti za zlo. Na sceni, ipak, insistiram da sve bude perfektno. Generalno, dobro se snalazim među manekenima. Imao sam tri godine kada me je otac izveo da šetam pistom. Praktično, imam duže iskustvo u svetu mode, nego u glumi.

Šta ste o poziranju pred kamerama naučili od oca, cenjenog fotografa Dragana Timotijevića Belmonda?

Miloš: Poziranje pred fotoaparatom i gluma različite su discipline i zaista je važno savladati određene tehnike. Bitno je da znaš da li se lepše slika tvoja leva ili desna strana, da slediš tok misli kako bi pogled bio usmeren gde treba, a ako ti nije ugodno dok poziraš, to je najbolji znak da će fotografija biti odlična.

Čak i oni koji vas ne poznaju lično, već sud donose na osnovu intervjua, složni su u oceni da ste pravi džentlmeni. Imate li osećaj da pomalo štrčite iz okvira svakodnevice?

Boško: Mislim da je i kod Miloša i kod mene, bez lažne skromnosti, dominantno kućno vaspitanje. Nema potrebe da globalno analiziram vreme u kome živimo. Okružio sam se ljudima koji su mi slični. U sredini u kojoj se krećem ne štrčim, savršeno se uklapam. To je moj recept kako sačuvati zdravu glavu i živeti po svom.

Miloš: U pravu je Boško kada kaže da sve kreće od vaspitanja. Tokom odrastanja usađeni su mi određeni parametri dobrog i lepog ponašanja koji, možda, lagano izumiru. Međutim, to što se menjaju okolnosti u kojima živimo ne znači da bi trebalo i sami da se menjamo. Možda će neko reći da me je vreme pregazilo, ali trudim se da budem džentlmen, ljubazan u komunikaciji, da izlazim ljudima u susret kad god mogu.

’To što se menjaju okolnosti u kojima živimo ne znači da bi trebalo i sami da se menjamo. Možda će neko reći da me je vreme pregazilo, ali trudim se da budem džentlmen’, kaže Miloš

Čak i kada ne usledi adekvatna povratna reakcija?

Miloš: To je ključna stvar. Lako je dobrim odgovoriti na dobro. Treba ostati na visini, pa na negativnu energiju odgovoriti pozitivnom.

Ako se ima u vidu da je Miloš na prvu glavnu ulogu čekao 20 godina, da je Boško prešao dug put od manekenskih, preko voditeljskih, do dizajnerskih pozicija, izgleda da imate još jednu zajedničku odliku - strpljenje.

Boško: Svi smo mi ljudi na čekanju. Bez obzira na uspeh prethodnog projekta čekamo da nas neko vidi i ponovo angažuje, što je prilično stresno. Pristalica sam toga da bi stvari trebalo uzeti u svoje ruke, a uvek imam i plan B. Gospodar sam svog digniteta i mišljenja, nema tog novca zbog koga bih odustao od etičkih kategorija. To je jedino čega se držim u karijeri i životu.

Miloš: Ne mogu da kažem da je strpljenje osobina koja postoji u mom genetskom kodu, ali samim tim što na setu provedete minimum 12 sati, od toga efektivno radite tri, morate da se naučite veštini čekanja. U glumačkom poslu nikada ne znate šta nosi novi dan. Možda vas se niko ne seti, a možda dobijete ulogu snova. Na vama je da radite na sebi, trudite se da budete što bolji i pre ili kasnije neka vrata će se otvoriti.

Kad već pričamo o poslu, aktuelna je predstava “Režim ljubavi”, koja izaziva veliko interesovanje kako zbog provokativne najavne fotografije, tako i zbog činjenice da se ne preporučuje osobama mlađim od 16 godina.

Miloš: Činjenica je da zabranjeno voće od davnih dana predstavlja iskušenje kome je teško odoleti, ali nije reč o marketinškom potezu. Predstava ima oznaku “16 plus” ne štosa radi, niti zbog eventualnih eksplicitnih scena, već zato što smo se saglasili da mlađe generacije ne bi razumele bar 30 posto teksta. Moram da priznam da ni sam nisam razumeo neke termine, pa sam posegao za rečnikom. (smeh) Danas je mnogo toga podređeno lepoj ambalaži, manje se bavimo suštinom, a ova predstava pogađa pravo u centar.

’Žena bi načinom odevanja trebalo da zaintrigira, da poželite da vidite šta je ispod. Ono što je izloženo kao na švedskom stolu nije po mom ukusu’, tvrdi Miloš

Da li biste se vratili u tinejdžerske godine?

Miloš: Nikad više ne bih imao 16 godina. Agonija.

Boško: Vratio bih se u svaku svoju godinu jer sam uvek lepo živeo. Konzumirao sam sve što mi se sviđalo, ali s merom. U starosti sigurno neću moći da kažem da sam nečeg ostao željan. Zapravo, čovek uvek ostane željan ljubavi. Višak ljubavi nikada ne može biti na odmet.

Gde je granica između provokativnog i vulgarnog?

Miloš: Seksualnost se naslućuje. Čim jasno vidite ono što bi trebalo da zamislite, znači da je pređena crta dobrog ukusa. Žena bi načinom odevanja trebalo da zaintrigira, da poželite da vidite šta je ispod. Ono što je izloženo kao na švedskom stolu nije po mom ukusu.

Boško: Kod mene se ta granica ne ogleda u tome da li je neko manje ili više nag, već da li je prost, banalan i nekulturan. Najveća pornografija današnjeg društva su glupost i nasilnost.

’U starosti sigurno neću moći da kažem da sam nečeg ostao željan. Zapravo, čovek uvek ostane željan ljubavi. Višak ljubavi nikada nije na odmet’, priznaje Boško

Kako ove sezone izgleda muškarac od stila?

Boško: Brend “Martini Vesto” poručuje da je to muškarac u dobro dizajniranom, kvalitetnom odelu, koje sebi može da priušti po pristupačnoj ceni. Ukoliko je spreman na mali modni iskorak, može da se pogira bojama. Bitno je da svako nosi ono u čemu se oseća prijatno. „Instagram“ generacija spremna je da prihvati sve što neko sa strane diktira, što nije dobro, ali tako je kako je.

Miloš: Drago mi je što su se boje vratile, ali za mene je plava bez konkurencije. Smatram da bi trebalo pratiti stil, a ne modu. Moj stil su džins i majice, ali kada prilika zahteva, rado oblačim odelo.

Obojica ste izuzetno zgodni, a svojim stavom demantujete sve koji veruju da život staje posle četrdesete.

Miloš: I ja sam imao strah od godina, ali me je život uverio da grešim. Iz iskustva mogu da kažem da muškarac u četrdesetim prodiše punim plućima. Mentalno i intelektulano sam u izvrsnoj formi, fizički se odlično osećam, nema razloga da se bunim.

Boško: Godine su mi donele jednu vrstu mudrosti, staloženosti i zadovoljstva, ali nisam izgubio znatiželju, razdraganost, volju. Tek sam na pola puta.

Da li će snimanje ovog editorijala biti jedna od poslednjih radnih obaveza pre odlaska na odmor?

Boško: Imam mnogo posla u svetu mode, ali privlači me ideja da se ponovo aktiviram na televiziji. Postoje neki pregovori, mada nisam čovek kompromisa. Televizije su, sa željom da zadovolje piplmetre, izgubile svoju poentu. U prvom planu su zabava za široke narodne mase i politika, a meni ni jedno ni drugo ne odgovara.

Miloš: O odmoru i ne razmišljam budući da mi predstoji snimanje serije “Besa”, koja će se emitovati na televiziji „Prva“. Reč je o krimi-trileru, koji već  porede sa italijanskom “Gomorom”.

Glumite li dobrog ili lošeg momka?

Miloš: Dobar sam momak koga niko ne voli. (smeh)